Filip David je nesumljivo danas vodeći borac protiv fašizama, nacionalizma, rasizma, klerikalizma, ekstremnih političkih stavova, neprihvatanja ravnopravnosti i drugih ekstremnih desničarskih ideologija, ne samo u Srbiji već i u regionu i Evropi.
BEOGRAD, 26. avgusta 2021. godine – Savez antifašista Vojvodine iz Novog Sada danas je u bašti kafea „Galerija“ uručio priznanje poznatom piscu Filipu Davidu. Vojvođanski antifašisti su to odlučili još sedmog jula, ali je priznanje uručeno kasnije zbog sprečenosti laureata da na Dan ustanka otputuje u Novi Sad.
Predajući mu priznanje predsedik Saveza prof. dr Duško Radosavljević i potpredsednik Dobrivoje Antonić rekli su da ih Filip David svojim književnim opusom, posebno stavom i društvenim angažmanom „odavno podbada“, ali da je ovo priznanje za prošlu godinu prvi dobio Petar Matić Dule, aktivista Društva za istinu o Narodnooslobodilačkoj borbi, kao devedesetdevetogodišnjak.
U obrazloženju predloga za dodelu priznanja Antifašista Vojvodine „Đorđe Subotić“, pored ostalog stoji: Filip David je nesumljivo danas vodeći borac protiv fašizama, nacionalizma, rasizma, klerikalizma, ekstremnih političkih stavova, neprihvatanja ravnopravnosti i drugih ekstremnih desničarskih ideologija, ne samo u Srbiji već i u regionu i Evropi. On je čovek koji ne mora posebno da uočava, razmatra i analizira ekstremističke pojave i događaje, već za njih ima urođeni, istančani instikt i reaguje munjevito, bez zadrške i kalkulacije, ne obazirući se ni na mesto ni na vreme. U tome ga ne sprečavaju ni pretnje, ni drastično moguće posledice, čak i po egzistenciju i sam život.
Početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je nacionalističko ludilo razaralo Jugoslaviju i pretilo sveopštim građanskim ratom, okupljao je istomišljenike u suprostavljanju šovinističkom divljanju. Zahtevali su da se posebno u medijima ne šire rasna, etnička i nacionalna mržnja. Posledice su bile udaljenje sa mesta urednika Dramskog programa Televizije Beograd.
U to vreme bio je jedan od najoštrijih kritičara režima i pogubnog vođenja države od strane Slobodana Miloševića. Hrabro je istupao u svim prilikama i na svakom mestu, uprkos svim pretnjama, pa i proterivanjem iz Srbije. Čak ga ni saznanje da se 1999. našao na listi za likvidaciju nije nateralo da ode. Filip nije napuštao Srbiju. Naprotiv. To vreme je koristio kako bi uvek i svuda ukazao na zlo koje nas okružuje, kako onda tako i danas. Upravo o tom zlu on i piše u svojim romanima. Filip David pokušava da dokuči korene tog zla sa kojim se suočava još od svojih najranijih dana jer je nacističku okupaciju preživeo zahvaljujući svojim komšijama iz sremskog sela Manđelos.
Nije praštao ni demokratskim vlastima posle dvehiljadite godine, naročito blag odnos prema ekstremnim pojavama u društvu.
Dolaskom na vlast naprednjaka, ponovo su se vratile mnoge nacionalističke i šovinističke ludorije devedesetih. U jednom interviju je kazao za današnja dešavanja: Vreme u kojem sada živimo, pre bih obojio sivom bojom i nazvao konfuznim, haotičnim, mutnim vremenom.
Primajući nagradu za Najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka u Srbiji, na proslavi dana NBS Filip je rekao: “Moram da se ogradim od prisustva Tomislava Nikolića. Poštujući instituciju predsednika, ja od 90-ih ne podržavam njegovu politiku”. Filip David je jevrejsko-srpski književnik, esejista, dramaturg, scenarista, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograda i redovni profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Rođen je u Kragujevcu u jevrejskoj porodici. Njegov otac Frederik, poznat po nadimku Fred, bio je sudija u Sremskoj Mitrovici. Po izbijanju rata otac mu se pridružio fruškogorskim partizanima. David se sa majkom Rozom skrivao u selu Manđelos podno Fruške Gore. Većina braće, sestara i rođaka Davidovog oca i majke su stradali u logoru na Sajmištu i u Jasenovcu.
Jedan je od osnivača Nezavisnih pisaca, udruženja osnovanog 1989. u Sarajevu koje je okupljalo najznačajnije pisce iz svih delova bivše Jugoslavije i osnivač Beogradskog kruga (1990), udruženja nezavisnih intelektualaca koji su se od samoga početka suprotstavljali režimu Slobodana Miloševića. Godine 1992. je udaljen sa posla u RTS zbog osnivanja Nezavisnog sindikata Radio-televizije Beograd. Član je Grupe 99, osnovane na Frankfurtskom sajmu knjiga 1999. i jedan od utemeljivača nezavisne književne asocijacije Forum pisaca, osnovane u decembru 1999. godine.
Od početka rata na prostorima bivše Jugoslavije napisao je veći broj angažovanih tekstova pod zajedničkim nazivom „Fragmenti iz mračnih vremena“. Tekstovi su emitovani na francuskom radiju (RFI), objavljivani u „Našoj borbi“, „Feral tribjunu“ i mnogim drugim novinama i časopisima u zemlji i inostranstvu.
Knjige su mu prevođene na švedski, francuski, poljski, mađarski, italijanski, albanski, esperanto, makedonski, slovenački, hebrejski, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija.
Napisao je više televizijskih drama i filmskih scenarija. Objavio knjige pripovedaka Bunar u tamnoj šumi, Zapisi o stvarnom i nestvarnom i Princ vatre, romane Hodočasnici neba i zemlje, San o ljubavi i smrti i Kuća sećanja i zaborava, knjige eseja Fragmenti iz mračnih vremena, Jesmo li čudovišta, Svetovi u haosu.
Kao dramaturg, scenarista ili koscenarista radio je, između ostalih, na filmovima Okupacija u 26 slika, Pad Italije, Ko to tamo peva, Bure baruta (nagrada kritike u Veneciji, nagrada Feliks za najbolji evropski film godine), Poseban tretman (nagrada u Kanu), Paviljon 6, San zimske noći (Gran pri filmskog festivala u San Sebastijanu), Optimisti (Gran pri u Valjadolidu i Ženevi), Kad svane dan (srpski kandidat za Oskara 2012. godine).
Dobitnik je mnogih nagrada za prozu, između ostalih nagrade “Mladost”, “Milan Rakić”, BIGZ-ove i Prosvetine nagrade za najbolju knjigu godine, Andrićeve nagrade. Knjige su mu prevedene na više jezika, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija.
Dobitnik je NIN-ove nagrade za roman „Kuća sećanja i zaborava“.
Borci protiv fašizma i svih ekstremnih ideologija koji danas jačaju na političkoj sceni, kao što je književnik Filip David, nikad nisu bili potrebniji.
„Zahvalan sam na priznanju koje mi je dodelio Savez antifašista Vojvodine. Fašizam danas ima svoje mnoge i različite oblike od militarizacije društva, opasnog populizma, novog antisemitiizma, do sveprisutnog rasizma i pokušaja revizije istorije“ rekao je David za portal Forum.
Elementi fašizma, istakao je David, ugrožavaju društva koja nisu spremna ni sposobna da fašizam prepoznaju. Živeti u senci starog ili novog fašizma znači živeti u stalnoj opasnosti od diktature, u društvu hipokrizije i laži.
D. B.
