Piše: Dragan Banjac
O odlazećoj nemačkoj kancelarki zna se dovoljno, Možda i previše. Angela Dorothea Merkel, rođena Kasner, (Hamburg, 17. jula 1954.), nemačka političarka, prva nemačka predsednica vlade. Otac Horst Kasner bio je luteranski sveštenik rodom iz Berlina, a majka Herlind (rođ. Jentzsch) učiteljica engleskog i latinskog jezika. Odrasla je u bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici (DDR). Ima brata Marcusa (1957) i sestru Irene (1964).
Diplomirala je (1978) fiziku u Leipzigu, osam godina docnije i doktorirala u Berlinu. Sve do pada Berlinskog zida bila je vrlo aktivna u opoziciji tadašnje države (DDR), pa je tako ujedinjenje Istočne i Zapadne Njemačke (1990.) dočekala na položaju glasnogovornice DDR.
Godinu dana pre završetka studija udala se za godinu starijeg Ulricha Merkela. Od njega se rastavila 1982. godine, ali je zadržala njegovo prezime. Nakon razvoda jedno vreme je živela sama, a potom je godinama bila u vanbračnoj zajednici s kvantnim matematičarem Joachimom Sauerom koji je od nje pet godina stariji i iz prvog braka ima dva sina.
Nakon rušenja Berlinskog zida učlanila se u Demokratski pokret. Na prvim opštim izborima nakon ujedinjenja dve Nemačke u decembru 1990. izbarana je za poslanicu u Bundestagu. Njena stranka se ujedinila sa Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU) i Angela je postala ministrica za žene i omladinu u vladi Helmuta Kohla. Uživala je ogromno povjerenje kancelara, o čemu svedoči podatak da su mediji najčešće zivali „Kolovom devojčicom“, čijom zaslugom je 1994. stala je na čelo ministarstva okoline, zaštite prirode i bezbednosti nuklearnih reaktora.
Četiri godine kasnije (1998.) Kol je poražen, Merkelova postaje glavna sekretarka stranke, a iste godine stupa u brak s Joachimom Sauerom. Zbog skandala oko nezakonitih donacija rejting CDU naglo je opao, Angela optužuje svog mentora. Objavljuje imena donatora i poziva stranku da se distancira od Kola. Počasni predsednik (Kol) nije se okomio na „devojčicu“ već je napao svog nasljednika na mjestu predsjednika CDU Wolfganga Schäublea. Schäuble je odstupio s mesta predsednika CDU-a, a njegovo mesto 10. aprila 2000. došla je upravo Angela Merkel…
Krajem maja 2005. koalicija CDU i CSU imenovala je Angelu Merkel za svog kandidata za mesto kancelara, a iste godine, 18. septembra koalicija je tesno pobedila osvojivši 35,3 % glasova dok je koalicija socijaldemokrata i zelenih dobila 34,2 % glasova. Nemačka je dobila prvu kancelarku i tako bi šesnaest godina.
Više puta je proglašavana najmoćnijom ženom planete, a 2015. američki Time izabrao je Angelu Merkel za osobu godine. O njenoj moći i veličini takođe ne treba trošiti reči. Uostalom, takve osobe „prave“ velike zemlje a njih je svega nekoliko u svetu. Možda bi i većina ovdašnjih “miševa mekinjaša“, kako je to voleo da kaže forontmen Indeksa Davorin Popović, izrasla u velikaše da je iza njih bila moćna Nemačka ili neka druga velesila.
Veliki, međutim, imaju obavezu da su uvek takvi, da se ne smanjuju pred „miševima“. Pogotovo to ne treba da čine pred kraj vladavine. Šesnaest godina pred ovom moćnom ženom svi su se tresli i ona je svoju moć nosila dostojanstveno i, reklo bi se, sa dosta duha, što baš i nije svojstveno ljudima te fele.
Onda je tokom nedavne posete Beogradu, izašla iz automobila i svom domaćinu, jednom prozaičnom nacional-šovinisti, antidemokrati i antievropejcu namestila snishodljivu pozu i uputila gotovo ponizan smejuljak. Kao da je stala pred idolom!
Neko će kazati da je i ona ljudski stvor. Jeste, ali meni je, ipak, bliže ono o čemu je, kada su veliki u pitanju, davno rekla Orijana Falači. Pre nego bi se srela s njima i tokom intervjua zamišljala je da i oni sede na šolji i zakopčavaju šlic.