Aleksej Kišjuhas
Pre samo petnaest ili dvadeset godina nisu postojali: pametni telefon, Jutjub, Fejsbuk, Tviter, Instagram, Android, Netfliks, Vajber i slične drangulije koje danas uzimamo zdravo za gotovo.
Jer kao da su oduvek sa nama i da su nam druga priroda. Internet za sve građane sveta pristiže tek 1990-ih, ili pre manje od 30 godina.
A prvi komercijalni personalni kompjuteri pojavljuju se početkom 1980-ih, ili pre samo oko 40 godina.
I ko je mogao da pretpostavi da će zbog epidemije, oni postati naša jedina veza sa svetom?
Porodicom i prijateljima?
Da će kompjuteri i interneti iz korena promeniti poslovanje, nauku, obrazovanje, lečenje, komunikaciju, slobodno vreme i konzumaciju popularne kulture?
Dok smo mi drobili i drobimo o Velikoj Srbiji, svet je postao povezaniji, bliži ili manji.
I samo jedan zaglavljeni teretni brod u Sueckom kanalu onomad, prouzrokuje kašnjenja u isporukama širom sveta.
Svet zato nezaustavljivo napreduje, čak i ako su ti Fejsbuci i Jutjubovi delimično odgovorni za antinaučno protivljenje vakcinama u globalnom ratu protiv virusa.
I, zabrinuti smo zbog onlajn nasilja i proliferacije lažnih vesti, ali nije kao da su nasilje i propaganda nastali sa internetom?
Dakle, nisu li sve ovo dobre vesti, uprkos godinama raspojasanog umiranja?
(RE)DEFINICIJA SIROMAŠTVA: A stvari su još bolje i neverovatnije ako odemo samo malčice dalje u prošlost.
Kako svedoči kognitivni psiholog Stiven Pinker sa Harvarda, u proteklih 200 godina, prosečni životni vek porastao je sa 30 na 71 godinu.
U doba Francuske revolucije, i u najbogatijim državama umiralo je 30 odsto dece pre petog rođendana.
Danas jedino u pet siromašnih država (Čad, Nigerija, Somalija, Sijera Leone i Centralnoafrička republika) umire oko 10 odsto dece.
Svet je i oko stotinu puta bogatiji nego pre dva stoleća.
Uprkos rastućoj društvenoj nejednakosti u prethodnih nekoliko decenija, hvala Reganu i Tačerovoj, ova nejednakost je i dalje neuporedivo niža nego pre samo jednog veka, a kamoli u nedavnom dobu kmetova i plemstva.
Države danas izdvajaju goleme resurse za javno školstvo i zdravstvo, siromašne i starije, što beše misaona imenica u 19. veku.
Udeo ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu u svetu opao je sa 90 na 9,2 odsto.
Masovna glad, standardni pratilac ljudske istorije, danas je stvar prošlosti.
Većina siromašnih ljudi planete više nisu bukvalno gladni, goli i bosi, već imaju hranu, odeću, krov nad glavom i mobilni telefon.
Standardi rastu, pa se redefinišu i definicije siromaštva.
Dobra vest je i da je svet postao miroljubivije mesto za život.
Dve svetske sile nisu zaratile već 75 godina, što se naziva dugim mirom.
I što je bilo nezamislivo još od Rimskog carstva ako pročačkamo istorijske udžbenike.
Uprkos mnogim predskazanjima, Treći svetski rat se (još) nije dogodio, a nuklearno oružje kod zemalja koje ga poseduju (SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Izrael, Indija i Pakistan) još uvek skuplja prašinu.
Kad je SSSR izvršio invaziju na Avganistan, Amerika je hladnoratno uradila – šta?
Povukla svoje sportiste sa Olimpijskih igara u Moskvi, i to je to.
U (sve ređim) ratovima po svetu, komparativno umire manje ljudi nego u prošlosti.
I dok su genocidi bili pravilo, danas su moralno odurni izuzetak.
Pa čak i poštovaoci lika, zlodela i murala Ratka Mladića, odbijaju mogućnost da je počinio genocid, kapirajući da je u pitanju nešto nečasno i moralno neprihvatljivo, ili što osobu i društvo učini globalnim parijom i pastorkom istorije.
Zapravo, većina ratova u svetu danas je ograničena jedino na komadić planete između Nigerije i Pakistana, a gde živi manje od jedne šestine svetske populacije.
I koji danas smatramo zaostalim i zatucanim, a ne herojskim i slavnim.
Nema više ratova po (nekad krvoločnoj) Zapadnoj Evropi, niti u čitavoj zapadnoj hemisferi, kao ni na Dalekom Istoku, i gde se takođe masovno ratovalo (invazija Japana na Kinu, Kineski građanski rat, Koreja, Vijetnam…) Mi ovde još uvek zvekećemo oružjem, kočoperno demonstrirajući koliko smo mimo sveta.
(KONTRA)KULTURNO: Svet je postao i slobodnije, demokratskije i nekako raznolikije mesto za život.
Pre dva stoleća, bilo je samo par (kilavih) demokratija na planeti Zemlji.
Danas ih je oko dve trećine.
Malo li je na ovu skupoću?
Države su komotno diskriminisale svoje rasne i etničke manjine, razne strance i alternativce drugačijih stilova života kao da je to najprirodnija stvar, đavo ih odneo.
A danas raspravljamo o toaletima za transrodne osobe.
Pre oko stotinu godina, žene su imale pravo glasa u tačno jednoj suverenoj državi planete – Norveškoj, od 1913.
