NJUJORK/BEOGRAD, 23. maja 2024. (Beta) – Generalna skupština UN usvojila je danas rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Za usvajanje Rezolucije na plenranom sastanku Generalne skupštine UN glasali su predstavnici 84 zemalja. Protiv je bilo 19, a uzdržanih 68 članica UN.
U rezoluciji se podseća na presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i Međunarodnog suda pravde u Hagu, kojima je zločin u Srebrenici okarakterisan kao genocid.
Podseća se i da se 2025. navršava 30 godina od genocida u Srebrenici u kojem su 1995. izgubljena najmanje 8.372 života.
Naglašava se odgovornost država da okončaju nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i da krivično gone odgovorne za takva dela da bi se izbeglo njihovo ponavljanje i došlo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja.
U konačni tekst ubačena su i dva amandmana u kojima se ističe da se „krivična odgovornost po međunarodnom pravu za zločin genocida ne može odnositi na bilo koju etničku, versku ili neku drugu zajednicu u celini“, kao i „čvrsta posvećenost održavanju i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini“.
Vučić na GS UN: Rezolucija o Srebrenici visoko politizovana, otvoriće Pandorinu kutiju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Njujorku, na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN), da je predložena rezolucija o Srebrenici „visoko politizovana“, da će otvoriti Pandorinu kutiju i da neće doprineti pomirenju ni u BiH ni u regionu, i pozvao sve države članice da glasaju protiv tog dokumenta.
Na sednici GS UN, na kojoj će se glasati o Rezoluciji o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici, Vučić je postavio pitanje zašto je taj dokument predložen kada je 2015. usvojena rezolucija o genocidu širom sveta i zašto baš sada.
„Zašto se donosi ova rezolucija ako se radi o individualnoj odgovornosti, ona je određena kroz presude. Ako smo već 2015. doneli rezoluciju o genocidu širom sveta, zašto samo ovaj slučaj sada? Da li će ova rezolucija doneti ikakvo pomirenje u BiH? Ne, uopšte. U region? Ne, uopšte„, kazao je Vučić.
Vučić je upitao stalnu predstavnicu Nemačke u UN Antje Lendertse, koja je predstavila predlog rezolucije, zašto je od Srbije skrivano da se taj dokument priprema, kada je, kako je kazao, rezolucija o genocidu u Ruandi pripremana na veoma transparentan način.
On je kazao da je Holokaust „jedini genocid koji su priznale UN“ i dodao da je nad srpskim narodom počinjen genocid u oba svetska rata.
„U Prvom svetskom ratu, Srbija je prva zemlja po broju mrtvih u svetu, proporcionalno broju stanovnika, izgubili smo 28 odsto stanovništva. U Drugom svetskom ratu Srbi su ubijani od nacističke Nemačke ili od Hrvata nacista, što niste počeli sa tom rezolucijom“, naveo je Vučić.
On je kazao da je „teško govoriti posle Nemačke“ jer će ga „veliki i moćni optužiti za negiranje velikog zločina koji se desio u Srebrenici“.
„Teško je govoriti posle Nemačke koja važi za najvažniju zemlju u Evropi i koja smatra da je nepogrešivo ovlašćena da drži morlane pridike onima koji se ne slažu sa njom“, rekao je Vučić.
On je rekao i da su sponzori rezolucije prethodnih dana vršili pritisak na mnoge zemlje članice UN. Rezoluciju su predložile Nemačka i Ruanda, a sponzorisale još 34 države, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije i Crne Gore.
„Pitam i tražim odgovor moćnih zašto vam je bilo potrebno da vršite tako veliki pritisak na zemlje članice UN, zašto ste pretili zemljama koje nisu htele da glasaju za rezoluciju? Da li su to evropske, demokratske vrednosti ili ste mislili da neću govoriti o tome? Imam na desetine takvih primera“, kazao je Vučić.
Dodao je da će Srbija glasati protiv rezolucije „jer će ona otvoriti Pandorinu kutiju“, i najavio podnošenje sličnih rezolucija Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
„Drage kolege, suočićete se sa desetinama rezolucija poput ove, po pitanju genocida. Kako ćete da objasnite da je strašan zločin u kojem je ubijeno 8.000 ljudi (u Srebrenici) veći od ubijanja 20 miliona ljudi u Drugom svetskom ratu ili desetina hiljada Srba“, upitao je.
Vučić je kritikovao i amandmane na rezoluciju koje je predložila Crna Gora, a kojima se ponavlja da se „krivična odgovornost po međunarodnom pravu za zločin genocida ne može odnositi na bilo koju etničku, versku ili neku drugu zajednicu u celini“, kao i „čvrsta posvećenost održavanju i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini“.
„Zašto ste usvajali te amandmane? Samo da pokušate da prikrijete pravu istinu koja stoji iza ove rezolucije? Da kažete da ona nije uperena protiv naroda? Ali već imamo sve presude, zašto sada ponovo otvarate rane? Zato što je to nekom bilo politički potrebno“, kazao je.
Vučić je rekao i da se lično poklonio žrtvama u Srebrenici, i da je bio „gotovo linčovan“ kada je otišao da položi cvet, a da je dan kasnije „pružio ruku onima koji su to organizovali“.
Na kraju izlaganja, Vučić je rekao da je predsedavajućem doneo poklon – zastavu Srbije, „zastavu hrabrih“, navodeći da Srbija danas „brani svet i principe međunarodnog prava“.
Rezolucijom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuju se negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
