Miša Brkić
Potpuno opravdana ekonomska mera i podsticaj za mlade.
Tako je ministar finansija opisao odluku srpske vlade da mladim ljudima od 16 do 29 godina podeli po 100 evra.
Kad je ministar to izjavio (25. januar), za 100 evra bilo se prijavilo 968.000 osoba, a pošto „akcija“ traje do 1. februara, osnovano se pretpostavlja da će milion klijenata aplicirati za vladinu „pomoć“.
Izjava ministra ući će u anale ekonomskog besmisla.
„Nama je cilj da stvorimo lepu atmosferu, da širimo optimizam među mladima i da vide da je država tu za njih“, rekao je ministar.
Zanimljivo je da niko nikada pre odluke vlade nije detektovao SOS poruku iz te starosne grupe kojom mladi traže državnu pomoć od 100 evra.
Da bi bio još ubedljiviji u gluposti, ministar se sakrio iza autoriteta: „I predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će ovo probuditi dozu odgovornosti kod mladih, ovo će stvoriti i odgovornost i obavezu da se na pravi način odnose prema novcu.“
Ništa od ovoga nije tačno. Nažalost, sve je suprotno.
To je potpuno neopravdana mera koja, data kao doza, suštinski demotiviše omladinu. Odluka vlade šalje očajno pogrešnu poruku mladim naraštajima „kad je teško – država“.
Kad država dvadesetogodišnjaku pokloni dozu od 100 evra, to nije nikakav poziv na odgovornost i obavezu da se na pravi način odnosi prema novcu.
Naprotiv, tako data doza podstiče neodgovornost – „kako došlo tako i otišlo“ (što su u anketama mladi ljudi i potvrdili).
Najnovija doza širom je otvorila vrata modelu narkomanske države.
Jasno je da SNS sa 100 evra kupuje duše novih zavisnika i stvara još jednu klijentelističku grupu.
Posle penzionera, taksista, profesora i nastavnika, lekara i medicinskog osoblja, vaspitačica, vojnika i policajaca, nezaposlenih, kosovskih Srba… na red za podelu rente (doze) došla je omladina.
Koristeći novac iz budžeta vlast je odlučila da se osigura pred predstojeće izbore i narkotizuje što šire biračko telo.
Već je u javnosti rečeno da je 100 evra mladima klasično potkupljivanje pred izbore, pogotovo posle obećanja da će biti još 100 „evrića“ ako SNS pobedi na aprilskim izborima.
Taj potez vlade potpuno korespondira s upravo objavljenom listom globalne korupcije na kojoj Srbija zauzima neslavno mesto i sigurno tone u korupcionašku kaljugu.
Tu ne pomažu nikakve tužbe sudu, jedini lek je promena vlasti.
Osim bahatog i nepotrebnog rasipanja budžeta, nepoštene političke borbe korišćenjem državnih resursa i otvorenog podsticanja korupcije 100 evra za mlade ima dalekosežno poguban pedagoški uticaj.
Samo vlast koja brine o svojoj fotelji može da tvrdi kako se „mladi vaspitavaju lepom atmosferom i širenjem optimizma“.
Takav stav je strateški civilizacijski promašaj koji će skupo koštati Srbiju u budućnosti.
Da bi mladi od 16 do 29 godina postali zreli i odgovorni ljudi moraju da uče da rade, da budu odgovorni prema sebi i poslu i da razumeju da im život zavisi od njih samih, njihovog truda, znanja i marljivosti.
Takvo vaspitanje, tu radnu etiku mladi treba da stiču u porodici i društvu. Srbija se, nažalost, ni dosad nije pokazala kao podsticajan ambijent za takvo vaspitanje.
Otuda već 30 godina mnoge porodice u Srbiji imaju „decu“ od 45 godina koja žive s roditeljima u istom stanu i izdržavaju se od roditeljske penzije.
Sa 100 evra sad se država nudi da preuzme brigu o izdržavanju nove generacije takve „dece“.
Ali, za razliku od bolećivih i nesrećnih roditelja, koji godinama tolerišu porodične zgubidane, država traži protivuslugu – da novi zgubidani na izborima glasaju za vlast koja ih kupuje sa 100 (plus 100 u najavi) evra.
Svedoci smo opasnog narkomanskog eksperimenta u kome država-diler deli školskoj deci doze i stvara maloletničku zavisnost.
Sa 100 evra širi se krug i broj zavisnika od državne doze.
Klijentelizam metastazira prema društvenim grupama i demografskim stratumima od kojih zavisi budućnost društva i države.
Jedna je stvar deliti penzionerima doze da lakše haluciniraju, a sasvim druga (i pogubnija) uvlačiti omladinu u narkomansku (klijentelističku) šemu.
To je politički zločin. Zarad još koje godinu na vlasti SNS je spremna da žrtvuje budućnost Srbije i uništi marljivost kao temeljnu vrednost radne etike i društva.
Vladajuća partija javno pokazuje da od Srbije pravi društvo zgubidana („Država ovim pokazuje koliko su nam mladi važni“, reče ministar finansija).
Sa 100 evra vlast otvoreno uvodi vaspitni sistem čije je osnovno načelo da mladi treba i mogu da žive na tuđoj grbači – i roditelja i države.
Istini za volju, nisu naprednjaci izmislili klijentelizam i rentijersku državu.
Oni je samo glancaju i dovode do orvelijanske vizije.
Klijentelizam je inače stara boljka srpskog (jugoslovenskog) društva.
Titov komunizam, Miloševićev režim i postđinđićeve demokrate upražnjavali su rentu za pojedinu klijentelu kao polugu održanja vlasti.
Otuda ne čudi što danas, na primer, „levi blok“ nema zamerki (ima zavisti) na 100 evra kojima vlast korumpira mladu populaciju.
Sedam i po decenija klijentelističkih renti (plate iznad produktivnosti, besplatna letovanja, stanovi, vikendice) dovelo je do krucijalnih socioloških i kulturoloških deformacija u društvenom biću – od aksioma „radim za bolji život“ došlo se do sindroma „glasam za bolji život“.
Sve do doze od 100 evra ta ontološka deformacija („glasam i ne moram da radim“) manje je pogađala omladinu.
Odlukom vlade da sa 100 (plus 100) evra korumpira mlade od 16 do 29 godina država Srbija zaokružuje svoju rentijersku ponudu i šalje poruku da za bolji život mladog čoveka nisu važni lična ambicija, znanje, trud, marljivost, posvećenost, izuzetnost, kompetitivnost, sloboda…
Dovoljna je lepa atmosfera, brižna država i kontrolisana narkomanska otupelost od njene doze.
(Dnevni list Danas)