Kod srpskog medijskog oružja nema kolateralne štete – šta god gnusno slagali može nečemu da posluži.
Piše: Bojan Tončić
Mrak se spustio na Srbiju i Kosovo ravno koje spremno čekaše još jednu novu godinu mimo sveta, ili po julijanskom kalendaru; praznične svetiljke behu na glavnom trgu nečega u Kosovskoj Mitrovici, gde su ushićeni stanovnici razmotali srpsku zastavu dugačku svih 250 metara i zapevali “Srpska se truba s Kosova čuje /Srbina svakog da obraduje”. Te sreće, slavilo se i u Beogradu, čuli su se sporadična pucnjava iz lakog pešadijskog naoružanja, te salve topovskih udara; prekidali su varljivo primirje, odnoseći uz odjek dnevnopolitičke raspre, zapaljeni bager na ugljenokopu Tamnava, baražnu pripremu za elektroenergetsku dekapitaciju, odnosno ritualno, predizborno odsecanje glave ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović.
Možda je na takozvanu ortodoksnu Novu godinu mislio predsednik Srbije kada je, nakon kolapsa elektrosistema, šmirajući duboku potištenost, obraćajući se prvom čoveku Elektroprivrede Srbije Miloradu Grčiću izustio:
“Do Nove godine da to stabilizuješ, pa posle, Mićo, nešto drugo da radiš”. To beše pune dve nedelje otkako je elektroenergetski sistem kolabirao iskakanjem šest generatora u Termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu. I dve nedelje pre ostavke, do koje smo došli grčićevskim stabilizovanjem, odnosno manjim iskliznućima i velikim požarom u kojem je teško oštećen i izbačen iz upotrebe bager-odlagač jalovine vredan 19 miliona evra. Nakon čijeg oštećenja je ze polovinu (podaci radnika na iskopavanju) smanjen iskop uglja na polju Tamnava D u Kolubari kod Lazarevca.
“Mića” ništa nije stabilizovao, odmah je radio “nešto drugo” ostavku je dao u velikom stilu, podsećajući se u dimu svoje kafe-pečenjare “Fantazija” tobožnjih reči Miloša Obilića o vranama i piriču (izmišljotina), ophrvan brigom za elektroprivredu, žilu kucavicu Srbije. I ovde načas prekidamo nezaobilaznu deskripciju: Grčić je dao ostavku, optužio ministarku Mihajlović za kolaps sistema i koješta; Vučić je, naime, osmislio predizbornu smenu ministarke koju je, istina preko Grčića i glodura Večernjih novosti Milorada Vučelića, povezao sa stranim agenturama i ambasadama. Nedvosmislen je zaključak iz Novosti da su za havarije u EPS krivi saboteri i diverzanti, povezani sa opozicijom. I sa ministarkom.
Šaka jada, “vrića smija”
A već duže vreme otkaz za ministarku traži i visokorangirani partijski kadar Vladimir Đukanović, dok se dan nakon teksta sa naslovnice Novosti u hajku, žalosno usplahiren, uključio i Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Koji, među nama, nije demantovao navode iz napisa opozicionih novina Nova da je od Grčića dobio za svoju firmu posao velike vrednosti.
Ništa nije moglo bez poverljivih ljudi i podataka Bezbednosno informativne agencije, a “nešto drugo” što je Grčić radio dok su havarije potresale sistem možda bi trebalo potražiti u sistemu za prisluškivanje za koji je dao 33 miliona evra poreskih obveznika.
Potresno beše i čitati Grčićevu ostavku, epsku, ali i osećajnu, nadasve refleksivnu i vizionarsku, reči čoveka iza kojeg je trnoviti put od pečenjare i kockarnice, do doma svakog Srbina koji koristi elektriku.
