BEOGRAD, 10, oktobra 2024. – Na Kolarčevom univerzitetu večeras je promovisana knjiga „Milovan Đilas, ideal i profesija – uspomene revolucionara“, koju je priredio Aleksa Đilas. O knjizi su pored izdavača Manojla Vukotića, govorili Đilasov sin Aleksa, akademik, biolog Vladica Cvetković, profesor Sveučilišta u Zagrebu istoričar Hrvoje klasić i istoričar Veljko Stanić.
Priređivač, Aleksa Đilas je govorio o mučenjima svog oca koji je prvu put hapšen i mučen još kao dvadesettrogodišnji mladić 1933. godine, kada ge je zbog dva objavljena članka u ilegalnim novinama uhapsila antikomunistička policija.
„Hrabro se držao. Đido piše kao moderan pisac ali i kao partijski funkcioner“, rekao je Aleksa Đilas, pomenuvši da se njegov otac herojski držao i kada su mu u zatvoru stezali mošnice.
Akademik Cvetković je naglasio da je biolog i prisutne je uveravao da je s njegovim idealima „sve u redu“. On ističe da mu je Milovan Đilas najveći ideal, a da o knjizi ima tri utiska: „Đilas je pre skoro sto godina prepoznao stanje u našem školstvu i obrazovanju, ono što danas imamo“. Njega je fascinirao broj likova i način kako su oni opisani, te da mu ih je Šilas „dehumanizovao“.
Za istoričara Hrvoja Klasića „knjiga je fascinantna i govori o jednom vremenu od kojeg je počelo oblikovanje svijeta kakav danas imamo“ Ovo je i knjiga o jednoj državi (Kraljevini Jugoslaviji), buretu baruta čiji je fitilj upaljen 1. decembra 1918. godine. „Ovo je knjiga i o odnosima Srba i Hrvata, pravoslavaca i katolika, a idući još dalje uviđamo da je to bila „neponovljiva generacija, što mu je u telefonskom razgovoru pred put za Beograd potvrdio i hrvatski predsednik Zoran Milanović“.
„Knjiga je leksikon, kronologija komunističkog doba, sa nevjerojatnom plejadom likova prema kojima MIlovan Đilas nema milosti. To je, zapravo, Đilas! Knjiga govori o generaciji, tim radnicima, komunistima, intelektualcima i tolikim ženama koje su se usprotivile i muškarcima i drugim ženama“, rekao je Klasić i apelovao da „čuvamo Kalemegdan“ aludirajući na biste heroja – Ivana Milutinovića, Žuru Đakovića, Ivu Lolu Ribara i Mošu Pijade.
„Đilas je svjetionik političarima danas, da shvate izvorno značenje riječi politika i intelektualcima – da izađu iz zone komfora i pokažu da mogu biti sudionici događanja“, rekao je Klasić.
Istoričar Veljko Stanić je govorio o tome da li je pisanje bilo presudno da se „rastane sa komunizmom“. „Dvojnost ideala i profesije, politike i književnosti“. Ja sam, ipak, pisac kratke priče, govorio je Đilas, naglašava Stanić i postavlja pitanje da li se Đilas literaturom bavio „zbog odmaranja od politike“
On je čovek koji je posumnjao u svoju ideju i pedesetih godina prošlog veka „počinio političko samoubistvo“.
D. B.
