Satrapov režim ljude ubija kao od šale. Ni u primisli mu nije da bar izjavi saučešće za građane pale.
Stradala su i deca. A hulja se u svom banditskom brlogu kurobeca.
Za njegove ulizice tuđi životi su luk i voda. Dok tutumrak sabira šta će još naše da proda.
Zgranuti zurimo put neba. Jer još trulog betona sa zgradurina nas vreba.
Niko za mučka ubistva odgovarati neće. Pošto bi tad sklepali zverine najveće.
Robiju bi fasovali i kinezi. Sa njima je plazeći varan u najbližoj vezi.
Lopovska muljanja ima taj i sa belosvetskom bagrom sličnom. Srbija nestaje u vrtlogu haotičnom.
Stoga u Srbije je sve više milijardera. Ovde predugo traje ološka era.
Neki drugi i budući umiraće od gladi. Kad svuda po zemlji počne ruda da se vadi.
Za mnoge od nas nema srećnog kraja. Zato što od turaka do danas ostasmo raja.
