Razgovori na Forumu – Balša Božović – Predsednik Regionalne akademije za razvoj demokratije
Idu izbori. Oni će biti samo predsednički u percepciji građana, neće postojati ni beogradski, ni parlamentarni za to neće biti vremena u medijima dakle tu će samo biti samo predsednički izbori i kandidat Vučić
Razgovarala: Olivera Ježina
Balša Božović, rođen je 1983. godine u Beogradu. Dugogodišnji je poslanik u Skupštini Srbije i šef odborničke grupe Demokratske stranke u Skupštini grada Beograda. Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kom trenutno završava master studije. Član Demokratske stranke od 2004. godine, predsednik Demokratske omladine od juna 2009, gradski odbornik u Skupštini grada Beograda od 2008. do 2012. godine. Na parlamentarnim izborima 6. maja 2012. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ovu funkciju obavlja i nakon izbora u martu 2014. Zamenik šefa poslaničkog kluba Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Gospodine Božoviću, predsednik ste izvršnog odbora regionalne akademije za razvoj demokratije, volela bih da nam o tome nešto više kažete?
„Naša ideja je bila, pošto svi živimo na prostoru koji je samo podeljen granicama ali se naša društva nalaze u sličnim ili istim problemima od raspada Jugoslavije do danas. Mi smo okupili jednu grupu ljudi koja vidi zapadni Balkan na zapadu, dakle u Evropi. U ovoj organizaciji smo okupili ne samo predstavnike nevladinih organizacija već i donosioce odluka, koji su bili poslanici, ministri ili bivši ministri ali u svakom slučaju imaju veliko političko iskustvo i time mogu da doprinesu ne samo boljoj afirmaciji evropskih vrednosti kada je u pitanju zapadni Balkan već mogu i da utiču na određene procese. U vezi sa tim imali smo već određene uspehe, povezali smo se sa onim, rekao bih najprogresivnijim delom. Nažalost Srbija je društvo u kojem građanske opcije jenjavaju dugi niz godina što je slučaj i u drugim državama zapadnog Balkana. Ono što je nama važno jeste da sabiramo te snage i da na regionalnom nivou imamo jednu grupu ljudi koja će bolje ne samo da se razume, već i da se međusobno pomaže, izlazi u susret u krajnjem i da lobira kod evropskih zvaničnika šaljući poruku da nije sve tako „crno“ na ovom prostoru i ukaže na one najvažnije probleme koji su nas doveli do ovde“.
Ima li opozicije u Srbiji, i ukoliko ona postoji ko bi bio alternativa ovoj vlasti?
„Ja bih se tu pozvao na Danijela Servera koji je profesor na Univerzitetu „Džon Hopkins“ u Americi koji je ekspert za zapadni Balkan i uopšte ovaj deo Evrope, on je govorio o tome koliko ne postoji građanska alternativa Vučićevom režimu, i da će biti potrebno da u narednih šest, sedam godina da ona ojača i postane relevantna. Jedno je opozicija u Srbiji, drugo je alternativa Vučićevom režimu. Nisam siguran da su svi koji su protiv Vučića i protiv fašizma u Srbiji. Mislim da naše društvo odavno klizi u fašizam i da je veoma važno da pored toga što nije sporno da smo u predhodnih deset godina videli da režim Aleksandra Vučića ne može ništa da uradi kada su u pitanju evrointegracije, da taj režim ne može da se opredeli da li Srbija treba da bude na zapadu ili na istoku, sedeći na dve stolice, imamo jedan antifašistički blok koji že biti alternativa ovom režimu i koji će imati jasnu politiku gde Srbija treba da bude u narednom periodu, odnosno u narednih 50 godina. Mislim da su šanse propuštene, da posle petog oktobra koji je odradio svoj posao nije bilo političke snage koja je mogla da taj posao završi. Jedini koji je to obećavao i imao tu snagu bio Aleksandar Vučić za kojeg se na kraju ispostavilo da je lagao biračko telo, obećavajući da će rešiti ne samo pitanje Kosova, pitanje evropskih integracija već se i otvaralo to pitanje približavanja Srbije Nato paktu. Danas nakon deset godina svima nam je jasno da se on opredelio, da je Srbija postala jedna duboko konzervativna, nacionalistička zemlja koja i dalje sanja snove o „velikoj Srbiji“ i koja apsolutno nema nameru da sa ovom političkom garniturom uradi bilo šta kako bi zemlju poveli napred i kako bi ovo naše društvo postalo jedno normalno, građansko društvo“.
Na osnovu čega mislite da Srbija klizi u jednu vrstu fašizma?
