BEOGRAD, 15. juna 2022. – U Medija centru večeras je predstavljena knjiga intevjua novinara i pesnika Ljubete Labovića – Oslobađanje od prošlosti. Pored autora na predstavljanju koje je moderirao Filip Mladenović, govorili su pisac Filip David i pisac i književni kritičar Božo Koprivica.
„Kao jedan od zastupljenih u ovoj knjizi intervjua zadovoljan sam što se nalazim u tako dobrom, odabranom društvu. Pesnik i novinar Ljubeta Labović godinama je uspešno vodio razgovore po svome izboru, uspevajući da od sagovornika izvuče željene odgovore, verno dočara sliku vremena koje se u svojim mnogim vidovima može nazvati dramatičnim, turbulentnim, a ne bez razloga često i mučnim i mračnim“, rekao je Filip David.
„Ovi intervjui predstavljaju ličnosti iz različitih oblasti društvenog života, aktivne učesnike, otkrivajući njihova razmišljanja i dileme, povezane sa aktuelnim događanjima, uglavnom iz oblasti kulture i politike. To su ličnosti prisutne u svojim sredinama kao pojedinci sa ličnim integritetom. Nisu ćutali kada je trebalo govoriti, niti su dopuštali da ih neko ućutka ma ko to pokušavao.
Jasan je Labovićev izbor sagovornika, primena doslednih kriterijuma. Ljubeta je posao „ispitivača“ obavljao sa merom i analitički, sa poznavanjem materije. Ovakav pristup dao je rezultate; sadržajni razgovori svedočanstvo su o radu, delovanju i životu autora, ali jednako o ukupnoj društvenoj klimi, o vremenu čiji smo učesnici i svedoci.
Neki od sagovornika više nisu među živima. Njihove izgovorene i zapisane reči ostaju i deluju testamentarno, itekako su prisutni, po onome što su govorili, činili i predstavljali.
Uvek sam rado čitao intervjue. Posebno ako su znalački urađeni. Zadovoljstvo je kada imate sagovornika koja zna šta hoće da izvuče od vas, koji postavlja prava pitanja. Odgovori su dobri, inspirativni, zanimljivi, potpuni, ako su takva i pitanja. Kao i u mnogim drugim stvarima u životu važna je dobra saradnja. Labović je birajući sagovornike bio uveren da obavlja ozbiljan, odgovoran, važan posao za koji treba imati dara i smisla. Intervju je novinarski žanr sa ozbiljnom tradicijom. Kada su pravi i suštinski, ostaju i za neka buduća vremena, da oni koji dolaze posle nas saznaju nešto o tome kakvi smo bili i u kakvim smo vremenima živeli.
Čitao sam Ljubetine razgovore iznova, sa jednakom pažnjom kao što sam ih čitao kada su objavljivani prvi put. Vreme im u najvećem broju slučajeva ništa nije oduzelo, nije ih učinilo prolaznim nego je nešto i dodalo, potvrdilo, učinilo još istnitijm a često i anticipatorskim. Sačuvano je od zaborava ono što se nije smelo zaboraviti. A uz sve to još jedan, ponekad dirljiv, nostalgičan susret sa onima koje smo poznavali ili poznajemo, ali i onima koje smo upoznali upravo preko ovih razgovora.
Vredna knjiga kojoj se možemo stalno vraćati jer pruža višestruko i istinsko čitalačko zadovoljstvo“ rekao je David ono što se nalazi i na koricama Labovićeve knjige.
Božo Koprivica je s razlogom govorio i o Mirku Kovaču, Danilu Kišu, ali i o ćutanju Beograda o onome što se (na samo dvesta kilometara od nas) u bliskoj prošlosti dešavalo u Sarajevu. „Trebalo je nas sto hiljada da ode tamo…“, rekao je Koprivica i sve nas koji smo ćutali o onome što su Radovan Karadžić i bosanski Srbi radili Bošnjacima i Hrvatima svrstao u saučesnike.
On je rekao da je u knjizi „dobrih intervjua“ najbolji razgovor sa Dževadom Karahasanom, potom sa Rankom Marinkovićem, princom Petrom II Petrovićem, „kojeg nisu zanimali ni kruna ni presto već je htio da bude na kursu kulture Crne Gore“. Kada pominje Dobricu Ćosića i Dejana Medakovića (SANU), Koprivica ih naziva „poluljudi“.
Navodi iz razgovora sa Dimitrijem Popovićem („Marija Magdelena se može odreći svoje prošlosti, ali ne može od svog tijela“), kako Vlado Dapčević aplaudira bosanskom narodu zbog otpora u poslednjem ratu, kako je Miro Glavurtić ronio suze „koje su padale kao klikeri“ na sahrani Mirka Kovača, pominje navode Ivana Čolovića koji je za Udruženje književnika Srbije rekao da je sastavljeno od oficira, trgovaca, lekara… ali najmanje od onih koji se bave pisanjem… Iz razgovora sa Brankom Kukićem, Koprivica navodi reči Miroslava Krleže da „u buvari smrdi ali je toplo“.
Šteta, rekao je na kraju Koprivica, što knjiga ima mnogo štamparskih grešaka (izdavač – Otvoreni kulturni forum sa Cetinja) i predložio ispravke ukoliko bude drugog izdanja.
Autor, Ljubeta Labović rekao je da njegova knjiga intervjua „ima dvije riječi – zaborav i ćutanje“ i da je ona protiv te dve reči. Dodao je da u knjizi prevladavaju crnogorske teme i da o tome i drugim pitanjima na bivšim jugoslovenskim prostorima govore građanski intelektualci, antifašisti.
D. B.
