Geopolitički interesi  Grčke za (ne)priznavanje Kosova!?

0
82
Nikolaos N. D. Arvanites (Foto: portalforum.rs)

Piše: Nikolaos N.D. Arvanites

Grčka je jedna od pet članica  Evropske unije (EU) koja  nije priznala  nezavisnost Kosova! Pod pritiskom  SAD i EU a u cilju  podrške Grčke na ekonoomskom planu u odnosu  na  visinu njenog  duga vodi se kampanja „ucenjivanja” da Atina pređe na viši  nivo  poltičkih odnosa sa Prištinom. Radi se o potrebi da  Grčka  „prelomi”, što bi uticalo  na  ostale ćlanice Unije, pre svega Kipar ali u perspektivi  na Slovačku  i Rumuniju. Treba podsetiti  da je veliko-albanski fakor zainteresovan  za severni Epir ili kako to Albanaci zovu „Ćemerija ili Ćama“, koja bi predstavljao  deo albanske  autonomije u Grčkoj i sastavni deo  plana „velike Albanije”.

Albanska manjina i njen uticaj u Grčkoj je značjan i  priznanje Kosova od  strane vlasti u Atini  motivisao  bi Albanace za svoja šira  etnička prava u Grčkoj  u odredjenom periodu, ne duže od pet godina od dana priznanja  nezavisnosti Kosova. Istovremeno,  priznanje Kosova od strane Atine dovodi u krizu  grčko pitanje na Kipru što bi  dovelo, ili do spora Nikozije i Atine,  jer bi Turski faktor krenuo u  ofanzivu  za  svoju  neotomansku politiku  na severu Kipra i ugrozio bi  stabilnost Kipra  ne samo  kao članice EU nego i kao druge grčke države.

Turska  intezivno podržava I pomaže novom priznanju Kosova i pozitivna odluka za  status samo bi   pojačala  Tursku  ekspaniziju,  računajući i na vojnu akciju.

Grčka priznanjem Kosova  gubi  svoje  interese ne Kipru, ocena je profesora na američkom „Džons Hopkins“ univerzitetu i stručnjaka za zapadni Balkan, Danijela Servera. „Bilo bi izuzetno važno danas, ukoliko bi Grčka priznala kosovsku državu kao nezavisnu, iako Grčka ima ambasadu u Prištini i nema nikakve svrhe u tome što ga nije priznala.

Pomak ka priznanju bi pomogao da dalji dijalog Prištine i Beograda bude plodonosniji, ističe Server. Grčko priznanje ne bi uticalo  na dijalog Beograda I Prištine već remećenje  balkanske geopolitike, odnosno  protežiranje logike legalizovanja međunarodne „otmice“ Kosova  bez  suštinskih prava za Srbiju.

Taj model  bi  iskoristila Turska u svojoj geopoltici na veliku štetu Grčke i  Kipra. Grčko zadržavanje „veta” na priznanje Kosova održava u „sedlu” nacionaslne interese Atine pred pritiskom kako Turske, ali I SAD, i dela EU koji traži od Atine  solidarnost koja više liči  na „pokorovanje” I  pritisak. Grčka  je priznala Severnu Makedoniju, ali  ne i  njeno istorijsko  nasleđe i tumačenje  sopstvenog porekla. Grčka  je rešila spor sa Severnom Makedonijom promenom nazva države  ali je i dalje drži na „ledu“ za njen put ka EU. Aktiviranje  „mini Šengena“  ili  „Otvorenog Balkana“ kao  neformalnog  regionalnog povezivanja Srbije-Severne Makedonije  i Albanije  jača tzv otvorene  grance na Balkanu  koje će  biti od korisiti   posebno  „albanskom faktoru“.

Albanski faktor, pre svega Tirana, bi  preko grčkog priznanja Kosova  pokušala da Prištinu uvede u bliskoj budućnosti  u „otvoreni Balkan“ što je forma za vezivanje Prištine za Tiranu i pritisak na Srbiju. Uticaj na „otvoreni Balkan“ imaće sa ekonomskog, trgovinskog i drugog plana Turska koja bi istisla Grčku i na taj način umanjila  Grčke interese na Balkanu.

Moć politike Atine je u održavanju kontrole nad određenim interesima Skoplja, Prištine i Tirane  koji su namenjeni Turskoj koja podržava neotomansku i  neoislamsku poltiku  na Balkanu, potiskujući Grčke interese .

Priznanje Kosova od strane Atine dovelo bi do slabljenja uticaja veza  Atine i  Beograda na Balkanu, pre svega na planu  istoririjski  tradicija, kulture i turizma, i uticaja  grčkih investicija koje  bi u Srbiji bile zamenjene turskim. Po domino teoriji grčko priznanje Kosova više bi bilo pod pritiskom uz značajnu marginalizaciju Grčke  na Balkanu, što bi iskoristila Turska za svoje geopolitičke ciljeve. Grčka priznanjem Kosova  ne bi dobila  ništa  značajno kao što ni Severna Makedonija   koja je  promenila naziv države  nije  ništa dobila od Atine za njen put ka EU, sem uključivanja u NATO.

Kosovo bi dobilo  neku vrstu balkanske „pobede“, ali bi predstavljalo  veliko opterećenje  za migrantaska i radna kretanja Albanaca sa Kosova u Grčku i podrške etničkih Albanaca u Grčkoj za  plan autonomije „Ćemerije“ ili severnog Epira.