Dragan Banjac
Govoreći prethodnih dana o bilansu nakon sto dana njene vlade (treće kojom „predsedava“ od prvog postavljenja od 29. juna 2017. godine), srpska premijerka rekla je da nije ni trepnula da su rad „njene“ vlade u prvih 100 dana obeležili – stabilnost, zaštita i dalji rast životnog standarda i investicija.
Ona je na obeležavanju 100 dana rada vlade u Lebanu istakla da je njen kabinet u tom periodu radio na pripremi razvojnog budžeta, rešavanju problema u energetici usled globalne energetske krize, pripremi pravosudnih zakona i zaštiti Srba na Kosovu i Metohiji koji su bili izloženi stalnim provokacijama i napadima. Novi budžet je, reče, obezbedio rast plata u javnom sektoru i penzija. Rast primanja ovih poslednjih vidljiv je u svakoj bakalnici!
Glavni evet efendija Aleksandra Vučića, klimoglavac u liku Ane Brnabić u Lebanu je saopštio da je cilj njene vlade da penzije rastu brže od prosečnih plata kako bi se uspostavio održiv paritet, navodeći da se dosta radi na zaštiti najugroženijih delova stanovništva, kako bi imali dostojanstven život. Šta bi na njeno podsećanje (da je deficit budžeta na kraju 2022. bio 3,3 odsto BDP-a, a javni dug 55,2 odsto BDP-a i da je sada pao na oko 50 odsto), rekao profesor Miodrag Zec ili neko iz struke o kojoj premijerka nema „blage veze“.
Nije trepnula ni kada je rekla da nikada nisu bila veća izdvajanja za infrastrukturu i za subvencije poljoprivredicima. Kao ni kad je „odvalila“ da će ustavne promene ostati „jedna od najvažnijih tekovina naše vlasti“. Hvalila se premijerka i „promenama“ u oblasti pravosuđa i da će izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji biti najviši standardi nezavisnosti pravosuđa i samostalnosti tužilaštva. Ajde!
Kao i svi srpski politikanti uvek se posegne za susednom državom koja je, zahvaljujući svim strukturama posle Josiša Broza Tita, posebno od vremena upravlanja Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja i Aleksandra Vučića, koju su najpre isterali iz Jugoslavije potom i iz Srbije. U prvih 100 dana njenog trećeg mandatarenja odnekud je iskamčila 53 „etnički motivisana napada na Srbe na Kosovu“ i da je zbog tih napada na Srbe „i stalnih provokacija od strane Prištine“, decembar prošle godine bio jedan od najtežih od 2008. godine“.
Naravno, nestabilnost kreira Aljbin Kurti svojom neodgovornom politikom koja je, „mnogo otežala“ da u prvih 100 dana „imamo vremena i energije za još bolje rezultate“. Umesto građanima srpske nacionalnosti i sa severa i naročito onima sa juga nezavisne države Kosova, njena vlada je gubila vreme da manipuliše sa Srpskom listom zaštiti dvojicu vladinih (i predsednikovih) miljenika – Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića. Vlada je, čulo se u Lebanu, 16. decembra prošle godine (u skladu sa famoznom Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) uputila zvaničan zahtev komandantu KFOR za povratak dela srpskih bezbednosnih snana „na Kosovo i Metohiju“. Zahtev je, znali su i njena vlada i njen Vrhovni Zapovednik, upućen isključivo za dodvoravanje domaćem puku i da se o tome trubi po njihovim medijima.
Ono što je premijerka kazala posle toga ostaće u analima stupidarija na koje se svetina prima: „Naš zahtev je odbijen ali niko nikada iz međunarodne zajednice neće moći da kaže da nismo iskoristili svoje pravo i da nismo radili sve u skladu sa rezolucijom 1244“. Iščitajte ovo još jednom i pokušajte da pronađete makar kakvu vajdu za građane Kosova od njenog zahteva. Nećete ga naći, jer se od ovakve i sličnih gluposti ovajditi se mogu jedino Ana i Aleksandar.
