Mirjana R. Milenković
Aleksandar Vučić će raspisati izbore samo onda kada proceni da je to u njegovom interesu i to nema nikakve veze sa zahtevima opozicije.
Komična je predstava Vučića i Đilasa u kojoj Đilas kao traži izbore jer je neviđeno opoziciono nastrojen, a onda će mu ih Vučić u jednom trenutku dati jer je neviđeni demokrata koji uvažava zahteve opozicije.
Ukoliko SPS bude zamenjen, zameniće ih pobednik u takmičenju konstruktivnosti koje se trenutno dešava unutar većine parlamentarne opozicije. Pobednik u tom takmičenju je već prilično jasan, kaže u razgovoru za Danas Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i lider SDS, odgovarajući na pitanje mogu li zaista na jesen uslediti parlamentarni izbori i ko bi mogao da zameni SPS u slučaju rekonstrukcije vlade.
Verujete li da je Vučić spreman da skrati mandat i ide i na predsedničke izbore?
Kao što sam i rekao, Vučić će te odluke doneti spram procene svojih interesa. U slučaju da rezultat SNS-a bude dramatično ugrožen, što je prilično izvesno, ne bih isključivao ni prevremene predsedničke izbore.
Kajete li se iz ove perspektive što ste skratili svoj drugi mandat? Možda bi situacija u Srbiji bila dramatično drugačija?
Ne kajem se zbog odluke da skratim mandat, jer znam šta je bila druga opcija. U tom trenutku morali smo učiniti sve da sprečimo ovu deceniju koja je usledila. Još nekoliko meseci mog mandata i neodržive kohabitacije ne bi ništa promenilo.
Da li vam je pomalo krivo što vi niste koristili Vučićevu taktiku i tri puta nedeljno se vanredno obraćali javosti?
To je kao da me pitate da li mi je pomalo krivo što nisam razarao temelje društva zarad ostanka na vlasti. Mnogi se dive Vučićevim propagandnim veštinama, ne razumevajući da to može da radi svako i da to nije pitanje pameti, već elementarnih vrednosti i ljudskog morala.
Bliži se proleće, očekujete li da će Vučić ispuniti obećanje i omogućiti beogradske izbore?
Kao i za izbore na drugim nivoima i beogradski izbori će biti raspisani onda kada Vučić proceni da mu to odgovara. Čak i ukoliko proceni da mu odgovara da konstruktivna opozicija preuzme Beograd.
Građani su prvo osiromašeni, a potom egzistencijalno ucenjeni
Gledajući iz današnje perspektive čini se da će Vučić još dugo vladati, a da je opozicija nedorasla da ga smeni na izborima?
Pre svega režim koji je sistemski uništavao stvarnu opoziciju i politički život u Srbiji, a kreirao okolnosti u kojima će sve vreme biti dominantan deo opozicije čije delovanje ide na ruku Vučiću i njegovoj vlasti. Uostalom, danas je to jasno iz svih rezultata opozicije od 2012. Nijedan trend ili projekat u opoziciji nije doveo do jačanja opozicije, već isključivo do jačanja vlasti. A svaki projekat koji je mogao da promeni takav trend je sistematski uništavan, uz neminovnu saradnju dela opozicije, poput projekta obnavljanja velike DS. I dalje verujem da je to najefikasniji i najbrži put za slom ovog režima i promene u Srbiji. I upravo zbog toga će svim silama biti sprečavan kao i do sada.
Može li potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine da znači i politički kraj Aleksandra Vučića?
Režim je deset godina pripremao javnost za ovakav trenutak. Ne samo propagandom i prebacivanjem odgovornosti na bivšu vlast, već pre svega ucenama i strahom. Građani su prvo osiromašeni, a potom egzistencijalno ucenjeni podrškom SNS-u. U takvim okolnostima režim računa na bezuslovnu podršku i na to da će ljudi birati pre svega egzistenciju, za koju su ih uverili da zavisi od opstanka SNS-a na vlasti. Zato je na opoziciji da razveje te iluzije i oslobodi građane straha. Ovaj režim računa na strah više nego na bilo šta drugo. Kraj ove vlasti će se desiti onda kada nestane strah.
Ako Srbija prihvati predlog, Kosovu će biti olakšan put za ulazak u UN. Može li Srbija to da spreči?
Ne može se u isto vreme razmišljati o sprečavanju članstva Kosova u UN i o potpisivanju ovakvog sporazuma. U svakom slučaju to bi bilo daleko teže, gotovo nemoguće, ukoliko bi ovakav sporazum bio potpisan. U vreme naše vlasti to je bilo nezamislivo i nije bilo ni tema. A do ovakve situacije nismo došli preko noći, već je to rezultat pogubne decenijske kosovske politike ove vlasti, kojoj je prioritet bio očuvanje međunarodne podrške za utvrđivanje sopstvene vlasti, a ne očuvanje naših nacionalnih interesa. Upravo da bi prikrili tu činjenicu, deset godina gebelsovski zatrpavaju javni prostor lažima o našoj “izdajničkoj” kosovskoj politici. Sva ta propaganda je bila usmerena upravo ka ovakvom trenutku i služila je kao priprema javnosti za prebacivanje odgovornosti na bivšu vlast.
