Direktor izdavačke kuće Klio Zoran Hamović, povodom 67. Beogradskog sajma knjiga, kaže za N1 da je sajamska atmosfera uvek dobrodošla, ali, ukazuje, imamo veoma ozbiljne probleme sa obrazovanjem, “rezultati svedoče o tome da imamo generacije neobrazovanih, kojima je lako manipulisati”.
Komentarišući slogan ovogodišnjeg sajma „Reč je slobodna“, navodi da je reč uvek slobodna, no da je problem sa onima koji je koriste.
„Društvene mreže su omogućile vrstu slobode koja nije dobrodošla. Nekontrolisani izlivi onoga što slobodu ruži, sloboda je samo do slobode drugog. Kada to pređe, onda je nasilje“, ukazuje on.
Dodaje i to da, kada se radi o visokom obrazovanju, rezultati nam nisu reprezentativni.
„Veoma su ozbiljni problemi sa obrazovanjem, rezultati svedoče o tome da imamo generacije neobrazovanih kojima je lako manipulisati. Imamo školu gde su nastavnici i đaci okrenuti jedni drugima leđima. Obrazovanje nije istinski imperativ ove vlasti“, ocenjuje on.
Ističe na imamo jednu „fabriku polusveta, a to su mediji koji su direktno napravljeni da budu i protiv obrazovanih i obrazovanja“.
„Neko je dozvolio da postoje fabrike zla. Neko ih podstiče, neko se podsmeva svima koji se bave ozbiljno školom“, kaže Hamović.
Rekao je da sa imamo nekoliko generacija koje su, zahvaljujući ratu, koroni, izgubile kontakt sa realnim školovanjem.
„Oni svi razmišljaju o ocenama. Oni svi razmišljaju posle ocena o kupovini diploma. Na pamet im ne pada da uče. Ne vide svrhu u tome“, poručuje.
Dodaje i da je ono što je najvažnije izostalo, a to je rad sa učenicima i stvaranje poverenja između roditelja i prosvetnih radnika.
„U tom prostoru nepoverenja događaju se različite vrste sukoba, koji su postali čak i politički intonirani“, kaže, aludirajući na današnji napad jednog roditelja na direktora osnovne škole u Nišu.
Navodi i da postoji velika neravnoteža između onih koji su veoma sposobni i onih politički izabranih.
Ističe da smo prestali da se čudimo nenormalnim stvarima, i da je veoma važno da nastavimo političku borbu, „da ne zaboravimo da postoji bolje društvo“.
Upitan da prokomentariše izjavu Gojka Božovića da je sajam knjiga nekada bio mesto za zvezde-pisce, kaže da je to tačno, ali podseća da su i nekada u socijalistička vremena na njega dolazili političari, no oni su bili obrazovani i načitani, navodeći kao primer Stipa Šuvara, Dražu Markovića, Vladimira Dedijera.
N1 Srbija