„Zato što se dosta toga uradilo u tom narativu u poslednjih deset godina, tabloidnom, medijskom, ovo je postala jedna privatna država u kojoj se oni koji razmišljaju drugačije iole progresivno plaše tim fašističkim udruženjima koja ne mogu da postoje bez podrške države. Dakle vi imate od Miše Vacića od Levijatana od raznih drugih grupacija koje paradiraju po Novom Sadu, Subotici po Somboru, te neke patriotske, jezičke patrole i tome slično. To je jedna vrsta fašizacije društva koja ne može da postoji bez institucionalne podrške vlasti, kako preko novca tako i kroz sistem koji ih nagrađuje raznim značkama koje su polu formalne, polu neformalne. Postoje određene grupe navijača koje nose značke policije, državne bezbednosti one koje se otvoreno zalažu za proterivanje ne samo migranata nego i svih nacionalnih manjina iz Srbije. Prosto je nemoguće da režim vlasti to ne podržava, da ne zna ništa o tome. Danas je posle toliko vremena njihove vlasti jasno šta je on uradio, da je kao nekad Milošević na svoje desno rame stavio razne desničarske i nacionalističke organizacije, da ne kažem naciste i pokušava da sa njima utera strah u kosti onom delu Srbije koji nije zadovoljan njegovom vladavinom. Ako vidite da je Ratko Mladić u centru Beograda već nekoliko meseci u Njegoševoj ulici prisutan kroz jedan mural sa danonoćnom stražom onih koji su taj mural napravili onda vam je jasno da to ne može bez gradskih vlasti da to ne može bez policije, bez podrške režima“.
Kao ni potpisivanje peticije za oslobađanje Zvezdana Jovanovića?
„Apsolutno, taj narativ se sve vreme lagano provlači da je postojao jedan patriotski blok da je antihaški lobi ipak bio upravu, mnogi od njih su kao što znate stalno prisutni u medijima sa nacionalnom frekvencijom, mnogi od njih se dočekuju iz Haga uz velike počasti a na kraju im se i daju privilegije da predaju studentima na raznim programima, fakultetima za bezbednost. To je dakle otvorena podrška antihaškom lobiju kao i onima koji su počinili ratne zločine, koji su osuđeni za ratne zločine a koji se danas bave javnim poslom, politikom i koji stalno imaju priliku da u javnosti govore. To poslednjih deset godina utiče na društvo, oni koji misle drugačije ili su otišli iz zemlje ili okreću glavu, imate one koji su uplašeni a tu su i oni koji se još uvek bore za to ali bivaju zbog toga osušeni na stubu srama proglašeni za antisrpski ili antidržavni element u ovoj zemlji, bilo da se radi o političarima, javnim ličnostima, medijima, novinarima. Situacija je od 2012. sve gora a mi smo i u periodu pre toga imali dosta problema, ono što je evidentno jeste da je cilj ovog režima neka vrsta revizije istorije i onoga što se dogodilo u predhodnom periodu, da se vrati taj narativ da je Zoran Đinđić bio izdajnik i da je peti oktobar jedna izdajnička akcija jedne grupe ljudi koja je opljačkala Srbiju, da se demonizuje zapad koji se predstavlja kao najveći neprijatelj Srbije i da se svi oni okrive za sve nedaće koje nam se svakodnevno dešavaju“.
Vi pravite razliku između opozicije i alternative ovog režima?
„Da, opozicija je i Mlađan Đorđević i Čedomir Antić kao i mnogi koji smatraju da Srbija treba da bude ruska gubernija, oni su stava da Vučić nevalja i da ga treba promeniti, s tim što mu oni i zavide i voleli bi da oni budu na njegovom mestu. Kada je u pitanju ovaj srednji blok opozicije je proistekao iz Demokratske stranke, gde je i najviše stanaka koji se svakodnevno ujedinjuje a sve je tto pre samo nekoliko godina bila jedna partija tu posebno dolazi do razgrađivanja demokratskog kapaciteta u opoziciji iz razloga što su te stranke sve sitnije i sve ih je više, imate sve više lidera i sve manje pristalica i članova tih stranaka. Mislim da one takođe ne predstavljaju alternativu Vučićevom režimu iz prostog razloga što su mnoge opcije njihove rigidnije čak i od onoga što Vučić danas govori o međunarodnoj zajednici. Sa tim u vezi se opet pozivam na Danijela Servera koji je u svojoj dobroj analizi situacije rekao da će Srbiji biti potrebno određeno vreme da se oporavi ali to ne može bez podrđke Evropske Unije i zapada“.
Znači li to da je ta građanska liberalna opcija malo ukorenjena u društvu u Srbiji?
„Ona postoji, nije joj lako, ona se bori sa vetrenjačama i pre 2012. godine kao i nakon toga. Ona je prva bila na udaru, ona se od kraja osamdesetih, preko devedesetih do danas proglašavana za jedan antidržavni faktor ili petu kolonu. Kada više decenija imate takvu kampanju iz svih mogućih nacionalnih medija nije lako toj opciji da se bolje organizuje i da preraste u nešto što bi bilo relevantno“.