Danas žene glasaju u svakoj državi u kojoj glasaju i muškarci.
Stavovi prema manjinama, ženama i gej osobama postaju sve tolerantniji, posebno među mladima, na kojima svet poslovično ostaje.
Bar na Zapadu, pokreti za građanska prava, te antiratni, feministički i gej pokreti, danas su simboli dominantnog svetonazora i kulture, a ne marginalne i kontrakulturne grupe kao nekad.
Svet je danas i bezbednije mesto za život.
Zahvaljujući nauci i tehnologiji, raznim pojasevima i PP aparatima, postalo je manje verovatno da nastradamo u saobraćaju, avionskoj nesreći, od strujnog udara, požara, utapanja, smrti na radu i tome sličnog.
Početkom 19. veka, samo oko 12 odsto čovečanstva umelo je da čita i piše.
Danas je pismeno 83 odsto planete.
Pa neobično raste i koeficijent inteligencije (IQ) građana sveta, iako nam se čini da smo tupaviji nego ikad.
Možda je Lajbnic bio u pravu, i (trenutno) živimo u najboljem od svih mogućih svetova?
Napredak postoji, i postajaće sve bolje, ako nešto debelo ne zabrljamo i ne skrenemo desno kod Albukerkija.
Ima tušta i tma dobrih vesti iz 2021.
Dobra vest decenije svakako je otkriće efikasnih i delotvornih vakcina protiv kovida 19.
Druga je priča zašto nismo dovoljno aplaudirali naučnicima na tome, što je naša kolektivna sramota.
Uz to, novi antivirusni lekovi (molnupiravir) daju rezultate koji ohrabruju: četiri tablete na dan, i tako pet dana.
U dubokoj senci epidemije kovida ostala je i dobra vest o otkriću prve vakcine protiv malarije, koju je u oktobru 2021. odobrila Svetska zdravstvena organizacija.
Malarija ubije skoro 650.000 ljudi godišnje (većinom dece), mahom u podsaharskoj Africi, ispod radara i naslovnih stranica.
A da li smo čuli vest da je i dečja paraliza iskorenjena iz Afrike u avgustu 2020? Nakon decenija borbe, malariju je 2021. iskorenila Kina.
HOMO BODOENSIS: U oktobru prošle godine, otkrili smo još jednu ljudsku vrstu, ili našeg direktnog pretka nazvanog Homo bodoensis.
Njega su u Etiopiji otkrili naši ljudi – Mirjana Roksandić i Predrag Radović sa saradnicima, time promenivši sliku o evoluciji ljudske vrste.
A da li smo čuli za njih? Ili se radije ponosimo antivakserima koji uspešno prebacuju lopticu preko mreže?
Na samom kraju 2021, čovečanstvo je u kosmos lansiralo najmoćniji teleskop dosad, koji smo sklapali od 1996.
A u aprilu, NASA je na Marsu uspešno pretvorila ugljen-dioksid u kiseonik.
Ugrožene populacije tune, jaguara, sibirskog tigra, evropskog bizona i tasmanijskog đavola se obnavljaju na Zemlji.
I po prvi put u industrijskoj istoriji, u Evropi je prodaja električnih vozila 2021. prevazišla prodaju automobila na dizel, a obnovljivi izvori energije generisali više struje od fosilnih goriva.
Sve sjajne vesti.
Šta se još dobro dogodilo mrske 2021?
Po prvi put u ovim državama, žene su izabrane da vode Estoniju, Honduras, Samou, Švedsku, Tanzaniju i Tunis. Države G7 usvojile su istorijsku odluku da multinacionalne korporacije plaćaju veće poreze, dok mnoge države eksperimentišu sa četvorodnevnom radnom nedeljom.
Uprkos navodno rastućem nacionalizmu i populizmu, svet je zapravo postao progresivniji, bar prema tzv. Indeksu o društvenom progresu.
U poređenju sa 2011, čak 167 država je unapredilo svoj indeks u 2021 (nazadovalo samo četiri – Sjedinjene Države, Brazil, Sirija i Južni Sudan). Istopolne brakove ili partnerstva odobrile su i Švajcarska i Crna Gora.
Najzad, bez zezanja, naučnici su 2021. otkrili i da konzumiranje sira – ne uzrokuje višak kilograma. Dobre vesti postoje, samo se treba potruditi da ih pronađemo.
Nema opuštanja, i pred nama je dugačak i krivudav put. Ljudi i dalje umiru od bolesti koje su mogle biti sprečene, i ginu u ratovima koji se vode po parohijalnim džepovima planete.
Klimatske promene ostaju prvorazredni problem.
Oko trećina čovečanstva još uvek živi pod čizmom represivnih režima, i mnogi ljudi nemaju pristup pijaćoj vodi, obrazovanju ili zdravstvenoj zaštiti.
Ali, u epidemiji smrtonosnih naslova o belosvetskim ratovima, krizama, kolapsima, skandalima i pošastima, i te kako ima i dobrih vesti.
Naučnici planete jesu unapredili ljudsko znanje, smanjili umiranje i uvećali blagostanje ljudskih bića.
Aktivisti i umetnici su uspešno pritiskali moćnike da ukinu represivne mere, kao i svoje sugrađane da preispitaju tradicionalne i represivne norme.
Najzad, pandemija je glasno ukazala i na snagu globalne saradnje i moć ljudskog znanja. A imamo li sluha za to? Ima li dobrih vesti i u našem društvu?
(Danas)
