Dobrivoje Antonić
Koliko mraka je potrebno da bi se video sjaj u kome živimo?
U Srbiji nema svetla. Da se ne bi videlo ko vlada iz senke.
Nacionalne televizije svakodnevno osvetljavaju našu stvarnost. Što je više osvetljavaju, sve je mračnija.
U mraku smo decenijama. Vlastodršci ne smeju na sunce zbog putera na glavi.
Srbija je politički nezavisna država. Na njemu politiku ni narod nema uticaja.
Srbija se zaglavila u devedesetim. Niti ima ko da povuče, niti ko da pogura.
Narod je zreo za promene. Treba ga promeniti.
U Srbiji raste broj pripadnika marginalnih grupa. Dostigao je cifru od šest i po miliona.
Srbija je republika. Ali joj vladar i dvorske lude ne manjkaju.
Srbi su pametan narod. Samo glupo biramo.
Veliki je odliv mozgova iz Srbije. Preliva tamo gde ima.
Doveli su nas do provalije. Srbija ne sme da stane.
Narod smo pogrešnih ljubavi. Najčešće se zaljubljujemo u vođu i sebe.
Rasteretite malo narod. Svi ste stali na njegovu stranu.
Naroid svaki dan demonstrira na ulici. Ne može da dođe na red na televiziji.
Mi uvek gubimo trčeći pobednički krug.
Tuča nam je jača strana. Zato gubimo većinu bitaka.
Sami sebi smo dovoljni. Nama su i neprijatelji suvišni.
Konja imamo dovoljno. Još da je junaka, pa da dižemo spomenike.
Oni bi da ratuju, a mi da ginemo.
Svakom Srbinu pripada po jedan rat. Srećnici su imali po tri.
Nema potrebe da nam stalno obećavate pobede. Mi smo narod navikao na poraze.
Ne bojimo se poraza. Obeležimo ih crvenim slovom i slavimo ih kao pobedu.
Mudra sova zna izlaz iz naše krize. Nju niko ne pita.
Temelj društva su istina, sloboda i obrazovanje. Istina je zarobljena, slobodaa ucenjena, samo se diplome kupuju slobodno.
Ima leka našem bolesnom društvu. Problem je što bolesnik odbija lečenje.
Stanje u našem društvu ne mogu da utvrde politikolozi. To mogu samo patolozi.
(Iz knjige Dobrivoja Anronića – RAVNICOM UZBRDO)