Trućala je i o insistiranju potpune primene Briselskog sporazuma. To će Ona i ministri delati zajedno sa predsednikom države, sa stvarnim premijerom. Čulo se i obećanje da u mandatu ove vlade treba da bude obezbeđeno 11.000 mesta u vrtićima u Srbiji. Malo podilaženja penzionerima, malo deci! Ruralni krajevi dobiće bežični Internet, tu su nove vakcine protiv novih sojeva korona virusa, radovi na obnovi domova zdravlja širom Srbije…
Osmelila se da procedi da je „uslov svih uslova“ za ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU) uvođenje sankcija Rusiji i da nam bez toga EU neće otvarati nove klastere i poglavlja. Znači – Unija kad na vrbi rodi grožđe!
Brnabić privatni projekat njenog Šefa, Open Balkan, smatra važnim, što je Vučićeva zamena za EU i pokušaj da se taj mali čovek promoviše u lidera na zapadnom Balkanu, gde nema mesta za BiH i Kosovo, prema čijim teritorijama Srbija ima pretenzije. Neće više biti apsolutno nikakvog čekanja, reče. Valja je podsetiti kako od Nove godine Hrvati bez zaustavljanja mogu do Skandinavije recimo.
Očekivano, druga strana (da li uopšte postoji) nije se pretrgla analizom učinka prvih sto dana srpske vlade. Neki su joj zemerili što se oglasila 107-og dana. Lista Danas beleži reagovanje Peđe Mitrovića, generalnog sekretara Stranke slobode i pravde (SSP). Mitrović, verovatno zbog zauzetosti predsednika stranke Dragana Đilasa i potpredsednika Dušana Nikezića kojem je ovo stranački resor, kaže da je javni dug zemlje porastao je sa 24 milijardi evra na početku prvog mandata 2017. na 33.3 milijardi evra na kraju 2022, odnosno za čak 38.7 odsto! Vlada već četri godine ne uspeva ni da uravnoteži budžet i beleži duboke deficite, koji će 2023 iznositi 3.3 procenata BDP-a. A kao posledica prevelike fiskalne i monetarne ekspanzije, inflacija se rasplamsala na 15.1 odsto, dok je rast usporio na 2.5 odsto 2022. i 1.6 odsto 2023 – zato je vreme da otvoreno kažemo da su upravo vlade gospođe Brnabić Srbiju uvele u u period stagnacije koji sa sobom nosi sporiji rast plata, manje novih radnih mesta i stagnaciju životnog standarda“.
Mitrović kaže da ovo nije najgori rezultat i u takav piše „što nas je iza ovih Vlada ostalo 714.292 manje nego 2011. godine. Vlada Srbije nije za prethodnu deceniju pronašla način da zaustavi masovan odlazak ljudi iz zemlje koji je u kombinaciji sa velikim padom prirodnog priraštaja doveo do velikog opadanja najvrednijeg društvenog resursa – ljudi“.
Najmanje loša TV (N1) uradila je tokom obežavanja trećih Aninih sto dana samo naoko zanimljivu anketu među građanima Lebana. Oni ne moraju da znaju ko je ministar za ovo ili ono, ali ih treba pitati kako žive i o čemu razmišljaju kada dođu pred kasu u samoposlizi. U najkraćem oni slabo prate rad vlade jer – nemaju vremena. Ne znaju nikoga od ministara, ali vele „Ana radi, Vučić radi kao predsednik, mi smo za Vučića…“ Ljudi ministre ne znaju, rekoše u varoši Lebane, zato što se „biju tamo po Skupštini“. Još da 70 odsto ljudi radi „na crno“ i da je mesto „zamrlo“.
Od Ane Brnabić koja „vlada“ evo već 2.048 dana, niko trezven nije očekivao (bilo kakve) rezultate. Nama, izgleda, za pasji život nisu krivi ona i njen Nalogodavac nego Aljbin Kurti koji se opire stvaranju „republike srpske“ na kosovu kako bi AV definitivno bio paša!
