четвртак, мај 23, 2024

EU: Suzbićemo ruski upliv na Balkanu

Slične objave

Podeli

BRISEL, 27. februara 2022. (Beta) – Zbog opasnosti da se posledice ukrajinske krize preliju i da druge zemlje u susedstvu Rusije, Evropska unija (EU) mora pomoći Moldaviji i Gruziji i “gledati pomno na zapadni Balkan, jer ćemo tamo videti provokacije, posebno u Bosni i Hercegovini”, izjavio je visoki predstavnik EU Žozep Borel.

Borel je to rekao posle zasedanja šefova diplomatija Unije koji su stavili na snagu oštre sankcije Rusiji zbog vojnog upada u Ukrajinu, a iz njegove izjave se može jasno zaključiti da su o tome raspravljali ministri inostranih poslova EU, nadležni za smernice u spoljnoj politici evropske 27-orice.

Evropski diplomatski zvaničnici novinarima su takodje preneli da je odluka o povećanju trupa u EU misiji Altea u Bosni i Hercegovini i snažnije posvećenje zapadnom Balkanu “odgovor na pogoršavanje bezbednosti u širim razmerama ne samo zbog Ukrajine, već i zbog upliva Rusije na srpski entitet u Bosni, kao i na Crnu Goru i Srbiju”.

Nemački portal “Dojče vele” isto tako prenosi s vidnom pažnjom analizu austrijskog lista “Standard” u kojoj stoji da je napad Rusije na Ukrajinu doveo do toga da se mere predostrožnosti preduzimaju i u jugoistočnoj Evropi.

U Analizi se ističe objašnjenje evropske vojne misije Eufor u BiH da je odluka o upućivanju dodatnih 500 vojnika u Bosnu usledila “zbog pogoršanja međnarodne bezbednosne situacije, što bi moglo potencijalno dovesti do nestabilnosti u Bosni i Hercegovini”.

Standard ističe da bi “pojačanje trupa trebalo pre svega da stavi do znanja odlučnost da se očuva teritorijalni integritet i suverenitet BiH, a trupe stacionirane u Brčkom mogle bi odgoditi ili sprečiti zauzimanje (otcepljenje) cele teritorije Republike Srpske”.

I, kako dodaje, predsednika RS Dodika dugi niz godina ne podržava samo Srbija, već pre svega i Rusija, a u celom regionu sada postoji zabrinutost da bi Rusija – isto kao što je to učinjeno Narodnim republikama Lugansk i Donjeck – mogla da prizna Republiku Srpsku kao nezavisnu državu kako bi stvorila još veću nestabilnost na Balkanu”.

Bečki dnevnik navodi da je “Dodik takođe saveznik Hrvatske nacionalističke stranke HDZ u BiH koja sada i otvoreno traži treći entitet”. Nemački Maršal fond SAD (GMFUS ) takođe tvrdi da “od Balkana do Malija i dalje, Rusija popunjava prazninu ostavljenu slabošću Zapada” i kaže da “ako Rusija preuzme nadzor nad Ukrajinom ili uspe da tu zemlju ozbiljno destabilizuje, za Ameriku i Evropu će početi nova evra”.

“Vođi SAD i Evrope će se sučeliti s dvostrukim izazovom da preispitaju evropsku bezbednost i ne budu uvučeni u rat većih razmera s Rusijom”, zaključak je  “Nemačkog Maršal fonda SAD”.

Visoki predstavnik EU Borel je u posebnom osvrtu za francuski list “Mond” izneo ne samo strategijsko i geopolitičko, bezbednosno viđenje sukoba u i oko Ukrajine, već i ideološki stav sa stanovišta vrednosti, a to je da “suština celog zbivanja leži u sve više autoritarnoj prirodi režima Vladimira Putina, u njegovom dubokom ubeđenju da bi širenje slobode i demokratije do njegovih granica predstavljalo životnu opasnost po njegovu vlast”.

U opširnoj analizi “Nemačkog Maršalovog fonda SAD” se takođe podseća na to da “sve u svemu, temelj ruskog razmišljanja i politike prema međunarodnom poretku nije jasno uvrežen jedino u poglavitom naglašavanju statusa Rusije kao velike sile”.

U analizi se ukazuje i na to da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov 2016-e istakao da u situaciji posle hladnog rata postoji realna šansa da se prevazidje unutarevropski raskol i to preokrene u zajednički evropski dom kao stvarnost. “Medjutim”, zaključak je GMFUSA, “taj poslehladnoratovski poredak nije uvažio interese Rusije, pa otud Rusija sad odbija da se povinuje njegovim pravilima”.