U krajnjoj liniji ima manjak slobodnih medija?
„Naravno i bez institucionalne podrške, upravo je u tome i poenta, sistem je u Srbiji decenijama radio na ubijanju svega onoga što je građansko i evropsko, nikada nije dozvoljeno da te snage ojačaju ili da se ohrabre najjači udar tome je bio nakon antibirokratske revolucije i ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića na kraju i ta demonizacija Demokratske stranke nakon 2012. godine i pretvaranje te stranke u lopovsku i kriminalnu organizaciju koja je u međuvremenu urušavana ne samo spolja već i iznutra dok na kraju nije postala potpuno irelevantna i da ne kažem nestala sa političke scene“.
Izjavili ste da je mafija zaposela čelo države, da li biste to objasnili?
„Ono što se dešava danas jeste sukob unutar Srpske napredne stranke, ona je podeljena na frakcije te frakcije su ogrezle u korupciji i kriminalu čini mi se da je sve više međunarodnih institucija koje to uviđaju i koje o tome znaju. Imate izjave predsednika da je potpuno u redu ako vas uhvate sa tonom, dve, tri, marihuane a imate i one koji se hapse za dva grama ove droge. Naravno da je vladavina prava neophodna i da mora da postoji, da se svaki zločin treba osuditi kao i svako kršenje zakona. Imamo jednu situaciju koja je potpuno cinična, u ludilu kada možete nekoga da ubijete na ulici i da za to ne odgovarate kada, kada možete da imate tone kokaina i da uz podršku države vodite biznise koji nisu legalni a sa druge strane imate kampanju da se osuđuju oni koji su izvršili najbenignija krivična dela ili prestupe onda to stvara nezadovoljstvo među građanstvom jer se radi o vladavini prava koja važi samo na papiru i koja je u dnevno političkoj upotrebi. Dakle, oni koji su bliski režimu zaštićeni su, oni koji nisu oni se proganjajui za stvari koje su potpuno benigne.
Danas je vrlo jasno da je mafija u vrhu države, da li kroz prisluškivanje jedni drugih, da li kroz trgovinu narkoticima, mi o tome ne znamo šta se dešava i ne možemo da sudimo i donosimo odluke na osnovu tabloidnih naslova. Ukoliko nemaju šta da kriju ja sam ih već pozvao i pozivam opet da se pozovu Interpol i američka DEA i druge institucije koje se na međunarodnom nivou bave borbom protiv organizovanog kriminala, trgovinom narkoticima da se umešaju upravo u ovu aferu i da nam kažu zapravo o čemu je reč.
Srbija duže vreme postoji kao zemlja koja ima sivu ekonomiju i koja ogroman novac provlači kroz svoje institucije gde se na taj način taj novac i pere. Imate ogromnu stanogradnju u Beogradu koja u istoriji nije bila veća a cena kvadrata je sve viša i viša, takođe postoje razni biznisi koji nisu jasni ni nekim međunarodnim institucijama koje se bave time jednostavno u ovoj zemlji te stvari su postale normalne. U ovom društvu normalno je učestvovati u kriminalu i korupciji, to je legalizovano od strane ovog režima i pravu istinu nećemo saznati dok oni ne padnu sa vlasti“.
Odakele predsednik Srbije crpi svoju moć?
„Od jedne privatne države i njenih institucija koje su privatizovane, to je apsolutno prvo privatna stranka a potom i jednopartijska privatna država koja je potpuno privatizovana. Pre nekoliko dana su rekli da neće prodavati Namensku industriju, moj komentar je bio zašto bi je i prodavali kada je sve u ovoj zemlji u vlasništvu jedne partije a partija u vlasništvu jednog čoveka. Mislim da je to potpuno jasno, on ima sve medije, sve institucije, apsolutno raspolaže budžetom tako da je ovo jedna vrsta vlasti koja nije do sada viđena čak ni u ono komunističko vreme, u Jugoslaviji nikome nije padalo na pamet da na ovaj način krši zakone institucije i da zloupotrebljava državu za svoje dnevno-političke privatne ratove“.
Znači ostavlja se prostor za građansko demokratsku alternativu?
