S. Čongradin
Isto onoliko puta koliko je ponovio da neće priznati nezavisnost Kosova i dozvoliti njen prijem u UN, predsednik Srbije je, tokom 11 sati trajanja posebne sednice o Kosovu, na kojoj se izložio pitanjima poslanika i fizičkim nasrtajima desničarske opozicije, ponovio da nije nosio pušku na brdu iznad Sarajeva za vreme opsade, kao i da o njemu lažu da je sin albanskog novinara i publiciste Fahrija Muslia.
Reč je o desetinama puta ponovljenim istim rečenicama.
Gotovo isto toliko puta optužio je Demoratsku stranku Srbije da je krala novac građana Srbije iz Kolubare, Vuka Jeremića da je „izdao“ Kosovo postavljanjem pitanja o nezavisnosti pred Međunarodnom sudom pravde, a u nešto manjoj meri ponavljao je da se Ne davimo Beograd finansira stranim, takođe, u njegovoj interpretaciji – izdajničkim parama.
Naime, dinamičnost sednice posvećene Kosovu juče je pokrenuo poslanik Ne davimo Beograd, Radomir Lazović koji se predsedniku u lice obratio rečima: „Pa, dosta, bre čoveče“, u nekoliko navrata, zahtevajući da Vučić pokaže poslanicima francusko-nemački predlog za rešenje kosovskog problema.
Lazović je nakon Vučićevog osamdesetominutnog uvodnog obraćanja i iznošenja plana Srbije u deset tačaka u vezi sa Kosovom, odnosno prestavljanja izveštaja Kancelarije za Kosovo i Metohiju, žustrim nastupom zahtevao da predsednik Srbije pokaže poslanicima evropski predlog, kako bi poslanici imali o čemu da sa njim razgovaraju, umesto da slušaju njegove hlavospeve o samom sebi i politici koju u odnosu na Kosovo vodi.
Predsednik Srbije je na to odgovorio kontra napadima optužujući iznova, po ko zna koji put, da su poslanici NDB „strani plaćenici“ i da rade protiv Srbije, da se zalažu za nezavisnost Kosova, dok se on, uprkos navodima da je već prihvatio „tajni“ sporazum i evropski predlog, zalaže za opstanak nekadašnje južne srpske pokrajine u granicama Srbije.
Nastup predsednika Srbije pred poslanicima opozicije obeležilo je, međutim, u najvećem delu sednice takmičenje u patriotizmu sa nacionalističkim strankama – Dveri, Novi DSS, POKS i Zavetnici – koji su nakon četiri sata od početka sednice krenuli najpre u „napad“ transparentima koje su raširili iz poslaničkih klupa: „“Ne ultimatumu, ne kapitulaciji“, uz pokliče „Izdaja, izdaja…“.
Potom su krenuli u „juriš“ ka mestu na kojem je sedeo predsednik Srbije što je dovelo umalo da ozbiljnijih fizičkih obračuna između poslanika vladajuće većine, skupštinskog obezbeđenja sa desno orijentisanim poslanicima.
Poslanici takozvane proevropske opozicije ostali su na svojim mestima ili su se „držali“ po strani, izbegavajući učešće u ovoj mogućoj tuči.
Da li je bivši predsednik Srbije, Boris Tadić bio u pravu reagujući na ovaj incident da je izrežiran, imajući u vidu pretpostavke i uveliko prisutne sumnje da navedene desničarske partije zapravo rade za Vučića, nemoguće je utvrditi.
U svakom slučaju, vest o fizičkim nasrtajima na predsednika Srbije dospela je u sve regionalne, pa i nekolicinu svetskih medija, obeležavajući raspravu u Kosovu u srpskom parlamentu.
Iako se očekivalo da će drugi deo sednice, odnosno narednih šest sati, biti još žustriji, s obzirom na to da se i pozicija i opozicija vode pretpostavkama o gledanosti i praćenju medija više u popodnevnim i večernjim satima nego ujutru i rano popodne, očekivanja su izneverena.
Veliki deo opozicije je, naime, napustio sednicu, što je propraćeno komentarima predsednika Skupštine Vladimira Orlića da se opozicija „umorila“, ili pak „otišla na ručak“.
Ovaj desni deo opozicionih poslanika ostao je „veran“ prilici da polemiše sa predsednikom više od proevropskih, pa je u tonu ko je veći patriota – Vučić ili oni – obeležio sednicu do kraja.
Miloš Jovanović je uvredljivim tonom govorio o predstavnicima nevladinog sektora koji su se založili za prihvatanje evropskog plana za rešenje kosovskog pitanja, čak pominjući i pokojnu Borku Pavićević, dok je Vučić prozivao DSS zbog toga što je ta partija dok je njen lider bio Vojislav Koštunica isporučivao ratne zločince Haškom tribunalu, braneći posebno osuđenog ratnog zločinca Vladimira Lazarevića.
Takođe, dugotrajna i intezivna bila je predsednikova polemika sa desničarskim partijama o tome koga više ceni i poštuje predsednik Rusije, Vladimir Putin. Njega ili njih…
Tako se Vučić pohvalio ordenjem kojim ga je okitio Putin, dok, kako je rekao, za liderku Zavetnika, recimo, nikada nije čuo niti ju je video, uprkos njenim snažnim zalaganjem za okretanje srpske spoljne politike ka Rusiji.
Poslanici Stranke slobode i pravde, osim Marinike Tepić, nisu se javljali za reč, a Vučić je u replici Tepić uprkos neslaganjima rekao da nije siguran koliko dugo će Srbija izdržati da ne uvede sankcije Rusiji.
Gotovo jedini poslanik vladajuće partije koji se javio za reč bio je Milenko Jovanov i to na samom kraju sednice, koji je molio predsednika da ne odustaje od pregovora sa EU.
„Dovoljno je samo da stranci više ne kupuju obveznice Republike Srbije. I već smo tada u problemu, bez obzira što mnogi olako kažu da se to neće desiti, jer nije Vučić privatizovao bankarski sketor, pa su nam sve banke, osim dve, iz inostranstva i već sutra je moguće da nećemo moći da podignemo više od 10.000 dinara“, kazao je šef poslaničke grupe SNS, aludirajući na moguće posledice ako Srbija odbije razgovore o evropskom rešenju kosovskog problema.
Za razliku od njega, poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić zahtevao je da se u Skupštini usvoji rezolucija o odbacivanju francusko-nemačkog predloga o Kosovu. Sa tabloidne tačke gledišta, činjenica je da je Vučić samo jednom, na kratko, napustio sednicu, odnosno da je na jednom mestu sedeo punih 11 sati.
Čini se da je zadovoljno završio ovaj prvi dan rasprave o Kosovu i suočavanja sa poslanicima opozicije.
Pogotovo jer je nakon nasrtaja desničara na njega vrlo brzo stigla vest da predsednik Novog DSS za KiM Boris Janićijević napušta tu stranku zbog incidenata koje su poslanici opozicije izazvali u Skupštini Srbije.
Ceo ovaj skupštinski dan posmatrali su gosti sa galerije parlamenta, uglavnom predstavnici Srpske liste, među kojima je bio i osumnjičeni za ubistvo kosovskog političara Olivera Ivanovića – Milan Radoičić. (Danas)
