Dragan Banjac
Danas je Prvi maj! Poreklo ovog praznika seže do kraja 19. veka kada su u SAD tamošnji sindikati 1886. započeli masovne štrajkove pod geslom tri osmice. Zahtevali su da osam sati rade, osam sati se kulturno uzdižu i toliko odmaraju. Najveći štrajk organizovan je u Čikagu 1. maja 1886. godine gde se okupilo oko 50.000 radnika, pretežno onih koji su obavljali teške fizičke poslove bez radnog vremena i dana za odmor. Čikago je u to vreme bio centar američke industrije i centar sindikalnog organizovanja.
Narednih dana protesti su omasovljeni, sindikati su najavili mirnu šetnju a radnicima se prodružio i gradonačelnik Čikaga. Nije prošlo bez nemira. Kada se ispred jedne fabrike policija umešala u sukobe između sindikalaca i štrajkbrekhera, jedna osoba je poginula, a više njih je ranjeno, navodi enciklopedija Britanika. Ogorčeni policijskom brutalnošću, radnici, levičari i anarhisti 4. maja su organizovali demonstracije na čikaškom trgu Hejmarket. Bačena je bomba, policija je reagovala. Ubijeno je sedam policajaca i četvoro civila a povređenih je bilo više od stotinu. Uhapšeno je osam anarhista, krivica im nije dokazana ali su neki ipak osuđeni na smrt.
Tri godine kasnije, na Prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine, ustanovljeno je obeležavanje Prvog maja, od kada je ovaj dan simbol solidarnosti radničke klase i borbe za socijalnu pravdu širom sveta.
Ipak, iako se sve ovo dogodilo u Americi – Sjedinjene Države nikad nisu prihvatile ovaj datum za Dan rada koji se u Americi obeležava prvog ponedeljka u septembru.
U našoj bivšoj zajedničkoj zemlji koja je imala i radničku klasu Prvi maj je bio u ravni još dva važna praznika – Dana republike i Nove godine. Državni praznik zvanično je postao 1945. godine, a prva prvomajska parada organizovana je dve godine kasnije.
Sindikati su na našim prostorima počeli da se formiraju krajem 19. i početkom 20. veka, a najpoznatija sindikalna organizacija bila je „Savez sindikata Jugoslavije“ nastala između dva svetska rata. U Socialističkoj federativnoj republici Jugoslaviji (SFRJ) sindikati su uglavnom delovali pod kontrolom partije i države, ali su i tada organizovali velike demonstracije i štrajkove u cilju dobijanja većih prava i poboljšanja uslova rada.
U Srbiji, Prvi maj je zvaničan praznik ali je njegov „lik“ sasvim izmenjen. Po uzoru na političke partije i sindikati su razjedinjeni. Agencija Beta za danas je najavila da će se četiri sindikata oglasiti na četiri ćoška u Beogradu.
U 11 sati, na uglu Knez Mihailove i Obilićevog venca skup će održati Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Dva sata kasnije, kada im se noge umore od stajanja i ruke od mahanja zastavama najavljeno je obraćanje predsednice ASNS Ranke Savić. Skoro u istom terminu (11.30) na Trgu Slavija nastupaju predstavnici Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“. Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) svoj skup je zakazao tačno u podne na Trgu Nikole Pašića. Predstavnici neimenovanog sindikata okupiće se u 14.00 ispred Vlade Srbije (Nemanjina 11) zajedno sa studentima u blokadi. Nameravaju da Vladi predaju nešto za „donju fioku“ – inicijativu za promene Zakona o radu i Zakona o štrajku.
Kada bi kojim slučajem „ulovio“ zlatnu ribicu tražio bih od nje da budem vođa sindikata. Ne radi se mnogo, nema odgovornosti a privilegija pregršt.
Pravnica Ranka (rodom iz Visokog) u ASNS je od 1999. godine, a predsednica je već tri godine kasnije. Maja 2012. birana je za poslanicu u Narodnoj skupštini sa liste Liberalno demokratske partije. Nakon prevremenih parlamentarnih izbora (marta 2014) ostala je bez skupštinske klupe jer LDP nije prešla izborni cenzus.
I ljubisav Orbović bi u rubriku zanimanje mogao da upiše sindikalac. Decenijama je već šerif Saveza samostalnih sindikata Srbije. Karijeru je započeo kao sekretar, potom predsednik sindikata beogradskog „Rekorda“. U dva mandata biran je na funkciju potpredsednika Veća SSSS čiji je predsednik od 2007. godine. Podseća na Vladimira Putina. Poverenje delegata dobio je i na 14. i 15. kongresu (2010. i 2015.) a na 16. Kongresu, juna 2020. ponovo je izabran za predsednika.
Nova s je pisala da je Orbović svojevremeno kao predsednik SSSS imao osnovnu platu od 180.000 dinara mesečno, da je primao dva puta po 50.000 dinara u dva saveta i da mesečno inkasira oko 3.000 evra… Očekivano, studente u protestu nazvao je – zlonamernim manipulatorima.
Izuzimajući donekle skup u Nemanjinoj predlažem da izbegnete današnje nastupe „boraca za radnička prava“ u centru Beograda. Ako već niste tamo – pođite do Avale.
