Piše: Dragan Banjac
Šta radi narod, upitao je knez Miloš Obrenović svojevremeno nekog svog poverljivog pristava, počem se radilo o popečitelju unutrašnjih dela. Buni se! – rekao mu je. Steži! – naredi Miloš. Nešto kasnije knez opet pita šta radi narod. Ćuti! – reče šef žbirova i batinaša. Popuštaj!…
Poslednjih nekoliko nedelja, dajući mu kakav-takav značaj, sadašnjeg srpskog vladara porede sa ovim ili onim njegovim prethodnikom. Neki ga stavljaju uz Zorana, neki uz jednog ili drugog Vojislava, Slobodana čak i uz Josipa, iako bi mu, ako se malo nategne, jedino priličilo da se metne pored Željka Ražnatovića Arkana. Nije bio vođa, ali jeste (Zvezdin) navijač. Pristaje čoveku. I neka bude uz nekog značajnog.
Kako je takva ništarija uspela da se popne na tron, drugo je pitanje. Uspeo se i više od decenije plašljivi silnik umislio je da kralj Svazilenda (Sohuza II, koji je vladao 82 godine) i da je večan. Najpre je okupirao „službe“, potom Vladu i išao redom – policija, vojska… da bi na kraju postao i glavni urednik većine medija u zemlji. I baš kada je sve to zaokruglio, iako to još ne shvaća, ističe mu rok trajanja.
Na kraju se i narodu popeo na vrat i sad bi svetina da ga zbaci, i s vrata i sa prestola. Ali ne da se. Taktiku smišlja već nedeljama. Iako je (sve) prihvatio u Briselu i Ohridu, nije ništa potpisao. Kosovo i dalje zloupotrebljava za svoje israzno srbovanje, tu su Zvonko i Milan. Malo frke na severu „naše“ pokrajine ne bi škodilo. Tako ON razmišlja. Zbog naroda i države? Taman posla! Treba sačuvati tron, produžiti vladavinu.
Potrebni su mu i sukobi na ulicama, samo je pitanje kako to izvesti. I, dobro reče Ljubodrag Stojadinović, za njih će biti optuženi samo oni koji ih nisu izazvali. U toj raboti će sebi pomoći preko tabloida i, što često kaže Svetislav Basara, nadzemnih septičkih (TV) jama.
Sa kontramitingom se izblamirao. Veliki kombinator je bio ubeđen da će kišobrani sendvičara da popune metropolu od Bulevara iznad „Liona“ do Trga Republike i od Glavne pošte do Studentskog grada recimo, gde može da stane 300.000 duša. Ali, račun je bio pogrešan i među pokislima jedva je imao trećinu svojih.
Mnogi su se (prerano) poradovali da se partijska kula (SNS) nakrivila i da je pitanje dana kada će da se sruši. Daj bože da je tako.
Zahtevi druge strane čine se više nego opravdani, s jednom manjkavošću. Nedostaje najvažniji zahtev – da ode Vladar. Kao da su se s ko’ca i konopca skupljeni „opozicionari“ uplašili tog velikog zalogaja i traže skidanje „boranije“. Njemu ne pada na pamet da im ispuni zahteve. I baš zbog njegove drskosti, arogancije… jednim potezom bi valjalo osvojiti otetu slobodu.
U narodnoj trućaonoci opozicija nije uradila mnogo, što se od nje nije ni očekivalo jer su glasniji, bezobrazniji i bezumniji N. B. i M. J. Imena im ne navodim jer to ne zaslužuju. Aleksiću (Miroslav) i Milivojeviću (Srđan) ostaje ulica i najnoviji izum – opkoljavanje. Posle opsade kuće laži u Takovskoj ulici sutra je na redu krug oko Dvora.
Dokle će bunt trajati i hoće li istrajati. Teško. Čast sadašnjem „tehničkom vođstvu“, ali mi se čini da bi narod čvršće stao iza dva glumca. Jedan se zove Sergej Trifunović, a drugi Nikola Kojo.
Vlast je sigurna u jedno: Opoziciju nije moguće ujediniti i po mnogo čemu su nalik na vlast. Rusija i Kina su prijatelji, Zapad je neprijatelj, Kosovo je deo Srbije… I gde su tu građanska opcija i usamljeni Zoran Vuletić? Stoga – svaki protest koji ne osudi Ruse, ne zalaže se za nezavisno Kosovo, ulazak Srbije u Evropsku uniju i NATO, državnu celovitost Bosne i Hercegvine i Crne Gore je – kriv krivak. Narodski rečeno – dabogda te kćeri carević zaprosio, ali …