Zašto je Vučić, nakon svih primedbi o ljudskim pravima, neslobodnim medijimaa, odsustvu demokratije za Zapad i dalje osoba koja može da reši kosovski problem?
Zato što je za Zapad jedino rešenje priznanje Kosova i članstvo u UN. Kao što vidite, do ove vlasti nisu imali u Srbiji ni sagovornika za tu temu, a kamoli vlast koja je bila spremna na servilnost kakvu je pokazala ova.
Ipak, nakon sednice Skupštine o KiM, Vučić je poručio Eskobaru da može samo da sanja da će Srbija priznati Kosovo, a stiglo je i upozorenje za SPS?
Ovakvi sistemi funkcionišu samo u okolnostima podignutih tenzija i idolopoklonstva vođi. I zato čim nije iskazano divljenje vođi do imbecilnosti, odmah kreće disciplinovanje. A to taman posluži za podizanje novih tenzija i aktiviranje podrške unutar stranke. Javni napadi na SPS služe i tome da delovi opozicije pokažu još veće dodvoravanje u nadi da mogu zameniti SPS. A što se tiče poruke Eskobaru pa mora da govori da može samo da sanja, da se ne bi videlo da mu za to vreme on ispunjava sve snove.
Da li je srpska javnost nakon dvodnevne sednice o KiM saznala nešto novo o francusko -nemačkom predlogi ili je to bila još jedna dramatizcija situacije i obračun sa opozicijom?
O predlogu nisu saznali ništa novo. Imali smo priliku samo da po ko zna koji put gledamo nastup cirkuske trupe, kakve gledamo već deset godina. Jedino što se menja je podešavanje opozicije u tim predstavama, a nakon poslednjih izbora saziv u skupštini je podešen tako da danas u toj predstavi ne igra tek nekolicina opozicionih poslanika. Danas je jasno da su poslednji izbori bili iznad svega kasting za saziv parlamena koji će olakšati režimu donošenje teških odluka.
U jednom trenutku ste rekli da je obračun desne opozicije sa Vučićem bio dogovoren. Na samom terenu se to baš nije tako činilo ?
Tačnije, rekao sam da me ne bi čudilo da je dogovoreno, s obzirom na to kako je izgledalo i kakav efekat je imalo. Ta scena je imala za svrhu da padne u drugi plan jezivo i agresivno obraćanje Vučića koje se desilo neposredno pre toga. Iako je u sceni učestvovalo više poslanika SNS-a nego opozicije, opozicija je optužena za napad na predsednika, koji je pre toga krajnje agresivno napao i vređao opoziciju. Nije ni bitno da li je dogovoreno ili je rezultat neiskustva i neznanja dela opozicije, krajnji efekat je koristio Vučiću.
Tokom sednice uparlamentu, Vučić je bezbroj puta optužio bivšu vlast i vas i Koštunicu da ste vi već dali Kosovo,a da on pokušava što se spasti može, kao i da za razliku od njega niste polagali račune parlamentu?
To je notorna laž koju sam odmah demantovao. Pred svaku bitnu odluku sam kao predsednik dolazio u parlament i tražio saglasnost parlamenta. I to sam činio pre donošenja odluke, a ne poput Vučića stavljao parlament pred svršen čin. Što se tiče lažnih optužbi, ma koliko ta propaganda bila delotvorna u ovom trenutku, već u sledećem će se raspasti kao kula od peska. Svojim delima stajaćemo pred istorijom, a ne TV kamerama režimskih medija. A ja iza svoje kosovske politike stojim danas, kao što sam i u vreme mandata – sačuvali smo u miru sve ono što nije izgubljeno u ratu, a da pri tom ne da nismo ugrozili proces evrointegracija, nego je on bio nemerljivo uspešniji nego u vreme ove servilne vlasti, koja je po Vučićevom sopstvenom priznanju dala sve, a dobila ništa. U tom kontekstu posebno su besmislene izjave koje dolaze iz dela opozicije da bi ovaj sporazum trebalo podržati kako ne bi bile zaustavljene evrointegracije. A evrointegracije su zaustavljene godinama. Pa kako onda bilo ko pod tim izgovorom može pozivati na podršku sporazumu, koji bi bio zapravo podrška ujačavanju vlasti koja je zaustavila evrointegracije i još gore od toga- potpuno poništila sve evropske vrednosti u Srbiji? Ovim putem nećemo ući u EU ne zbog Kosova, nego zbog toga što nećemo ispunjavati nijedan uslov za članstvo u okolnostima slomljene demokratije i pravne države. Poslednji je trenutak da se Srbija otrezni od opijenosti medijskim predstavama i vlasti i opozicije. To je danas pitanje istorijske odgovornosti građana pre svega.
Da li biste vi potpisali francusko nemački sporazum da ste u prilici, s obzirom da iz Brisela poručuju da ako to učinimo imaju spremnu veliku šargarepu za Srbiju ?
