„Rusija i Milorad Dodik ne priznaju visokog predstavnika za BiH i vidljiva je namera Rusije da i dalje, sa ciljem da oslabi evropski uticaj, podržava bahate, animalne ispade srpskog člana Predsedništva BiH“, kaže analitičar Bojan Tončić.
„Odnosi Srbije i Rusije su na najvišem nivou u historiji“, izjavio je slavodobitno predsjednik Srbije Aleksandar Vučić tokom jučerašnjeg sastanka sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom. Naravno, isporuka gasa po prihvatljivoj cijeni bila je glavna tema ove Vučićeve posjete Rusiji, ali predsjednik Srbije nije propustio priliku da najavi nabavku novog naoružanja iz ove zemlje, što je već postala redovna poslovna stavka „prijateljskih odnosa“.
Pred put u Rusiju, Vučić se u Beogradu sastao sa članom Predsjedništva BiH Miloradom Dodikom i otkrio da će situacija u cijelom regionu biti jedna od tema razgovora sa Putinom.
O Vučićevom putu u Rusiju, namjerama i razlozima zbog kojih se u ovom trenutnku sastaje sa Putinom, te o utjecaju Srbije i Rusije na prilike u regionu razgovarali smo sa uglednim beogradskim analitičarem i društvenim aktivistom Bojanom Tončićem.
Tončić smatra da se iza Vučićeve najave razgovora o cijeni gasa krije njegovo poklonjenje Putinu u ustanovljavanju zajedničke regionalne politike.
„Rusija smatra Balkan svojim prirodnim interesom i namerava da učvrsti vlastito prisustvo u ovom regionu zbog pojačanog interesa SAD za njega. Sada je politika Rusije usmerena ka obesmišljavanju evropskih vrednosti, a Srbija, naravno i Republika Srpska, antidemokratski provizorijum koji bi njen gazda Milorad Dodik da predstavi kao državu, verni su Putinovi saveznici“, ističe Tončić.
Tončić objašnjava da Srbija neće povoljno proći u poslovanju sa Rusijom, iako je to zvanično saopšteno.
„Vučić je dobio polugodišnje zamrzavanje cena gasa, a na šta je sve pristao i koliko će Srbiju da košta njegova ruska predizborna avantura, ne može se saznati. Logična je pretpostavka da će sve jednako, pa i višestruko platiti kroz sledeći ugovor o ruskoj isporuci gasa, kao i obavezivanjem da i dalje kupuje rusko naoružanje i opremu. Sve to Vučić predstavlja, bezmalo suznih očiju, kao veliki spoljnopolitički trijumf i dokaz ruskog prijateljstva, a iskustvo govori da se Rusima uvek plaća sve do poslednjeg centa/rublje“, ističe Tončić.
Trenutni odnos Srbije i Rusije Tončić sagledava u širem kontekstu. Smatra da Rusija koristi nezavidnu poziciju Srbije nakon ratova 90-ih godina za svoje vlastite interese.
„Srbija, svojom svojeglavošću, još plaća ruski veto na Rezoluciju Velike Britanije o Srebrenici, dokument kojem se ništa suštinski ne može zameriti. Srbija je, najpre, pružila svu kadrovsku i ostalu logistiku za počinjenje genocida, platila svaki metak ispaljen žrtve, a sada čini sve da nekako fabrikuje nevinost. Rusi znaju da to naplate, ostali znaju da je reč o državnom projektu utemeljenom na laži. Vučić je u euforiji, ušao je u predizbornu priču i hvali se kako je u Rusiji ‘uštedeo kao za nacionalni stadion’, inače ekonomski suicidnu ideju zanemarenog deteta i iskompleksiranog stadionskog huligana. Hvali se oružjem koje će, eto, pristizati, a baš su nam sada neophodni nosači raketa. Niz, dakle, sumanutih poteza i kontinuiteta sa ratnom politikom, odnosno, dobitna izborna kombinacija u ovom specifičnom nezaustavljivom ludilu“, naglašava Tončić.
Sa Tončićem smo razgovarali i o političkom značaju lidera SNSD-a Milorada Dodika i utjecaju zvanične Rusije na njegovu politiku. Tončić tvrdi da tu „dobra za Bosnu i Hercegovinu nema“.
„Rusija i Milorad Dodik ne priznaju visokog predstavnika za BiH i vidljiva je namera Rusije da i dalje, sa ciljem da oslabi evropski uticaj, podržava bahate, animalne ispade srpskog člana Predsedništva BiH. Da na taj, iznad svega necivilizacijski način, bahato drže region u stanju latentne pretnje oružanim sukobom. To kako će živeti stanovnici, da ne kažem građane, RS i Srbije, ne zanima nemilosrdni Kremlj“, kaže Tončić.
On smatra da Vučić i dalje uživao određenu naklonost zapadnih sila, tolerišu mu njegovo ruganje civilizacijskim vrijednostima, gušenje opozicije i svakog kritičkog stava prema režimu, ali tvrdi da ta naklonost ima ograničeni rok trajanja.
Na najave mogućih sukoba, Tončić ističe da je uvjeren kako se 1992. godina neće ponoviti, ali da ne treba polaziti od te premise, već treba biti na oprezu.
„Uveren sam da u BiH ima racionalnih političara i da se 1992. neće ponoviti. Samo bih podsetio na to da je pametnih bilo i 1991, ali su u jeku Vukovarske operacije, u vezi sa Bosnom govorili – ‘Neće valjda’. U oktobru 1991. Karadžić je, kako kaže u presretnutom razgovoru sa Gojkom Đogom, imao 20 hiljada ljudi iznad Sarajeva. Ne sme više biti ‘neće valjda’, zato što je jedino tačno ‘kad će ponovo'“, kaže Tončić.
(Razgovarao: S. BEGOVIĆ)
