петак, мај 24, 2024

Analiza Demostata: Vučić ako hoće, može da utiče na promenu javnog mnjenja u korist EU

Slične objave

Podeli

Iako istraživanja javnog mnenja pokazuju da bi ulazak Srbije u EU podržalo oko trećine građana dok bi se 51 odsto izjasnio protiv, takvo raspoloženje bi u kratkom roku mogao da promeni predsednik Srbije Aleksandar Vučić pod uslovom da to želi da uradi, ocenjeno je u analizi istraživačko-izdavačkog centra Demostat.

Po rečima glavnog istraživača tog centra Srećka Mihailovića, Vučić u kratkom vremenskom roku može u velikoj meri da promeni trenutnu orijentaciju građana prema EU prvenstveno ako se ima u vidu jaka vezanost jednog dela pristalica SNS za predsednika Srbije.

“On je prvi čovek Srbije, vođa kakav Srbiji treba i oni su spremni da ga poslušaju. O tome svedoči i jedan naizgled banalan primer. Naime, u prošlogodišnjem istraživanju smo naišli na podatak da je oko 15 odsto spremno da primi vakcinu protiv korona virusa ako to zatraži ili preporuči Vučić. Ta spremnost građana da posluša Vučića i kad je reč o životu, pokazatelj je duboke vezanosti jednog dela građana Srbije za Vučića”, rekao je Mihailović.

Ocenio je da angažovanjem SNS i “veoma jake” stranačke infrastrukture, Vučić može na posredan način da utiče na javno mnjenje.

“Ne bih mogao da kažem koliko bi mu vremena trebalo da do promene dođe, ali je sigurno da to nije veoma kratak niti veoma dug vremenski period. Potrebno je da se pokrene cela mašinerija sastavljena od Vučićeve volje, njegove stranke i njegovih medija, uz angažovanje pojedinaca iz političke i društvene elite u Srbiji koja je na Vučićevoj strani”, rekao je Mihailović.

Komentarišući nedavno objavljene rezultate istraživanja javnog mnenja po kojima 56 odsto ispitanika smatra da Srbija ne treba da uskladi spoljnu politiku sa EU a 80 odsto da ne treba da uvede sanckije Rusiji, programski direktor Demostata Zoran Panović ocenio je da Vučić ipak može da utiče na promenu tih stavova.

“Tehnologija Vučićeve vlasti i njegovog ‘catch all’ sistema, koji obuhvata SNS kao partiju i javni krug izvan stranke, podrazumeva i jake proevropske, pa čak i pro-NATO elemente. Oni nisu većinski u odnosu na tradicionalno rusofilsko-radikalsko raspoloženje, ali nisu ni zanemarljivi i u odredjenim raspletima, bili bi to dovoljni resursi da se krene u preumljenje javnog mnjenja”, ocenio je Panović.

Programski direktor Demostata je ocenio i da se predsednik Srbije već nije opredelio za “proevropski orijentisano javno mnjenje” jer mu trenutno odgovara aktuelna politika “četiri stuba” Borisa Tadića. “Vučić je tu politiku doveo na nivo glavne doktrine, kao što je unapredio i doktrinu Vojislava Koštunice o vojnoj neutralnosti Srbije”, naveo je Panović.

Izvršna direktorka novinske agencije Beta Zlata Kureš ocenila je da je u Srbiji prethodnih godina “veoma prisutan” proruski narativ a da je za promenu tog narativa potrebna “jasna Vučićeva odluka”. “To ne može da se desi preko noći, potreban je određeni period. Međutim, od danas pa u narednih godinu dana, verujem da bi ti narativi mogli da se promene”, navela je Kureš.

Podsetila je da su istraživanja ranijih godina pokazivala veću opredeljenost građana za EU, ali i dodala da su u međuvremenu na njihove stavove snažno uticali događaji u Ukrajini i izvesni narativi koji su bili prisutni u javnom mnjenju.

“To pokazuje i istraživanje Demostata, da je Vladimir Putin najpopularniji političar u Srbiji, sa procentom manje u odnosu na Vučića. Takve narative diktiraju mediji koji sprovode vladinu, državnu politiku. Jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom svakodnevno promoviše invaziju na nezavisnu zemlju, Ukrajinu, kao nekakav proruski dogadjaj”, navela je izvršna direktorka agencije Beta.

Ocenila je i da je Evropska unija “shvatila” da je potrebno da ojača promociju evropskih vrednosti u Srbiji i da se to jasno vidi kroz poruke koje se šalju. “Značajna promena registruje se i u Demostatovom istraživanju, koje prvi put pokazuje da su građani svesni da EU najviše ulaže u Srbiji i da daje najviše bespovratne pomoći”, navela je Zlata Kureš. (Beta)