среда, мај 29, 2024

Perspektive kosovskog dogovora

Slične objave

Podeli

“Opozicija u Srbiji samo ponavlja Vučićev sistem vrednosti, i sva je u službi ruskih interesa, od Tadićevog bivšeg okruženja do zelenih relativizatora”

Nikola Samardžić

Predstojeći sporazum Srbije i Kosova ne bi smeo da ostane još jedan od nezavršenih poslova. Nijedna od angažovanih strana zasad ne otkriva mehanizme koji će obezbediti trajan mir, saradnju, nove odnose albanskog kosovkog društva i južnoslovenskog susedstva, opipljivu evropsku perspektivu. Vučić je pod pritiskom ali njemu je, više od Kosova, potreban identitet Rusije, budući da je srpski razoren u razaranju kulture koja suviše dugo traje. Rusija je okvir njegovog identiteta, i svakoga njegovog okruženja, i u sferi treš duhovnosti, i u sferi korupcije. Rusija je nadređena svim prioritetima.

Bez obzira na bizarne promašaje u planiranju spoljne politike, Vučićev uticaj na biračko telo i javnost nije značajno okrnjen. Opozicija ponavlja sve zvanične gluposti razvijajući svoje bedništvo do neslućenih razmera. Bez obzira na predizborno distanciranje, Vučić održava Dodika u stvarnoj ulozi činioca dezintegracije i činioca celovitosti BiH istovremeno.

Crna Gora je Vučićev sve sigurniji plen kojim će kompenzovati gubitak Kosova čiju nezavisnost nikad neće priznati u punom kapacitetu. Zapad nema snage da stavi tačku na raspad Jugoslavije, Rusiji odgovara svaki produžetak stanja zamrznutog konflikta. Biračima i javnosti Vučić nije saopštio da Putin u Ukrajini gubi tako da će svaki ishod agresije podrazumevati njegov lični nestanak, i dobro će paziti da svoju sudbinu ne veže za Putinovu, a da istovremeno Srbiju i njenu sferu regionalnog uticaja ostavi u njenoj ruskoj grobnici. Srbija je najmanje 15 godina unazad poslednja članica Varšavskog pakta, i prva buduća sovjetska republika Putinovog bolesničkog carizma.

Poraz Rusije neće biti dovoljan podstrek demokratiji u neintegrisanom ostatku Jugoslavije. Vlast ruskog tiranina verovatno neće preuzeti proevropski lider, ruska agentura ostaće prisutna u Jugoistočnoj Evropi. U onoj meri u kojoj se Rusija bude eventualno povlačila, ostavljaće za sobom prazan prostor koji će popunjavati Kina i Turska, čiji su uticaji jednako maligni.

Opozicija u Srbiji samo ponavlja Vučićev sistem vrednosti, i sva je u službi ruskih interesa, od Tadićevog bivšeg okruženja do zelenih relativizatora. Zadrigla politička kasta, savez korumpiranih elita, ne podrazumeva samo vrednosnu bliskost vlasti i opozicije, savez uključuje nelegitimne političke aktere, službe, vojsku, crkvu, huligane i novosvetosavsku inteligenciju. Srbija je u toj meri zatrovana i zagađena, da je čudo da uopšte postoji, dok održava svoje vitalne funkcije.

Poraz u Ukrajini i kolaps Putinovog režima nameću prioritet stabilizacije Istočne i Jugoistočne Evrope, naročito tačaka preseka ruskih strateških pritisaka. Odnos prema agresiji Rusije na Ukrajinu već je konsolidovao jedinstvo oko strateških ciljeva članice Višegradske grupe izuzev Mađarske i tri baltičke republike, Švedska i Finska se približile ulasku u NATO, a tehnički kao da su članice. Predmet stabilizacije ostaće Mađarska s neintegrisanim ostatkom Jugoslavije i Albanijom.

Nakon Turske, Crna Gora je prva NATO država u kojoj su suštinski narušene demokratske vrednosti i procedure. Crna Gora je godinu dana u stanju konstantnog i rastućeg državnog udara, institucije na pragu da kolabiraju, javni diskurs vlasti i satelita vlasti radikalizovan u šešeljevskom maniru prostačkih pretnji i narodnjačkog populizma u smislu hleba za tri dinara i svemirskih primanja. NATO nije odbranio svoju članicu od hibridne agresije.

Poraz demokratskog i evropskog opredeljenja Crne Gore, koji će se verovatno ponoviti ishodom predstojećih parlamentarnih izbora, otvara potrebu za postavljanje nezgodnih pitanja diplomatijama EU, SAD i Velike Britanije koje su prepustile Crnu Goru ruskoj agenturi dok Srbija izvodi anšlus koji postaje izvestan kako crnogorski deo Crne Gore nije u stanju da postigne politički dogovor za budućnost o nezavisnosti, integritetu i suverenitetu.

Sporazum o Kosovu neće jednostavno vratititi Srbiju u zapadnu sferu, i u tom smislu bi verovatno bio efikasniji regionalni dogovor koji bi ostatku neintegrisane Jugoslavije i Albaniji u smislu novih ulaganja, ulaska u Šengen, bilo kakvog konkretnog podsticaja, ponudio protivtežu vladajućoj korupciji, ruskom i kineskom uticaju i političkoj religiji.

Pre tačno 20 godina korumpirane zapadne diplomate su podržale političke nalogodavce atentata na premijera, iste koji danas, s novom generacijom udbaške nejači, Vučića optužuju kako izdaje Kosovo. Pojava Vilijama Montgomerija, nedavno, na proruskom političkom skupu u Beogradu čiji je počasni gost bio putinovski trol Džefri Saks svedočanstvo je navedenih iskušenja.

Kosovsko i crnogorsko evropsko opredeljenje ostaće besmisleno ukoliko Srbija bude odustala od EU. Potrebni su nam tržište i saradnja u svim vitalnim domenima, zdravstvo, obrazovanje, kultura, potrebno nam je razdoblje pouzdanog mira, a perpektivu mira ujedno je izgubila EU usled svih svojih slabosti, štaviše još uvek nije smenjen pospani, bezidejni, beskorisni komesar za spoljnu politiku i bezbednost. Srbija će se vratiti integraciji samo ako Rusija bude poražena, ne samo u Ukrajini, i ne samo Putinovim padom, nego unutrašnjom dezintegracijom. U toj meri je Zapad bio slab, koruptivan i bezidejan od Putinovog dolaska na vlast. Nije samo do rušenja vojne moći, i odbijanja svake buduće agresije, ruski mit je, ne samo u okrilju istočnopravoslavnog sveta, zatrovao vitalne sfere zapadnjačkog intelekta, političke partije, ekstremnu desnicu i levicu, univerzitete, medije, od boljševičkog kolektivizma do Putinovog carizma.

Nestanak imperijalne Rusije bio bi i podsećanje na nenaučene lekcije o raspadu Sovjetskog Saveza, da su neodrživi sistemi koji u toj meri ulažu u strateško naoružanje i tajne službe, i kad je njihova agentura superiorna, a ruska i dalje kao da jeste.

(Gradski portal)