Šta je Dejana Vuka Stankovića navelo da prihvati prevrući portfelj popečiteljstva narodnog prosveščenija, ostaće zauvek nejasno, sem ako to Dejan jednog dana ne obznani u svojim memoarima.
Svetislav Basara
Osim najvažnijih ministarstava – dakle ministarstava „sile“ i para – sva ostala ministarstva, kojima je legion ime – i kojih je s vremenom sve više – utešne su koalicione nagrade, iliti rečnikom lanca ishrane: ministarstva-sendviči, potpuno nebitna u odnosu na ministarstva-ferarije.
Napred rečeno važi i za apsolutno beznačajna i politički nemoćna ministarstva kulture, sporta, razonode i (ako još postoji) vere. Rečnikom dramaturgije: pomenuta ministarstva i resorni ministri služe za iznošenje tacni i pridržavanja kaputa – ponekad i u najdoslovnijem smislu – dočim ona druga ministarstva i ministri, dok ne zglajzaju, dobijaju aplauz na otvorenoj histeričnoj političkoj sceni.
Takođe ne znam šta je Vrhovno Biće – ako je to uopšte bila njegova ideja – navelo da novopremijeru Macutu sugeriše da se od svih mogućih kandidata, kad mora da ih je bilo tušta i tma, opredeli baš za Dejana V. Stankovića. Nova vlada je – politički dosta mudro, ali prekasno – komponovana po principu štapa i šargarepe, što će reći da je deo ministara dizajniran tako da se uvuče u studentsko dupe, dočim je drugo deo tu da studentariji pripreti.
Po prirodi protestnih stvari – u kojima prednjače fakulteti i prosvetni radnici – Dejanu Vuku Stankoviću je zapala uloga štapa, koja mu naprosto ne „leži“. Ako bih hteo da budem cinik, rekao bih da DVS nema „visinu“ za štap. Jeste on u svojim političkim analizama izricanim na redovnim turnejama po državotvornim televizorima zagovarao politiku čvrste prosvetne ruke, ali da ponovim, nije on čovek čvrste ruke. Što uopšte ne smatram nečim lošim.
DVS u najboljem/najgorem slučaju – „boljem“, „gorem“, to zavisi od tačke gledišta – može poslužiti kao čvrsta rukavica na moćnoj ruci, koja će, ako vidi da je čvrstina kontraproduktivna – a uveravam ruku da će biti kontraproduktivna – skinuti rukavicu i odbaciti je u ropotarnicu istorije.
Sve napred napisano trebalo bi da znaju svi na histeričnopolitičkoj sceni – verovatno svi i znaju – svejedno, grupa majki opozicione invencije je upriličila celodnevno „pumpanje“ Dejana Vuka Stankovića pod ministarskim pendžerima, što je glede političkog efekta isto kao da su upriličili protestacije protiv šefa mesne kancelarije Mali Mokri Lug.
Nije da mi je žao Dejana Vuka – tražio je, neka gleda, zinulo mu dupe, nek primi qwrz – samo se pitam nisu li celodnevne protestacije pred nebitnim ministarstvom – bećkovićevski nazvanim „ministarstvo osvete“ i nejakim ministrom, kao i deklaracija „ovo je rat“, plotuni iz teških artiljerijskih oruđa čije granate nemaju političko bojevo punjenje, koja su pride pogrešno naciljana. Protiv politike – kakva god ona bila – može se boriti samo politikom, protiv organizacije samo kontraorganizacijom, nipošto performansima i zajebancijom. Pogotovo ne zajebancijom. Đavo samo što nije odneo šalu. Ako je već nije i odneo.
Kurir, famozno, 23. april 2025.