“Ukoliko gospođa Zorana Mihajlović ostane na čelu Ministarstva rudarstva i energetike duže od tri meseca, ako bude vodila to ministarstvo i jedan jedini dan posle izbora, naš elektroenergetski sistem je osuđen na smrtnu kaznu, na potpunu propast. Gospođa Mihajlović radeći za svoje mentore iz zapadnih ambasada i svoje poslovne partnere, ne uništava samo jedno od najvažnijih ministarstava, ona potpuno razgrađuje naš celokupni elektroenergetski potencijal i uništava taj sektor, koji je srce naše države. Kao čovek, koji nema visoke titule i koji nije vaspitan tako da ume na pravi način da se smeška licemerima iz kruga dvojke, ali kome su Srbija i naš narod, naša država, u srcu, upozoravam vas i molim da preduzmete sve kako bi na čelo tog ministarstva nakon izbora došao neko ko voli svoju državu, a ne samo svoj džep i svoju fotelju, koju pokušava da sačuva preko zapadnih ambasadora. Ja sam sebe na ovom poslu dao u potpunosti, jer verujem istinskom patrioti i zaštitniku svog naroda, predsedniku Aleksandru Vučiću. Ako dozvolite da mimo njega, elektroenergetski sistem Srbije vode ljudi poput Zorane Mihajlović, Srbija će postati šaka jada, koju svako može da pozoba.”
Jest dirljivo, ali ništa bez operativnog rada na terenu i poverljivih podataka koje saznajemo iz Novosti u dva broja. Predanim špijanjem udbaši su, navodno, došli do podataka koji ukazuju na to da je čak i doskorašnji predsednik Sindikata EPS Milan Đorđević Đokin učestvovao u pripremi diverzija, a taj je čovek, navodno, saradnik ministarke Mihajlović. “Postoje sumnje da je Đorđević upleten u sabotažu i da je sprovodi preko svojih ljudi koje kontroliše i koje je svojevremeno zapošljavao. Navedene delatnosti nije mogao da izvrši niko od rukovodilaca srednjeg ili višeg nivoa unutar EPS, već oni na nižim pozicijama, uključujući i radnike koji su neposredno angažovani u proizvodnji”, navodno citiraju Novosti nekog dobro upućenog.
U čemu je greh ministarke, ako nekom od nas još nije jasno? “Nije tajna da Mihajlovićeva želi da preuzme potpunu kontrolu nad EPS, s obzirom na to da aktuelni direktor Milorad Grčić nije njeno kadrovsko rešenje i da sa njim praktično ne sarađuje. Ako se ima u vidu da je ona u dobrim odnosima sa bivšim vođom sindikalaca Đorđevićem, onda se na ovaj slučaj baca posebno svetlo. Odnosno, ne isključuje se mogućnost da se učestalim ‘kvarovima’, nedugo posle Đokinove smene, stezao obruč oko Grčića, kao i četvorice već smenjenih direktora, iako oni snose objektivnu, ali ne i suštinsku odgovornost. Jer, sumnja se da su sabotaže sprovodili neposredni izvršioci na kopovima. Imajući u vidu drskost pomenute grupe, koja i dalje nastavlja sa sabotažnom delatnošću, sve ukazuje da je neko oraganizatorima i izvršiocima obećao zaštitu”, poentira obaveštajac sa kojim su Novosti u kontaktu.
Logična je stoga tvrdnja sa naslovne strane da je motiv za izvođenje diverzija i to “da se vlast predstavi nesposobnom pred izbore”.
Zar treba dokazivati špijunažu
A kako su zaustavljali postrojenja iskusni diverzanti? Znaju Novosti: “Kako navodi naš sagovornik, one su izazivane tako što su u mlinove za ugalj ubacivani komadi čelika koji su pravili ogromnu štetu. Veštački su podizali pritisak u instalacijama, podmetali požare, palili mazut…” (VN, 12. januar, strana Ekonomija, tekst pod naslovom “Sabotažama tresu kolubarske kopove i EPS”).
Znači, klipovi u točkove, po receptu za etiketiranje od pre više od pola veka. Ipak se od propagandnog maga kakav je Milorad Vučelić mnogo više očekivalo.
Ili on zna pravu istinu o mentalnom sklopu konzumenata svojih izmišljotina.
Dan kasnije još jezivija naslovnica poziva na opštu mobilizaciju, “srpsku trubu”, širio se strah, mala stilska igrarija, ali uznemirujuće upozorenje “Svi koji bi da kolju, ići će iza rešetaka”. Otkud to odjednom? Ne, greška, to je o poseti predsednika Priboju, Zorani Mihajlović namenjena je električna stolica: “Zoranina fotelja u Vladi pod visokim naponom”. Već sa naslovnice smeše se konstatacije “Premijerka će tražiti od Mihajlovićeve da objasni zašto je strancima davala podatke” i “Ministarka pozivala strane ambasade da je podrže u sukobu sa čelnicima energentskog sistema”. Ko da ne otvori Ekonomiju (?), kad tamo, Novosti kao da na izvesno vreme odlažu smenjivanje ministarke, ali ističu da se oko nje “steže obruč političke i objektivne odgovornosti”.
