“Mali, tamo dole je sranje, ali nemoj da slikaš sve loše, šta je razbijeno i to. Slikaj da možemo da ilustrujemo tekstove”.
Ovim je rečima Mirko Bojić, tadašnji glavni urednik Ilustrovane politike ispratio Imre Saba na prvi fotografski zadatak na Kosovo 1981. godine, verovatno ne znajući da njegovim slanjem čini izuzetno značajnu stvar za stvaranje jednog od najvažnijih fotoarhiva Kosova u razdoblju od 1981. do 1999. godine.
Kada smo objavili fotografiju i priču Kuća na prodaju, o tome kako Srbi prodaju imovinu i sele se sa Kosova, takve reakcije nisam uopšte očekivao. Potpuno slučajno, kaže Sabo, smo naišli na baku, sedela je ispod drveta i ljuštila krompir, a na drvetu je stajao okačen znak ‘kuća na prodaju’. Isto veče, otišli smo kod Branka Đurice, tadašnjeg zamenika glavnog urednika da bismo mu ispričali taj razgovor. Odmah je pozvao glavnog urednika i rekao da menjamo naslovnicu. Tako su fotografija i priča završile na naslovnici. Sve mi je to bilo čudno. Kad je priča objavljena, krenuli su nas napadati iz Srbije, da šta mi to radimo, uzbunjujemo narod, dok su s Kosova išle relativizacija i priče kako svuda po Jugoslaviji ima kuća na prodaju.
“Kad je Milošević išao dole, bio sam uveren da on stvarno ide da smiri stvari, da ima iskrenu nameru. Međutim, kada sam prisustvovao tim sastancima i mitingu, postalo mi je jasno da ništa od toga neće biti”.
Na Kosovu sam se prvi put razočarao u ljude. Shvatio sam da nas lažu dok nam pričaju priče. I Srbi i Albanci. Zbog nekih dnevnopolitičkih ciljeva za koje su oni pritisnuti i izmanipulisani to su radili nama. Ispričaju nam neku priču, a mi onda saznamo da su sve to izmislili”, kaže Sabo.
Nekad se govorilo da od deset najboljih fotoreportera jugoslovenskih njih pet radi za Borbu, tri za zagrebačke novine, plus Jadran Babić u Splitu i Bobo Lučić u Novom Sadu. Možda malo preterano (nedostajao je Miki Đurašević iz Oslobođenja recimo), ali borbaši s kojima sam dugo radio (Ivan Doroški, Predrag Mitić, Matija Koković, Miloš Cvetković, Zoran Rašević, Zoran Sinko, Aleksandar Stanković, Božidar Petrović, Nenad Stojanović…) jesu bili velemajstori, ali bilo kakav poredak (spisak) bez dobrog duha Imre Saba bio bi nepotpun i netačan.
Monografiju je izdao Forum Ziviler Fredensdienst (forum ZFD).
D. B.
