субота, април 20, 2024

Čika Dobričin prstenac

Slične objave

Podeli

Svetislav Basara

Nekoliko godina nakon istorijskog strmopizda JexS Tadić je bio naknadno pametan, u poslednje vreme je pravovremeno glup. Evo bisera pravovremene gluposti iz radionice nastavljača čika Dobricing projekta, lansiranog nakon što su opoziciona (i JexS-ova) očekivanja da se Vučić samostrmopizdi potpisivanjem ugovora s Prištinom završili gromoglasnim prdežom u čabar, toliko glasnim da su neobavešteni pomisli da to mojoj neznatnosti puca qwrz što su se opozicione nade izjalovile.

„Ukoliko ovakav sporazum“ – glagolji Tadić – „bude potpisan i implementiran, ne čeka nas budućnost donacija i rešenih problema, već budućnost nacionalne frustracije i još veće opasnosti od izbijanja sukoba.“

Kao i njegov bivši prijatelj Kid, krle22, JexS je tu polovično u pravu. U pravu je kad kaže da nas čeka „budućnost nacionalne frustracije i bla, bla, bla“. Bio ugovor/dogovor potpisan ili ne potpisan, to nas vaistinu čeka. Ðinđićevo streljanje bilo je tačka bez povratka u procesu tribalne involucije srpskog društva (i kulture) koji je pokrenuo JexS-ov pokrovitelj čika Dobrica, u saradnji s legionom seiza, čovekolikih podguznih muva i zanosača muda.

Milošević je u toj stvari bio samo podizvođač, veselnik (vočić koji „napali“ kravu da bi je bik naguzio), aparatčik koji je sprovodio u delo gedžovanske halucinacije i za to platio glavom. Kao i Ðinđić, samo sa obrnutim predznakom. Ðinđićeva namera je bila da srpsko društvo „rašlara“ i oslobodi nacionalnih frustracija.

Ako neko misli da lupetam – ili da na Ćosića svaljujem krivicu zato što ima veće tiraže od mene, kao što misli legendarni M. J. Vučinić – neka pažljivo pročita Ðilasove Dnevnike u izdanju Manjovih medija. Onom ko ume da čita biće kao dan jasno da je Srbija debelo zaslužila sve što ju je snašlo – i što će je tek snaći – da je u tom seljačkom zamešateljstvu jedina šteta što je Ðinđić izgubio glavu, a da je sve ostalo kosmička pravda.

Ako Rusija u međuvremenu ne „spase svet“ tako što će ga uništiti – što takođe ne bi bilo neka velika šteta – ako, nadalje, nacionalno frustrirana Srbija uopšte preživi, možda će se pojaviti stvarna opoziciona partija koja će objaviti sledeće pismo o namerama: Građani/ke, naš problem nije „naše Kosovo“, nego Ćosićeva lična frustracija koju vam je Gedžovan uvalio kao mudo umesto bubrega, koje je Ðinđić naumio da vas oslobodi, a koju su na scenu u velikom stilu vratili – i dodatno ojačali – Koštunica dr Vojislav, uz sasluživanje Borisa Tadića i ekipe TV serije „Selo gori, a baba se češlja“.

Ako nam date takozvani mandat, najpre ćemo normalizovati odnose u Srbiji, potom ćemo normalizovatui odnose s Kosovom, onda ćemo povratiti državni suverenitet nad stadionom JNA i SAO Savski splavovi, urediti pravosuđe i na kraju ćemo – kad se frustracije smire – videti šta ćemo i kako ćemo.

Scenario malo verovatan, fakat. Ali ko zna. Ako neki budući Ðinđić povuče prvi i skenja budućeg Koštunicu umesto da čeka da bude streljan, možda i uspe.

(Famozno, Kurir, 2. marta 2023.)