четвртак, јун 20, 2024

Čista statistička manipulacija, da ne kažem laž, ministra Malog

Slične objave

Podeli

Milan Ćulibrk

Ako mu smeta NIN-ov indeks ekonomske snage, po kom je od osam zemalja regiona Srbija bolja samo od Severne Makedonije, hoće li ministru finansija biti lakše kad vidi da smo i po Indeksu bede pretposlednji. Gora je samo Crna Gora

Ko bi rekao da će NIN-ov indeks ekonomske snage osam zemalja regiona izazvati brzu i burnu reakciju ministra finansija Siniše Malog, koju su, naravno, preneli svi mediji. Oni provladini su, naravno, prećutali da ga je pogodilo što je po deset ekonomskih parametara, od Srbije u 2022. gora bila samo Severna Makedonija. Sve uz zaklinjanje da „Srbija nastavlja politiku koju je trasirao predsednik Aleksandar Vučić“, Mali je poručio: „Ekonomska analiza ne bi smela biti prosto sabiranje i rangiranje paušalno izabranih indikatora u jednoj tački vremena. To je onda čista statistička manipulacija, da ne kažemo laž.“

Ne preostaje mi ništa nego da mu, njegovim rečima odgovorim da je ono što je on uradio čista statistička manipulacija, da ne kažem laž. Pa da krenem redom. Smeta mu „prosto sabiranje i rangiranje paušalno izabranih indikatora u jednoj tački vremena“ i opet najavljuje svetliju budućnost, za koju će biti potrebni novi indeksi „koji dovoljno precizno mogu da mere rast plata i penzija koji planiramo u Srbiji, nastavak gradnje brzih pruga, nastavak merenja svih uspeha do 2027.“ „Nismo ranije imali indekse za ovo, nisu nam trebali. Spremite jedan do tada“, poručuje Mali.

Zna on svakako da ima relevantnih indeksa u svetu i sa daleko manje parametara od NIN-ovog. Indeks bede ili jada (Misery Index), recimo, Blumberg izračunava samo na osnovu dva podatka, inflacije i stope nezaposlenosti. A i po njemu bi Srbija bila pretposlednja u regionu. Na osnovu rasta cena od jula prošle do jula ove godine (12,5 odsto) i trenutne stope nezaposlenosti od 10,1 odsto, naš Indeks bede je 22,6 poena i, da oprosti ministar, mnogo smo „bedniji“, „jadniji“, „mizerniji“ od Hrvatske (13,2), Bugarske (13,7), Rumunije (14,8), Albanije (15,1), BiH (18,2) i Severne Makedonije (21,8). Gora je samo Crna Gora, sa 24,9 poena, i to zbog velike nezaposlenosti od 17,4 odsto, a cene im rastu mnogo sporije nego kod nas. Uzgred, ako i na Indeks bede bude imao zamerki, nisam ja kriv, samo sam izračunao koliko smo jadni i bedni, da na kažem čemerni. Uzgred, baš Indeks bede bi trebalo da ide u prilog Malom, jer on tvrdi da „nijedna zemlja u regionu nije zabeležila ovako rapidno smanjenje broja nezaposlenih“.

Posebno je zanimljiva tvrdnja da smo „svedoci da se u svrhu dnevnopolitičkih potreba, zarad bombastičnih naslovnih strana ili samo zbog popunjavanja novinskih stubaca, sve češće plasiraju paušalne ocene makroekonomske situacije u našoj zemlji“. Čuj, NIN je „u svrhu dnevnopolitičkih potreba“, napravio indeks koji izračunava od 2016. Hoće li to ministar da kaže da smo pre sedam godina naslutili da će Srbija po njemu biti fenjeraš u regionu i tako razbiti iluziju – koju vlast neprekidno pokušava da oblikuje – da je naša zemlja ekonomski lider u Evropi i svetu? I ko je, na kraju, zaslužan što smo se našli na sedmom mestu od osam zemalja? NIN koji je 10 različitih parametara stavio na papir, ili oni koji su zaslužni što nam BDP raste sporije, a cene u celoj Evropi brže nego kod nas rastu samo u dve zemlje, Mađarskoj i Turskoj? Pa, jesmo li onda ekonomski lideri, ili lideri inflacije?

Ministar potencira da je Srbija privukla „više od 60 odsto svih direktnih stranih investicija u regionu“, da su stranci 2022. u Srbiji uložili 4,3 milijarde evra, Makedoniji 670 miliona, Crnoj Gori 782 miliona i Albaniji 1,2 milijarde, da su od 2015. do 2022. investicije u Srbiji ukupno porasle 85 odsto i da su 22,8 odsto BDP-a… Sve je to tačno, samo što te silne brojke ne menjaju osnovni problem – lane je od Srbije manji deo BDP-a u investicije usmeravala samo jedna zemlja iz regiona. Sve ostale su više novca usmeravale u investiciju, u budući rast i razvoj, a manje u tekuću potrošnju. A možda baš zbog toga ministar tvrdi da je Srbija „najveća ekonomska, investiciona i potrošačka gravitacija na Zapadnom Balkanu“, šta god to značilo. Znam samo da ta sila „gravitacije“ nije dovoljna da desetine hiljada mladih zadrži u Srbiji.

Ovih je dana Raguram Radžan, bivši guverner Centralne banke Indije, citirao francuskog mislioca iz 19. veka Frederika Bastijata, po kome se loš ekonomista ograničava samo na vidljive efekte, a dobar uzima u obzir i one koji se moraju predvideti. I šta mislite, kakva vlast gradi stadione, koje će svi videti, a ne ulaže u obrazovanje i nauku, jer ti efekti neće moći da se vide pre nego što aktuelnom predsedniku i ministrima istekne mandat? Rade li to dobri ili loši ekonomisti?