Aleksej Kišjuhas
U jednom romanu (1955) i filmu (1979) o tajnom agentu Džejmsu Bondu, „Operacija Svemir“ („The Moonraker“), glavni negativac Hugo Draks je industrijalac i milijarder koji proizvodi svemirske rakete, ali i pravi opšti haos na planeti Zemlji zato što je pritajeni nacista. Zvuči šašavo? Pa, kao što život ne imitira umetnost, već imitira loš TV program, umesto Huga Draksa dobili smo – Ilona Maska.
Ovaj industrijalac i milijarder je, frenetično poskakujući, penetrirao u novu administraciju Donalda Trampa kao šef novoformiranog Odeljenja za efikasnost Vlade (DOGE). I dobio značajna ovlašćenja da smanji radna mesta i druge troškove, odnosno da iskoreni navodno rasipanje novca američkih poreskih obveznika. U svom tehnokratskom maniru kojim bi da zaseni prostotu, Mask je milionima američkih državnih službenika poslao preteći e-mail sa naslovom „Šta si uradio prošle nedelje?“. Ko mu ne odgovori (sa listom od pet „urađenih“ stvari) automatski dobija otkaz sa famoznog „državnog posla“.
I sad, šta fali? Šta je tačno problem u izmišljenom, ali uticajnom „ministarstvu“ za „državnu efikasnost“? Neko bi rekao da su, na primer, zahtevi pobunjenih studenata u Srbiji upravo to – vratimo efikasnost u vladine institucije. Neka institucije države najzad počnu da rade svoj posao, zar ne? Pa neka se pretresu i pročešljaju partijski zaposleni ljudi koji za računarima radije slažu „pasijans“, kada ne pozivaju građane za sigurne glasove. Jer naravno da u svakoj državnoj administraciji ima tušta i tma prekobrojnih neradnika ili ljudi „viška“. Međutim, u pitanju je (ne)vešti trik koji su izveli Donald Tramp i njegova Prva dama Ilon Mask. Samozvano Odeljenje za efikasnost Vlade uopšte nema veze sa efikasnošću Vlade. Nije ni stvarno odeljenje, agencija, departman ili ministarstvo, nema zakonska ovlašćenja, i ima veoma malo veze sa uštedom novca ili pojednostavljivanjem birokratije. Delovanje ovog Odeljenja je krajnje misteriozno i zatajno, a njegove članove mahom čini desničarski orijentisana banda inženjera i programera. Na primer, 25-godišnji Marko Elez, poreklom sa ovih prostora, dobio je pristup najvažnijem i veoma osetljivom sistemu plaćanja američkog Ministarstva finansija. Usput je objavljivao grube rasističke komentare na (Maskovoj) mreži Iks („Normalizujmo mržnju prema Indijcima“ i „Ni da mi platite ne bih se venčao sa nekim izvan moje etničke grupe“). Stavite najbogatijeg (i još krajnje neuračunljivog) čoveka na svetu da vam rukovodi Vladom, šta može da pođe po zlu i naopakom?
Maskovo Odeljenje za efikasnost Vlade je platforma koja Trampovom omiljenom donatoru dopušta da se „našika i pravi haos“. I da kreira nesmotrenu kampanju protiv – eksperata, odnosno struke, te stvarnih veština i znanja. Cela inicijativa predstavlja napad na državne službenike i sam pojam nepartijske stručnosti. Mask je dobio odrešene ruke da postrojava i proziva američku birokratiju jednim ciničnim „A gde si ti, stručnjak?“, odnosno da „raznim stručnjacima“ spočitava da državi rade o glavi. Zvuči poznato? Prisetimo se i krivičnog i medijskog progona ljudi od struke kao što su inženjer Zoran Đajić, profesorka filozofije Danijela Grujić, ekonomista i uzbunjivač Aleksandar Obradović, policajka Katarina Petrović, tužiteljka Bojana Savović, policijski inspektori Slobodan Milenković i Dušan Mitić. Ili, kada se univerzitetski profesori, eksperti i analitičari otpisuju kao knjiški moljci ili „lažna elita“, pa džabe sve (njihove) knjige kada će predsednik da zašilji plajvaz i napiše „najčitaniji bestseler“ (sic). Uz prosvetne radnike, tu su i vaspitači, socijalni radnici, lekari i drugi koji trpe pretnje i prinudno pročešljavanje. Prosveti se upravo preti ukidanjem jednog dela plate zbog stupanja u štrajk, odnosno maskovskog „neradništva“. Hoće li i oni Ministarstvu pisati ponižavajuće mejlove lojalnosti?
