Mijat Lakićević
Vlast je dva tragična prošlonedeljna događaja, o kojima opširno pišemo u ovom broju NM, pokušala da iskoristi za obračun s političkim protivnicima. To je bio povod za razgovor sa Zoranom Vuletićem, predsednikom Građanskog demokratskog foruma.
Dve velike tragedije koje su prošle nedelje u samo dva dana pogodile Srbiju imaju pre svega ljudsku dimenziju. Međutim, one nose i određene političke posledice. Kako vi gledate na političke posledice pomenutih zločina?
To su tragedije zastrašujućih razmera, posebno ova u osnovnoj školi. Ostavka ministra Ružića nema veze s moralom i ne smatram je političkom posledicom. Najteža politička konsekvenca je još veće udaljavanje Srbije od Evropske unije i zapadnih vrednosti. Ružić je u svojoj prvoj reakciji, samo nekoliko sati nakon nesreće, okrivio zapadne vrednosti za masakr i time pokazao da je onaj stari šef mladih socijalista Slobodana Miloševića s kojim je vodio „sveti“ rat protiv Zapada ratujući u regionu. Ružić je samo jedan od hiljada sličnih u SPS i SNS, biće zaboravljen sutra, pritajiće se neko vreme i vrebaće novu priliku da se ušunja u vlast. Predsednik Vučić je praktično podržao Ružića.
Kako ocenjujete demonstracija 8. maja?
Broj ljudi na protestu je pokazao da nisu uspeli Vučićevi manevri da osujeti nameru Beograđana da mu pokažu da ne žele više da tolerišu nasilje. Bila je to dostojanstvena povorka desetina hiljada ljudi koji su došli pre svega da iskažu pijetet nevinim žrtvama. Užasno i nemoralno je sa Vučićeve strane bilo kada je iz Marićeve trovačnice tužnu povorku „prelomio“ preko jednog novinara sumnjivog kvaliteta i zanesenog, često nerazumnog Srđana Milivojevića. Njih dvojica sigurno nisu dali pečat protestima. Ponovo je u svom maniru naveo tačan, pod znacima navoda, broj ljudi. Pošto sve zna, pitam ga da li zna ko su batinaši sa slovom „Z“ na majicama koji su fizički napali Petra Nikitina i njegove prijatelje koji su mirno držali svoje transparente? Da li je dron snimio i to?
A šta mislite o eventualnim dometima tog protesta?
Ukoliko budemo cenili domet demonstracija prema ispunjenju iznetih zahteva, domet će biti nula. Krajnji domet je prošlog ponedeljka već postignut, građani su jasno rekli: „Stop nasilju.“ Postojanje nakaznih televizija i tabloidnih novina moguće je samo u državama i društvima koja su oslobođena zapadnih vrednosti. Smena Olivere Zekić u takvim društvima ništa ne znači. Vučiću nije nikakav problem da umesto nje postavi neku novu Oliveru Zekić, ima ih na stotine. Da li smo nakon devetomartovskih demonstracija 91. smenom Dušana Mitevića rešili problem s Miloradom Vučelićem, koji ga je zamenio? Protest je pokazao da postoji pro-EU potencijal u dobrom delu društva. Broj građana i ponašanje tokom šetnje je jasna poruka političarima šta žele. Žele Srbiju u Evropi sa zapadnim vrednostima. To je za Vučića noćna mora. Pošto je cinično najavio raspisivanje parlamentarnih izbora, ovaj protest bi mogao da mu iznedri pravu alternativu. Neophodno je još da opozicioni političari koji su organizovali ovaj protest zaista poveruju u moć EU agende i postave političke prioritete – rešavanje Kosova u skladu sa zapadnim planom, odnos prema Rusiji u skladu sa EU. Time se Vučiću izbijaju svi aduti koje potura pred EU pregovarače. Sa ovako koncipiranom politikom napravila bi se i predizborna lista bez koje ne bi bila moguća buduća vlast.
Čini se da je najveći napor vlasti bio skoncentrisan na to da se smanji politička šteta po predsednika Vučića?
To su pokazale konferencije za štampu ministra Ružića i predsednika Vučića. Prvi je branio svoje rane radove s Miloševićem, a predsednik je pola sata patetično opisivao malog dečaka i elitnu porodicu sa ogromnim platama. Nije se setio da pita za šta je taj ugledni doktor godinama, po raznim streljanama, spremao malog dečaka, zašto mu je ostavio dostupno oružje, ko su uzori ocu koji je odrastao i sazrevao devedesetih. Krajnje je vreme da nam predsednik da odgovor ko su dečaci koji su stražarili pored murala Ratku Mladiću, za šta su oni obučeni, na šta su spremni, zašto je on njima uzor? Dokaz da su samo o sebi mislili je sutradan promenjena retorika, mali dečak postaje mali monstrum koji neće videti svetlost dana.
Aleksandar Vučić je za kraj maja najavio krupne novosti u političkom životu, odnosi li se to na već najavljeno formiranje tzv. Narodnog pokreta za Srbiju ili na nešto drugo?
Osnivanje Narodnog pokreta je neophodna maska za SNS koji je u javnosti ispravno percipiran isključivo kao organizacija ogrezla u korupciji. Dodatna velika promena će biti i odlazak Vučića sa čela SNS-a. Imajući u vidu njihovo ustrojstvo i potpuno odsustvo demokratije, teško će oni naći takvog autoritarca bez koga ne mogu da funkcionišu.
Koristi li vlast ovu situaciju da produbi podelu na patriote i izdajnike i da pojača represiju nad društvom?
Zapad im je i u ovoj tragediji prva meta. Ne propuštaju priliku da sve one koji su za EU integracije prikažu kao izdajnike. Paradoks je da su upravo oni lično najveći korisnici EU puta. Zato i žele večni put u EU, s namerom da se tamo nikada ne stigne.
Udarna pesnica SNS-a, Vladimir Đukanović iskoristio je ove tragične događaje kao povod za nove i – posle Ružića – još oštrije napade na Evropu i evropske vrednosti.
Bedna odbrana radikalske politike. Uvek protiv Zapada. Nekada ratom i zločinima koji su ostavili stotine hiljada mrtvih, a danas perfidno prihvatanjem zapadnog okvira koji ispunjavaju Šešeljevim sadržajem. Drastičan pad podrške EU pokazuje koliko je to pogubna kombinacija za našu budućnost.
Kako bi opozicija trebalo da se priprema za naredne izbore, kad god oni bili?
Ne volim da govorim o opoziciji kao celini, to je pogrešno. Ograničiću se na proevropsku opoziciju. Neophodno je formirati listu na vreme. Moraju se izbeći zablude političkih analitičara koji savetuju jednu listu. Takva lista ne može da pobedi. Demonstracije su nam ostavile dovoljno prostora da se EU agenda do detalja razradi s neophodnim velikim političkim odlukama i eto koalicije koja može da parira Vučiću. To bi bila lista koja razume tihu šetnju građana od pre nekoliko dana. U tako postavljenoj politici bi prirodno i Vuk Jeremić otišao tamo gde mu je i mesto, uz Zavetnike i NDSS. Tako bismo bez ometanja tražili podršku za EU i zapadne vrednosti.
(Izvor: Novi magazin)