„Apsolutno, ostavlja se prostor za kandidata, idu izbori oni će biti samo predsednički u percepciji građana, neće postojati ni beogradski, ni parlamentarni za to neće biti vremena u medijima dakle tu će samo biti samo predsednički izbori i kandidat Vučić. Nećete imati priliku da kandidujete nekoga ko bi mogao da ponudi alternativu njegovoj politici. U ovom trenutku imamo jednog kandidata koji je izrazio želju da se kandiduje to je Boris Tadić, ono što me brine je to što se u današnjoj opozicijii više vremena potrošilo na to da se onemogući Tadiću da se kandiduje, pa se čak pojavljuju neki koji tvrde da je neustavno da se on kandiduje, iako su profesori sa Pravnog fakulteta što je potpuno neverovatno. Mada se nisu udostojili da bez obzira na to slagali se sa njim ili ne, popričaju sa njim kao sa nekim ko je bio predsednik Republike u dva mandata pa izneli predloge o tome da li je baš on dobar kandidat za tu poziciju. Ja taj poziv nisam shvatio kao nešto što je konačna odluka, Boris Tadić nije rekao da je to crvena linija preko koje se ne prelazi, ja sam to shvatio kao poziv na razgovor da vidimo ko je među nama najbolji.
Nadam se da će to biti neko ko će zaista pokazati integritet i ko će se suprodstaviti Aleksandru Vučiću vrednosno na narednim predsedničkim izborima, koga će građani prepoznati. Voleo bih da to bude neka nova iskra iz koje će nastati neka nova građanska prodemokratska i proevropska koja će ponuditi jedan drugačiji koncept Srbiji od ovoga koji živimo danas“.
Kako vidite Srbiju za godinu dana?
„Mislim da te građanske snage trebaju da se okupe u jedan antifašistički blok i da naprave svoju listu i istaknu svog kandidata za predsednika republike Srbije. Ova zemlja ako se u narednih deset, dvadeset godina ne opredeli definitivno za zapad i da uđe u NATO, lično sam imao nakon 1999. godine skepsu da li je to Srbiji potrebno, da li je fer da li je ispravno, dok nisam razgovarao sa tim generalima koji su ratovali protiv NATO Pakta koji nisu osuđeni niti su napravili neki zločin. Oni su mi sami rekli da je to jedini način da Srbija i srpska Vojska bude zaštićena kao i da se mir i bezbednost na ovim prostorima ne može drugačije obezbediti nego ulaskom u Alijansu koja nas je inače potpuno okružila. Možemo slobodno reći da je i Kosovo deo tog NATO Pakta obzirom da tamo američka vojna baza. U kompletnom okruženju uključujući i Bosnu koja će aplicirati za prijem u NATO, vi pokušavate da glumite neke nesvrstane kroz neutralnost, to je dobro znani spoljno politički interes. To znači da ukoliko ste vojno neutralni da onda ruski ambasador postrojava na jugu Srbije vojsku, vršeći pritisak na Srbiju želeći da između Kosova i Srbije se Rusija predstavi kao velika sila od koje nešto zavisi. Tako je bilo i u Crnoj Gori, taj „srpski svet“ je napravio probleme i u Bosni i u Hrvatskoj u Crnoj Gori sada i na Kosovu. To je rezultat jedne politike koja nema ni početka ni kraja, njoj je najvažnije da Beograd opstane na vlasti, a šta će se dešavati sa ti ljudima koji su ostali da žive na Kosovu njih apsolutno nije briga.
Tu ima nekoliko problema, prvi je taj što nepostoji poverenje na severu Kosova među građanstvom kada su u pitanju kosovske institucije to je zbog toga što nema dijaloga, koji je prekinut od strane Beograda i Prištine ali i sa druge strane te ogromne artiljerije medijske koja tim ljduima obećava povratak na Kosovo, vojsku koja će avionima i helihopterima tu da dođe da ih spasi pošto su ugroženi. To ste imali prilike da vidite kada je jedna žena u Raškoj pred vojskom i predsednikom Republike Srbije rekla „dajte nam oružije, vi morate da nas branite“ . Dakle ti ljudi su u zabludi, oni se uvlače u rat a Srpska napredna stranka je u vlasti sa Aljbinom Kurtijem. Oni nekako odvajaju narod na Kosovu od institucija i tu nastaje jedan vakum u kojem vlada kriminal, šverc. Iz tog razloga je teško integrisati građane u kosovske institucije jer između njih postoji jedna interesna grupe Srpske napredne stranke koja jeste u vlasti ali ne dozvoljava građanima da imaju bilo kakvo poverenje u njih. Taj paradoks će dovesti do toga da će se to obiti Aleksandru Vučiću o glavu, to se već dešava zato što su očekivanja građana sada da Srbija treba da zarati i ako on to radi zbog izbora. Kada su očekivanja naroda jedno može da se degodi da taj lažni politički talas potopi i vas, kao što se dogodilo i Miloševiću i Koštunici pre njega. Tako vidim Srbiju za godinu dana, taj nacionalistički talas će potopiti i one koji su sada na vlasti“. (Priredila: M. Markov)
