Danas započinje prvi semestar jesenje škole kuhinjske političke filozofije. Prva lekcija glasi: Politika, to je organizacija, ništa drugo. Druga lekcija glasi: Organizacija nije garancija kvaliteta.
Svetislav Basara
Setimo se da su najmračnije politike XX veka – a izgleda da će tako biti i u XXI – bile perfektno organizovane. Politička istorija Srbije – tokom svih njenih alotropskih modifikacija – pokazuje da su samo dve srbske politike uspe(va)le da se dobro organizuju. Jedna je bila (i delimično ostala) ona komunistička, druga je (bila i sve je organizovanija) ona radikalska.
Posle Osme sednice – teme naše jučerašnje kolumne – komunisti i radikali su se fuzionisali.
Pitanje za ispit: Da li su u Srbiji ikada uspevale da se organizuju nekomunističke i neradikalske politike? Ispravan odgovor glasi: Vrlo retko. Praktično samo dvaput. Jednom krajem XIX, drugi put krajem XX veka. O prvom pokušaju u izvedbi Napredne stranke – Milana Piroćanca, ne Aleksandra Vučića – višekratno sam pisao u prošlim semestrima, o drugom pokušaju – u izvedbi DS-a Zorana Đinđića i nekoliko manjih, solidno organizovanih stranaka – takođe sam višekratno pisao.
Oba pokušaja su propala, da ne kažem baš da su ugušena u krvi, ali ne bih pogrešio i da sam tako kazao, jer je nakon što su naprednjaci Milana Piroćanca izgubili izbore – od radikala, od koga drugog – ubijeno preko sedamdesetoro ljudi u takozvanom narodnom odisaju. (Interesantno! I Koštunica je voleo da koristi kretenizam „narodni odisaj“.)
Demokratska stranka Zorana Đinđića nije izgubila na izborima – iako bi ih bezbeli izgubila na prvim sledećim – nego se sledeća garnitura na vlast uspentrala državnim udarom, u maltene u dan tempiranoj reprizi majskog državnog udara iz 1903.
Sledeće ispitno pitanje: Da li su se posle puča – i Đinđićevog ubistva – na vlast uspentrali radikali (SRS) i komunisti (SPS). Ne. Nego su se vlasti dokopali DS i DSS, ko bajagi demokratske stranke.
Valja napomenuti da su i krvavi pir posle izgubljenih izbora Piroćančevih naprednjaka i uspenije Tadićevog DS-a i DSS-a preko Đinđićevog leša naišli na vrlo dobar prijem u javnosti.
Sledeće pitanje: Šta su DS i (naročito) DSS radili po nelegitimnom preuzimanju vlasti (taj nelegitimitet se vuče do današnjeg dana)? Eh, šta? Praktično od prvog dana carstvija njihovih su udarnički krenuli u restauraciju politike koja se pogrešno pripisuje Miloševiću, a čiji je pravi autor Ćosić, Tadićev mentor. Ta politika je bila u dlaku ista kao Visoka radikalska politika ali „s građanskim likom“. Jedina (u suštini nepostojeća) razlika – koja će se pokazati sudbonosnom – bila je to što su radikali bili PROTIV EU, a DS i DSS ko bajagi ZA. Da li su DS i DSS bili organizovani? Da, ali onako kako se organizuju mačke na jebalištu. Što se pokazalo dva dana posle DS-ovog strmopizda, kad se članstvo i simpatizerstvo razbežalo kao mačke sa jebališta. Vlast je preuzeo – na izborima, ne pučem – hiperorganizovani (i sve organizovaniji) SNS. Nezgodna stvar je što organizovanost bez sistema uzrokuje nestabilnost. Ali sistem je tema za neko naredno predavanje. Ovo vam je bilo na znanje i ravnanje.
Kurir, 28. septembra 2024.
