„Njih šestoro moraju poslužiti kao primer, da se niko od nas preostalih šest miliona ne bi usudio da u kafani, ili stranačkim kancelarijama, priča o rušenju režima, pa makar i u šali“
Dok ispijamo toplu čokoladu, peremo uši ili srčemo supu, šestoro naših sugrađana i sugrađanki čami u zatvoru, a da realno ništa zgrešili nisu. Dok mi kašljemo, zevamo, kijamo i teglimo se, šestoro ljudi gleda u senke zatvorskih zidova, zato što su se drznuli da svoje i naše živote uzmu u svoje ruke i ne prepuste da nas odnese cunami zla, korupcije i primitivizma.
Mariji Vasić, Mladenu Cvijetiću, Srđanu Đuriću, Ladu Jovoviću, Davoru Stefanoviću i Lazaru Diniću određen je pritvor od 30 dana zato što su, po mišljenju suda, spremali rušenje ustavnog poretka i nasilnu promenu vlasti.
Prvih petoro su članovi Pokreta slobodnih građana, mlade proevropske stranke građanskog opredeljenja, dok je potonji student iz organizacije “Stav” – prve koja se udostojila i skupila hrabrost da ustane protiv režima koji više liči na kriminalni kartel, nego političku stranku.
Ono što je “Stav” radio svih ovih meseci, Novosađani im nikada neće zaboraviti i za nas su heroji, a ne rušitelji ustavnog poretka.
Dok mi peremo noge i guzice u vreme kada u gradu vode uopšte ima, dok skakućemo preko smeća i kratera u asfaltu diljem ruine zvane Novi Sad, šestoro komšija je strpano u zatvor samo zato da i nama ostalima, koji smo nekim čudom i dalje na slobodi, ni slučajno ne padne na pamet da se borimo za pravedno i pošteno društvo.
Način na koji su ti ljudi stavljeni iza brave impresonirao bi jednako Kafku i Staljina. Prvog, zato što su apsurdno optuženi i prestrogo zatvoreni zbog najstrašnijih krivičnih dela, a drugog, zato što je to učinjeno na vrhunsko podli i kukavički način, u režiji jačih i zakonski nedodirljivih.
Možemo to nazvati nezakonitim prisluškivanjem, ili uličarskim cinkarenjem, sada je sasvim svejedno i njima zbog pravno-semantičkih formulacija neće biti lakše u jednomesečnom pritvoru.
Bio bi ovo jako loš i dosadan film, samo da nije gola stvarnost i da neko realno ne pati nevin.
Ponovite ovo u sebi: šestoro ljudi, inače sasvim bezopasnih po našu imovinu i zdravlje, robijaće minimalno 30 dana zato što je jajarskim prisluškivanjem procenjeno da su opasni po imovinu i zdravlje onih ljudi, koji su se odavno stavili iznad zakona i famoznog Ustava kojeg ne poštuje ni predsednik, ni premijer, ni predsednica Parlamenta.
Ništa Srbiji ne bi falilo da su njihove ideje zaživele. Za režim, pak, nisam siguran i zato sada robijaju.
Nema veze što iste stavove deli barem pola miliona ljudi koji su pre nedelju dana šetali Beogradom, bilo je važno da se brutalnost trenira na onima koji su zapravo spremni da nešto urade i možda izgube, a da bi svima nama bilo bolje i da pravda konačno zaživi u Srbiji.
Zbog istih tih razloga, vlast može da uhapsi i mene, i vas koji ovo čitate. Pitanje je samo koga od nas će predsedniku preporučiti njegov krizni PR menadžment. Da li stvarno tako želimo da živimo, mi, naši roditelji i naša deca? Da li imate odgovor na banalno dečije pitanje: “Zašto su ti ljudi u zatvoru?” Ako imate, šta bi rekli na sledeće dečije pitanje: “Mama, tata, a ko nama garantuje da vi niste sledeći?”
Ili ćete stvarno detetu reći: „Ćuti, trpi, gledaj svoja posla, sagni glavu i samo klimaj. Tako se izbegava zatvor, a ne ako si pošten i čestit“.