Istrajnije čitateljstvo doći će i do obrazloženja ministarkinog ponašanja, Novosti prepričavaju medije koji izmišljaju i, ako nam se učini da za Zoranu Mihajlović nakon ovakvih optužbi nema nazad, podsetimo se da su ministra Nebojšu Stefanovića optuživali i da je prisluškivao predsednika – pa ništa.
Jednostavno, režimska propaganda u Srbiji je takva da se sve uklapa, razornošću podseća na tomahavk, ali je, za razliku od ovog razornog, navodećeh krstarećeg projektila, kod srbijanskog medijskog oružja nema kolateralne štete – kakvu god glupost napravili, šta god gnusno slagali – može nečemu da posluži. Ako je to samo sluđivanje konzumenata i izazivanje konfuzije – cilj je postignut,
“Među spornim aktivnostima je i činjenica da je ministarka dokumentaciju o energetskom sistemu, u kojoj su i izveštaji iz EPS-a, što je poverljiv podatak u svakoj državi, dostavila dvema zapadnim ambasadama. Takođe, 29. decembra, u zvaničnom pismu Američkoj privrednoj komori u našoj zemlji, požalila se na EPS, “Elektromrežu Srbije” (EMS), “Elektrodistribuciju” (EDS) i našu Agenciju za energetiku da pružaju otpor realizaciji Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE). Kao što su Novosti pisale, dva javna preduzeća i regulatorno telo izneli su ubedljive argumente i ukazali da će uključivanje objekata OIE na mrežu, u obimu u kojem zahteva Ministarstvo, imati dramatične posledice na elektroenergetski sistem Srbije i da će enormno povećati cenu struje za građane i privredu. U pismu Američkoj komori Mihajlovićeva ih moli da joj pomognu da slomi njihov otpor”, pišu Novosti.
Kakva smena, da se ‘apsi!
Opet teška sekiracija u redovima Srpske napredne stranke: “Ukoliko je to zaista istina, ne znam šta bih rekao. Očajan sam, a verujem da su i svi građani Srbije. To je za hapšenje”, naricaše advokat Vladimir Đukanović.
Novosti, pak, imaju svoje izvore.
“Prema saznanjima pojedinih medija, ministarka je u decembru, baš u vreme kolapsa šest blokova u TENT-u, sve bilanse, kompletne izveštaje o energetskom sistemu, među kojima su i oni iz EPS-a, prosledila ambasadorima dve zapadne države, sa kojima održava bliske kontakte. Stručnjaci iz oblasti bezbednosti ocenjuju da je odavanje tako poverljivih informacija, u trenutku kada Evropu trese energetska kriza i kada sve zemlje pokušavaju da nabave enrgente, ravno aktu izdaje”.
To je propagandni profesionalizam.
A lepo su ukazivali: “Od trenutka prve havarije, 12. decembra, kada je šest blokova u TENT-u ispalo iz pogona, ministarka počinje intenzivno da kritikuje rukovodstvo EPS-a tvrdeći da oni snose krivicu, jer kopovi nisu adekvatno pripremljeni za zimu. Međutim, kao što smo već pisali, oko godinu dana je EPS pokušavao da uđe u otkopavanje glavnog ugljenog sloja polja E, gde je ruda kvalitetnija, ali je stalno nailazio na opstrukciju Ministarstva.
Dakle, kriva je ministarka što su čelnici EPS, pogotovu bolom ophrvani Grčić i zabrinuti Đukanović, pokušavali da od blata prave struju. EPS stvara ogroman trošak jer ima preveliku zaposlenost, lošu kontrolu poslovanja i korupciju, rekao je za N1 profesor Tehnološkog fakulteta Petar Đukić. A Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj ističe da Srbiju, bez ulaganja u energetsku efikasnost, sledeće godine čeka kriza kao i ove. U kojoj će svako domaćinstvo havariju sistema platiti po 400 evra.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
