недеља, јун 16, 2024

EU i zapadni Balkan nakon posete Ursule fon der Lajen: Evropa na kašičicu

Slične objave

Podeli

Ursula fon der Lajen je obavila svoj deo posla, završila je posete i razgovore sa čelnicima na Balkanu, ususret predstojećem samitu EU-zapadni Balkan. Obraćanja medijima nakon poseta gotovo da nije bilo, ipak provukli su se neki zaključci i poruke sa ovih sastanaka. Istaklo se da je tema sastanaka sa balkanskim liderima razgovor o političkoj situaciji u regionu ali i rešavanju trenutne krize na severu Kosova. Ono što je naglašeno tom prilikom jeste da je pozicija EU ”jasna” kada se traži “deeskalacija i nastavak dijaloga”.

Analizom poruka koje prethodnih meseci stižu od visokih zvaničnika iz Evropske unije (EU) stiče se utisak da je Evropa prilično “zagrejana” za ubrzavanje i konkretizaciju pitanja integracija zapadnog Balkana. Međutim, čini se da balkanski svet nikako ne može da izađe iz svojih krugova nemoći i krene nedvosmisleno u reforme svog društvenog života i svesti, hrleći ka zapadnom svetu za koji znamo da je društvo koje je dostiglo najvišu lestvicu razvijenosti trenutno u svetu.

U govoru pred Evropskim parlementom u Strazburu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je poručila da je EU pojačali i finansijsku podršku zapadnom Balkanu kroz novi Investiciono ekonomski plan koji predstavlja oko trećine BDP celog regiona zapadnog Balkana.  „Investicija u budućnost zapadnog Balkana je investicija u budućost EU”, istakla je fon der Lajen. Ona je govoreći o ulozi EU kao globalnog igrača naglasila da taktike odbrane interesa EU nisu samo u jačanju sopstvenih kapaciteta odbrane već i u stvaranju jakih partnerstava širom sveta kao osnove za buduću stabilnost i prosperitet.

Svesni da je Balkan u predvorju Evrope i da se mogući ponovni sukobi mogu bitno odraziti i na njihov život i napredak oni ne odustaju od traganja za mogućim rešenjima ove lokalno-globalne političke krize. Tako je i predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen, najavila obilazak glavnih gradova u regionu pre početka Samita EU o zapadnom Balkanu, koji će biti održan na Brdu kod Kranja u Sloveniji 6. oktobra, čiji je cilj potvrda evropske perspektive zapadnog Balkana i obezbeđivanje dodatnog podsticaja primeni evropskog investicionog i ekonomskog plana u regionu.

Godinama unazad politička praksa zaoštravanja odnosa sa susedima, forsiranje nacionalističkih mantri i ponižavanje drugih država u regionu u kampanji pred izbore postala je nezaobilazna. Nažalost, te primere loše prakse osim države Srbije sve učestalije primenjujnu i druge zemlje bivše SFRJ. To se pokazalo kao provereno sredstvo za potkusurivanje sa nekim glasom više na izborima. Nakon dostignutog cilja, postizanja željenog rezultata na izborima, sve te oštre retorike se stišavaju i novoizabrani lideri pokreću pitanje održivog mira, stabilnosti, saradnje sa susedima. Teško je poverovati da najvećem broju građana u svim zemljama na Balkanu prosto ovakvi ciklični krugovi nekako promaknu pred očima i da njihova svest ostaje zarobljena u nezainteresovanosti za politiku do narednih izbora.

Ipak, postoje i oni koji izmaknuti iz naše svakodnevnice a optererećeni svojim problemima i vizijama za budućnost, imaju mogućnost sagledavanja šire slike i posmatranja ovog balkanskog fenomena. Iako se na razne načina trude da konstruktivno deluju, pregovaraju, kreiraju platforme i sporazume, ipak ne uspevaju da u korenu saseku ovaj problem i pomognu nam da istinski zakoračimo ukorak sa zapadnim svetom. Moguće je da je to zbog toga što koren našeg problema i nije u političarima koji naizgled vešto manipulišu masom, nego upravo u stanju svesti našeg društva koje se po svaku cenu trudi da ne odstupi ni jedan korak ka suštinskim reformama i koje vidi svoju nadu za opstanak upravo u njima.

Nemoguće je ne zapitati se kome to odgovara? Da li je moguće da umesto da nezadrživo srljamo u promene i napredak koje su suštinski bitne za poboljšanje našeg životnog standarda, ekoloških normi, vladavini i poštovanju zakona putem kojih možemo iskoreniti korupciju i autokratiju, mi ipak biramo da vodimo unapred izgubljene bitke i odbijamo da živimo u miru?

Na ovo pitanje nameće se samo jedan racionalan odgovor, to su političari koji zahvaljući ovakvoj retorici i uskrsnućem duhova nacionalizma, besomučno zarađuju ostajući na vlasti godinama, suštinski ne sprovodeći reforme, održavajući države i nacije na istom nivou stagnacije kao pre trideset godina. Oni ne razmišljaju o zaduživanjima, zagađenjima, rešavanju suštinskih problema države i njenh građana već isključivo o svom opstanku na vlasti još koji mandat ne bi li se finansijski obezbedilo još neko pokolenje u porodici.

Ursula fon der Lajen je obavila svoj deo posla, završila je posete i razgovore sa čelnicima na Balkanu, ususret predstojećem samitu EU-zapadni Balkan. Obraćanja medijima nakon poseta gotovo da nije bilo, ipak provukli su se neki zaključci i poruke sa ovih sastanaka. Istaklo se da je tema sastanaka sa balkanskim liderima razgovor o političkoj situaciji u regionu ali i rešavanju trenutne krize na severu Kosova. Ono što je naglašeno tom prilikom jeste da je pozicija EU ”jasna” kada se traži “deeskalacija i nastavak dijaloga”.

Na predstojećem samitu u Sloveniji će prisustvovati čelnici evropskih država koji će po ko zna koji put razgovarati o mogućim rešenjima za evrointegracije zapadnog Balkana, ponudiće svoja mišljenja i rešenja. Kao i nakon svakog samita, i ovog puta očekuje se usvanje završene deklaracije oko čijeg sadržaja se još pregovara među zemljma članicama. Stoga ostaje da sačekamo krajnji ishod.

U međuvremenu na Balkanu, putem politizovanih medija, vodiće se abrovi ko je odneo veće simpatije evropskih zvaničnika, likovaće se ko je dobio više a ko manje iz pregovora, skupljaće se jevtini politički poeni, samo se nažalost neće govoriti o suštini, o tome šta mi možemo i trebamo da uradimo kako bismo postali makar malo privlačniji zapadnom

Milena Markov