BEOGRAD, 23. novembra 2021. – Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) saopštio je da je formirao posmatračku misiju za predstojeće izbore 2022. Godine u Srbiji i započeo posmatranje perioda pre početka zvanične predizborne kampanje.
Redovni predsednički i beogradski, kao i vanredni parlamentarni, izbori, biće održani 3. aprila, pri čemu će izbori za predsednika Srbije biti raspisani 2. marta 2022. godine.
Kako je precizira CRTA, dugoročno posmatranje biće usmereno na rad institucija i potencijalne izmene zakona, izveštavanje nacionalnih televizija i lokalnih medija, kao i ponašanje političkih aktera i javnih institucija u lokalnim zajednicama širom Srbije. Posebnu pažnju u ovom periodu, kako navodi, CRTA će posvetiti najavljenim izmenama izbornih pravila i procedura koje su proistekle iz dva međustranačka dijaloga.
Drugu rundu dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima uz posredovanje evroparlamentaraca napustio je polovinom septembra deo opozicionih stranaka. Pregovore su napustile Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana i Pokret za preokret.
CRTA je navela i da se očekuje da će neposredno pre raspisivanja izbora biti organizovan i referendum o izmenama Ustava.
Predlog zakona o referendum naći će se pred poslanicima Skupštine Srbije 25. Novembra, kako bi bio usvojen na vreme i kako bi referendum o ustavnim promenama mogao da bude zakazan za 16. januar sledeće godine, najavio je 16. novembra predsednik Skupštine Ivica Dačić. Sam predlog ustavnih amandmana pred poslanicima će se naći 30. novembra, dodao je Dačić na sednici Skupštine.
Kako su više puta objasnili predstavnici Evropske unije (EU), cilj promena Ustava Srbije su postizanje nezavisnog pravosuđa bez političkog uticaja i vladavina prava, koje su jedan od ključnih uslova za napredovanje u evrointegracijama i članstvo Srbije u EU.
“Izuzetno je važno da vidimo kako će se najavljene zakonske izmene, kao i referendum, zbog kog će građani dva puta izlaziti na birališta u samo tri meseca, odraziti na kvalitet izbora. Za sada je mnogo nepoznatih koje stvaraju neizvesnost kako će izborni proces izgledati”, izjavio je Raša Nedeljkov, šef Posmatračke misije CRTA-e.
Nakon parlamentarnih izbora 2020. godine i nalaza da je to bio najlošiji izborni proces od kada CRTA posmatra izbore, ta organizacija je nastavila da prati stanje demokratije, kvalitet rada institucija, kao i kvalitet političkog pluralizma u najuticajnijim medijima.
Kako se navodi, analiza sadržaja centralnih vesti na televizijama s nacionalnom pokrivenošću od završetka parlamentarnih izbora 2020. do oktobra 2021, koju je sprovela CRTA, pokazala je izrazitu neravnopravnost u zastupljenosti vlasti i opozicije budući da su predstavnici vladajuće većine zauzeli čak 94 odsto vremena u programu koji se bavi političkim akterima, dok su predstavnici opozicije bili predstavljeni u preostalih šest odsto.
CRTA podseća da je od 2016. godine, u skladu sa međunarodnim standardima, posmatrala sve nacionalne izbore (parlamentarne 2016. i 2020. i predsedničke 2017), beogradske 2018. kao i lokalne izbore u Zaječaru, Pećincima i Lučanima.
Na osnovu nalaza posmatranja, CRTA je formulisala veliki broj preporuka za poboljšanje izbornih uslova, ali do danas u oblastima koje su ključne – poput ravnomerne medijske zastupljenosti, zloupotrebe javnih resursa, pritisaka na birače i zaštite izbornih prava – kako navodi ta organizacija – nije bilo suštinskih pomaka.
(RSE)