Ne poznajem svih šest žrtava terora jednog krajnje bolesnog i u kriminal ogrezlog režima, ali poznajem neke od njih, a po čuvenju znam i preostale.
Ukratko, 700.000 članova Srpske napredne stranke ne može zbirno da im čisti cipele, a kamoli deli lekcije o zakonu, Ustavu i patriotizmu.
Ako ovo kojim slučajem čita neko od lokalnih tastera, a znam da čita, onda slobodno možete i mene uhapsiti i odrediti mi pritvor od 30 dana, jer ti ljudi misle i rade otprilike sve ono što i ja mislim i radim.
Postoje naravno razlike između nas i one nisu beznačajne, ali one kopne kao voda u Sahari kada se uporede sa našim sličnostima. Prva i trenutno najvažnija je svakako želja da živimo u državi u kojoj su monstrumi-vladari, poput ovih sada na vrhu, nezamislivi i nemogući te spremnost da u toj borbi nešto izgubimo, budemo uvređeni, povređeni, ili gore.
Jer, gore od ovoga je samo bukvalni rat. Građanski traje već godinama i te posledice trpe njih šestoro, u najbrutalnijoj formi.
Dok mi biramo šta ćemo gledati na Netfliksu, koje ćemo meso sutra ispeći i kako da saniramo statička oštećenja na objektima izazvana varvarskom i lopovskom gradnjom, njih šestoro čeka strahovita optužnica i potencijalno oštra zatvorska kazna.
Vrhovni kriminalac neće deliti pomilovanja, naprotiv. Njih šestoro moraju poslužiti kao primer, da se niko od nas preostalih šest miliona ne bi usudio da u kafani, ili stranačkim kancelarijama, priča o rušenju režima, pa makar i u šali.
Čujem da je jedan od njih završio u zatvoru samo zato što je tamo bio da jede i nije aktivno učestvovao u “rušenju ustavnog poretka”. A mi, gde ćemo mi jesti sledeći put i ko će to snimati?
Vlast i dalje živi svoj raj. Kradu, otimaju, gaze, ubijaju, podvode, siluju, lažu, ponižavaju, a nama ako se slučajno nakupi gneva, ili samo loših misli, ne smemo ni da pisnemo. Ima da ćutimo kao zaliveni i da trpimo, u dućanu, trafici, na trotoaru, u bioskopu, na koncertu, u kafani, na slavi, na sahrani ili na krštenju. Možemo samo da radimo i plaćamo porez. Ostalo, samo ako psihopatski tatica dozvoli.
Njemu i njima je i tuđ osmeh neprijatna pojava, zato ih toliko bole naše šetnje i bunt. I to bi zabranili, da mogu.
Izbor dakle spada na zatvor, linč, progon, otkaz, ponižavanje, vređanje, ili da lepo svi podobijamo kancere i paletu psihosomatskih oboljenja usled dugotrajnog gutanja stresa i knedli. Drže nas kao pse na lancu, slabo hrane i nikako ne maze.
Kaže zakon, a ima to i na filmu, da se ovako oštre odluke donose isključivo kada mimo svake razumne sumnje smatramo da je neko nešto učinio, ili sprema da učini. Ne bih nikoga da izdvajam, ali ako je njih šestoro stvarno pretnja po naš ustavni poredak, onda je predsednik Srbije do sada morao dobiti barem 200 godina kumulativne robije.
On, naš predsednik, jako voli da se hvali stvarnim i izmaštanim uspesima Srbije, pa evo mu jedan za poneti: da li u Evropi postoji još jedan student koji guli kazamatske dane kao politički zatvorenik, a zbog želje da se, recimo, privedu pravdi svi oni koji su krali i smandrljali novosadsku železničku stanicu, zbog čega je iz nehata ubijeno 15 osoba, a dve teško osakaćene?
Ne znam šta su ti ljudi govorili dok ih je Veliki Brat tajno i nezakonito snimao, ali sam apsolutno siguran da isto, ili gore, misli i želi da uradi nas još barem dva miliona. Zašto mi nismo u zatvoru, a oni jesu? Sa tim pitanjem bih želeo da svi mi večeras odemo na spavanje.
Izvor fb (Tekst objavljujemo uz odobrenje autora)