Ne bih potpisao sporazum kakav se pojavio u javnosti i u kakav sam imao uvid. Međutim, niko još uvek ne zna konačni sadržaj teksta za potpisivanje, pa ću o konačnoj verziji moći da se izjasnim tek kada bude finalizovana. A nijedna normalna država ne prihvata štap čiji se kraj ne vidi zbog šargarepe u izmaglici, pogotovo ako taj štap podrazumeva odricanje od legitimnih nacionalnih interesa i dela teritorije. U odnosu na dugoročne posledice takvog štapa i najveća šargarepa je samo kratkoročna satisfakcija.
Đilasova kosovska politika nije išla dalje od predloga na nivou govora takmičarke za izbor za mis?
Upravo Dragan Đilas vama poručuje da je Kosovo za SSP nadstranačko pitanje, a ne pitanje ličnih sujeta i tema koja se koristi za dobijanje jeftinih političkih poena.
Na to gledam kao na sramnu i jeftinu izjavu čoveka koji nema, niti je ikada imao, kosovsku politiku dalju od predloga na nivou govora takmičarke za izbor za mis. Đilas se nikada nije bavio kosovskom politikom, a od 2012. prvo podrži Briselski sporazum, pa ga onda kritikuje, jedan dan je “najveći neprijatelj ove vlasti”, drugi dan je konstruktivna opozicija koja poziva na nacionalno jedinstvo sa istom tom vlašću. Deset godina je prošlo od kada smo u opoziciji i još mnogo godina pre toga u kojima smo bili i na vlasti. I o meni i o njemu već odavno govore naša dela, mnogo više nego bilo šta što i on i ja možemo reći rečima. Jasno je i ko smo bili tokom vlasti i ko smo bili nakon vlasti i šta je ko radio i u poslednjoj deceniji. Preuzimajući različitim mehanizmima, koji uglavnom nisu politički, dominantnu ulogu u opoziciji i nazivajući i sam sebe “najjačom opozicijom” Đilas je preuzeo i najveću odgovornost za rezultat opozicije od dolaska SNS-a na vlast. A podsećam da je to sve počelo njegovim preuzimanjem DS-a, kada sam bio prinuđen da napustim tu stranku.
U čemu se ogleda odgovornost?
Njegova odgovornost za stanje u opoziciji počinje njegovom odgovornošću za sunovrat DS-a. Svi to znaju, a svi koji o tome ćute trebalo bi da znaju da dele tu odgovornost. Ovde se ne radi ni o Đilasu, niti o bilo kom pojedincu, već o opstanku našeg društva i zato nemamo pravo više da ćutimo o tome kako smo došli u ovu situaciju. A te floskule o sujetama i budalaštinama su stvarno ispod svakog nivoa i odavno izlizani izgovori. Nikada se ni u životu, ni u politici nisam vodio sujetom i nakon što sam ceo svoj politički život opšte interese uvek stavljao iznad ličnih, nemam razloga, ni potrebe da to objašnjavam bilo kome, a pogotovo ne Đilasu. Svoja uverenja u vezi sa kosovskom politikom nisam napustio ni po cenu gubitka vlasti i zaista je besramno od Đilasa, koji to vrlo dobro zna, da mene danas optužuje za skupljanje jeftinih političkih poena na temi Kosova
Pozvali ste Anu Brnabić na TV duel, zašto ne i Vučića?
Naravno da sam pozvao i Vučića, samo Vi niste primetili. I pozivam ga godinama. Ni on, ni premijerka, ne prihvataju taj poziv jer znaju da bi u dva sata pale sve laži kojima ispiraju mozgove građana deset godina. Bukvalno svaka optužba koju iznose je notorna laž. Njihov odgovor da ne prihvataju poziv jer ni ja kao predsednik nisam išao u duele sa opozicijom je potpuna budalaština. Prvo, niko iz opozicije nije ni tražio duel sa mnom. Drugo, ne pozivam ih kao predstavnik opozicije, već kao bivši predsednik i čovek koga svakodnevno lažno optužuju. Treće, nikada nisam gradio svoju politiku na prebacivanju odgovornosti na druge, iako sam vlast preuzeo samo četiri godine nakon razorne Miloševićeve vlasti. I poslednje, da sam kojim slučajem upućivao ovakve optužbe, ne da bih prihvatio poziv na duel onoga koga optužujem, već bih sam na taj duel pozvao. Smatrao bih kao predsednik države da to dugujem građanima i da ukoliko mogu da iznosim takve optužbe, apsolutno moram da omogućim građanima da čuju i drugu stranu.
Koliko premijerki i predsedniku priliči da političke protivnike i novinare mazivaju lopužama, kriminalcima, neznalicama, ološem itd? Da li je to politička borba, ili se može nazvati nekim drugim imenom?
Mnogo je imena za to iz različitih oblasti i nauka, ali nijedno od njih nije u vezi sa političkom borbom u jednom normalnom i demokratskom društvu. (Danas)