A već smo to videli sa radikalima u Zemunu svojevremeno. Kada je lokalna vlast napunjena srodnicima i poslušnicima, a ceo grad pretvoren u korumpirani i kriminalni Divlji Istok, odnosno jedan veliki „divlji“ kiosk bez ikakve državne regulacije. Brat Ilon bi bio ponosan. Jer, Maskovi buldozi i buldožeri već su ušli u Saveznu upravu za avijaciju, Departman za pitanja veterana i Nacionalnu kancelariju za nadziranje (koja je odgovorna za američke špijunske satelite) o čemu nemaju pojma.
Otpustili su i oko 300 ljudi iz Nacionalne uprave za nuklearnu bezbednost, agencije unutar Ministarstva energetike, koja je odgovorna za upravljanje nacionalnim zalihama nuklearnog naoružanja. Mask nije pokušao ni profesionalnu reviziju, niti da odistinski razume mnoge programe koji se ukidaju. Hoće li ih zameniti napaljeni programerčiči koji „umeju sa kompjuterima“?
Vaistinu, u pitanju jeste karikatura negativca iz romana Ijana Fleminga, samo što Džejmsa Bonda nema na vidiku. Kada se pojavio odistinski heroj i državnik Vladimir Zelenski, najurili su ga iz Bele kuće. A na (zlo)delu je nešto mnogo više i zloslutnije od gašenja USAID, i što se ovde tretira kao zgodna batina za udarac po mrskim i antisrpskim nevladinim organizacijama. Na delu je antibirokratska revolucija ili čistka, ovaj put u Sjedinjenim Američkim Državama. „Dole foteljaši!“ možda zvuči zgodno na prvi pogled. Pa je u stvarnoj antibirokratskoj čistki u SAP Vojvodini smenjeno na hiljade stručnjaka i direktora (državnih) preduzeća. Uz izdašnu centralizaciju vlasti i svođenje Vojvodine na „severnu Srbiju“, a ovog industrijskog giganta na folklor i romantično-devastirani prostor salaša i paprikaša. Pa vremenom dobijemo keramičare i vlasnike pečenjara na čelu državne bezbednosti ili elektroprivrede, i to je tako.
Dakle, tehnokrate, oligarsi i korporativne elite su dobile i formalnu vlast u najstarijoj republici i modernoj demokratiji na svetu. „Pumpanje“ demokratskog duha u Srbiji stoji kao antipod ovakvom trendu. Kolektivno donošenje odluka bez jasnog lidera, sa odbacivanjem hijerarhije, i sa insistiranjem na autonomiji delanja i mišljenja pokazala se kao neobično uspešna formula društvene organizacije i solidarnosti. I kao kontrapunkt jednom atomističkom individualizmu i „Uradi sam“ (ili „Istražio sam to na Guglu“) etosu. Maskovska „efikasnost“ je sama antiteza profesionalizmu, obrazovanju i znanju, već jedino izraz njegove lične (kao i Trampove) arogancije. I koja je toliko karakteristična za nebrojene „tehnofeudalce“, sjajnim rečima Janisa Varufakisa. Uostalom, ako smo zaradili kvadrilione dolara pošto smo izumeli neku aplikaciju za mobilni telefon (prčkajući nešto po kalifornijskoj garaži), koliko teško može da bude bilo šta drugo? Bogati i/ili moćni laici tada počinju da veruju da su pametniji i sposobniji u gotovo svakoj oblasti od stručnjaka. Nestručnost u ime efikasnosti ubija poput nadstrešnice.
Neoliberali ili turbokapitalisti bi najradije da država privrednike ostavi ili „pusti (da rade) na miru“ („laissez-faire“). A šta mislimo o tome da tehnofeudalci i milijarderi malo ostave državne službenike i stručnjake – profesore, tužioce, inspektore, novinare javnog servisa i druge – da rade na miru i bez pritisaka? I nije li to zahtev studenata iz Srbije? Najzad, institucije u kojima radimo, od osnovnih škola i fakulteta do advokatskih komora i pozorišta, neuporedivo su starije i od mobilnih telefona i ovakvih vlasti, bile Trampove ili Vučićeve. Postojale su pre i postojaće posle njih, ma koliko ih zarobljavali i urušavali. Populisti su oduvek sumnjičavi prema stručnjacima, posebno onima koji rade za vladu ili na „državnom poslu“ umesto privatluku. Ilon Mask je samo i licemerčina zato što nije nikakav čovek iz naroda, vodi kompanije koje se oslanjaju i na stručnost koju pruža Vlada, baš kao i na značajne državne subvencije. NJegov napad na profesionalnu stručnost dodatno podstiče iracionalno neprijateljstvo javnosti prema stručnjacima, znanju i nauci – i što smo ponajbolje videli tokom epidemije kovida-19. Smrt ili ubijanje stručnosti pre svega je izraz narcizma i ogorčenosti. A narcizma i ogorčenosti ne manjka ni na čelu ove države, naprotiv.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
