BEOGRAD, 18. oktobra 2022. – Predstavnici organizacije ASTRA anti trafficking action danas su u Medija centru, na Međunarodni dan borbe protiv trgovine ljudima, govorili o masovnoj trgovini ljudima u cilju radne eksploatacije u Srbiji. „Novo robovlasništvo za 21. vek“, prošlost, sadašnjost i sumorna budućnost eksploatacije radnika migranata /ne samo) u Srbiji, tema kojom se dugo već bavi Astra, koja više od dvadeset godina deluje na polju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima.
O tome su govorili Ivana Gordić Perc, novinarka VOICE-a, Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda, Jasmina Krunić, koordinatorka za javne politke ASTRE i voditeljica autorskog tima izveštaja i novinarka N! televizije Tatjana Aleksić.
Slučaj vijetnamskih radnika angažovanih na izgradnji fabrike pneulatika Linglong uu ovomokom više od deset meseci koliko je slučaj u javnosti, država Srbija nije pokazala jasnu nameru da u ovom slučaju sprovodi sopstveni zakonodavni okvir, niti da pruži adekvatnu zaštitu i podršku potencijalnim žrtvama trgovine ljudima.
Uvertira u slučaj
Godine 2019. Razvojna agencija Srbije objavila je da je izgradnja fabrike automobilskih pneumatika „Šandong Linglong“ zvanično otpočela 30. marta 2019. godine. Prema rečima predsednika kompanije, Linglong će zaposliti 1.200 radnika u Srbiji i investirati 990 miliona dolara.
Kompanija je aplicirala za pomoć države i dobila je subvenciju u iznosu od 75,8 miliona evra (odobrilo Ministarstvo privrede) i 95 ha zemljišta u vlasništvu grada Zrenjanina bez tržišne naknade a u procenjenoj vrednosti od 7,6 miliona evra, što je odobrila Republička direkcija za imovinu!
Tokom 2021. godine (mart-jul) nepoznat broj radnika iz Vijetnama procenjen između 600 i 1.200 počeo je da pristiže u Srbiju koji su zaposleni preko agencija u Vijetnamu – bez prethodno potpisanog ugovora o radu, niti ugovora sa bilo kojo kineskom kompanijom. U jesen novinari (VOICE) odlaze na gradilište, Zgroženi užasnim smeštajem radnika i nedostatkom osnovnih uslova – hrane, vode, odeće i grejanja, aktivisti NVO organizuju prikupljanje pomoći koju pokušavaju da dostave radnicima.
Kasnije je otkriveno da je radnicima ograničena sloboda kretanja, da su im oduzete putne isprave (pasoši), da im je radno vreme mnogo duže od dozvoljenog, da rade bez odgovarajuće zaštitne opreme i da menadžeri iz KIne zlostavljaju vijetnamske radnike.
Šerijatski zakon u Srbiji
Nikome od radnika koji su potpisali ugovor nije dat datum početka rada, a sudeći prema njihovim iskazima zarade su im isplaćivane u gotovini. Morali su da potpišu makar pet ugovora a svaki od njih je imao klauzulu koje nisu u skladu sa međunarodnim standardima kao ni sa srpskim zakonodavnim okvirom. Nekolicina je svoj ugovor overila otiskom prsta (crvenom bojom) što upućuje na nepismenost.
Bili su obavezni da rede 26 dana u mesecu, a ukoliko iz bilo kog razloga nisu ispunili ovaj uslov izostala bi plata za ceo mesec. Sloboda kretanja bila im je ograničena, spavali su u krevetima na sprat u prepunim spavaonicama i koristili su samo dva toaleta na 500 radnika.
Govorili su da najmanje pola njih želi da se vrati u Vijetnam ali isprečilo se neposedovanje pasoša i nesiplaćene zarade. Neki strahuju i od deportacije jer u tom slučaju nisu u stanju da namire dugove koji se prenose na njhiove porodice. Predočen im je navodni šerijatski zakon u Srbiji na osnovu kojeg bi im se za najmanju krađu odsecala ruka…
Slučaj radne eksploatacije vijetnamskih radnika ima mnogo sličnih elemenata i gotovo identičan modus operandi kao slučaj SerbAz, za koji je ASTRA izradila detaljan izveštaj koji je korišćenu nedavnoj presudi Evropskom suda za ljudska prava, Zoletić i drugi protiv Azerbejdžana…
D. B.
