Piše: Dragan Banjac
Počela je škola, mala, valjda i ona velika. Danas mi drugar Dušan Petričić reče da su ispred svih škola – policajci. Ima li to još negde u svetu osim kod nas – ljutito će Dušan i odmah dodaje da je badava pitao jer „toliko toga ima kod nas čega nigde u svetu nema“. U pravu je genijalni karikaturista i dobrahno me je razljutio, gotovo slično besu nekog Mostarca kada mu „upadne muha u nos“.
Dok „forsiramo Kneza“ (Knez Mihailova ulica beogradska) od Duleta pokušavam (gospodin karikaturista odlično razmišlja i rezonuje!) da iskamčim komentar na stari izjavu plemkinje, glumice Sonje Savić koja mi je jednom na kafi u Domu omladine za ovo naše ovde rekla: „Ovo je jedna usrana malograđanska rupetina“, malo oćutala i kazala da „ovo društvo ne prašta činjenicu da neko prosto može da bude dobar čovek, bez skrivenih namera i lične koristi“. Moj drugar, karikaturista je zamukao, ali vidno besan, prelazi na drugu temu da je jutros oko devet sati jedna strana gazele bila blokirana jer naprednjački aktivisti vežbaju postavljanje zastavica (onih kao kada nam neka faca dolazi u goste) na stubove za rasvetu. Zasvirao je i pitao ih zašto to ne rade tokom noći, ali ga (očekivano!) niko nije podržao „trubeći“. Dušan protiv svih!
Vratimo se policajcima. Što stoje ispred škola. Stoje, ozbiljni, čak ljuti. Zbog čega su oni tamo?! Ko ih je postavo? Ovo drugo je lakše odgonetnuti, ali šta ćemo sa prvim. Prisetite se svojih školskih dana u osnovnoj. Bili smo razdragani, bezbrižni. Jovan K. je rasturao matematiku, znao je bolje od svih nastavnika i sveska je bila „na izvolte“. Problem je nastajao ako bi nastavnik Vlada Š. resavca (prepisivača) izveo pred tablu… (Jovan se prošetao kroz elektrotehniku i rukovodio sa Štamparijom Borbe, a i mi prepisivači smo, rekli bi stari Ličani, skanatorili neke škole.) Policajce nismo videli, osim kada bi saobraćajac Jova Bulj na Terazijama pravio predstavu. U školi ili ispred nje – jok!
Sada je drugo vreme. Ova davno smišljena ali veoma kvarna floskula samo opravdava, ili pokušava da opravda, sve gadosti koje su nam nametnuli gospodari naših sudbina, polupismene bitange i lopovi. Tipovi koji su svojom ideologijom ukakali sve, čak i školice za mališane.
Juče sam imao kratak razgovor sa osnovcem iz zgrade. Slatkiš M. ulazi sa torbom. Je li pala neka petica? Nije, možda će narednih dana, reče. Sa drugim osnovcem (N.) sam poričao duže. Pitam da li ih na startu „bombarduju“ sa obimnim „domaćim“. Odgovorila je potvrdno. Rekoh joj da sam video prilog na RTL Direktu (što, umesto domaćih smorova, preporučujem svake večeri od ponedeljka do četvrtka na kanalu 44, ko ima prevarantski SBB) da je najbolje školstvo na svetu finsko i da se tamo deca ne bore za ocenu i da nemaju domaće zadatke. Jupiiiii, moliću mamu da me pošalje u Finsku…
Gospodo vlastodršci, maknite panduraciju (kako kažu deca) iz škola. Pustite ih da vas, zajedno s nama, sklone sa scene i smeste gde treba, a tada će i u školama i među svima nama – biti mir(no)!
