Piše: Dragan Banjac
Nekoliko dana se vraćam gornjem naslovu. Čas bih da odustanem od diranja u srpsku „svetinju“, čas bi da mu, iako je dockan, skrenem pažnju da učini nešto da ga, osim Srba poštuju (i vole) i drugi. A tako mali napor je potreban.
Da li on to što treba da (u)čini zna. Naravno, ali, očito, ne želi. Jednom sam (Republika, Odozdo gledano) zapisao kako nikad nisam navijao za njega. Pre njega sam izabrao Švajcarca Rodžera. Računao sam, ukoliko i to ima uticaja na njegove uspehe, ima dovoljno zaluđenih i onda nisam bitan, nisam smetnja. U pomenutom zapisu rekao sam, otprilike, da mu se u sportskom delu klanjam do zemlje, kao i na tome što je teškom mukom i pošteno zarađene pare sklonio daleko (tada) od Mlađana Dinkića i bratije. Ali ne i za ono u šta Novak voli da se pača, SPC, Vuk Jeremić, Boris Tadić, rahmetli Risto Radović, Matija Bećković, ovaj sada vrhovnik AV…
U finalnlnom meču prošle subote nisam navijao za Đokovićevog odličnog protivnika, Španca Karlosa Alkarasa, ali ni za njega. Kada je Nole nacionale to zgotovio u svoju korist pomislio sam da u svemu ima, da ne kažem božje, ali neke pravde. Osvojio je i ono što mu je nedosjalo, nekako se kompletirao. Svaka čast!
Međutim, zasmetalo mi je što se nakon trijumfa prekrstio, potom još jedno i čini mi se treći put nakon što je dobio zlato. Zašto se krstiš, Đokoviću, promrmljao sam u sebi. Da li zato što veruješ u čikicu kojeg niko nije video već dve hiljade i nešto godina, ne znaš mu adresu, e-mail, broj mobilnog telefona… Ili se, ne zna se zbog čega se dodvoravaš folirantima na vlasti koji bi, primičući ti se, omrvili nešto tvoje slave i stavili na sebe.
Čoveče, ti si prvak sveta, kako je govorio veliki Mate Parlov, čemu nacionalizam i tri prsta koji poslednje tri decenije upropašćuju „tvoj“ srpski narod. Znaš li da su u ime ta tri prsta stradala mnoga naša braća u prošlom ratu, da je u ime njih porušeno u Bosni i Hercegovini više od hiljadu muslimanskih (bošnjačkih) bogomolja (džamija). Da li se krstiš u ime Crkve koja je, preko svog izaslanika (pop Marić) dala blagoslov dželatima („Neka vam je mirna ruka i bistro oko“) pred egzekuciju Bošnjaka u Žepi u poslednjem ratu na našim prostorima. Snimak je, to nam je karakteristika, brzo stigao do Haga. A šta reći za Natpopa srpskog (Porfirija) čija je „firma“ isposlovala dozvole za rekonstrukciju vile na Senjaku u kojoj će živeti, a vrednost radova je oko 650.000 evra. Vila ima 874 kvadrata, a predviđena je i nadogradnja garaže od 188 metara kvadratnih. To je onaj popa koji je, dok je stolovao u Zagrebu, „svojedobno“ izjavio da Hrvatska država nije odgovorna za logor Jasenovac i zločine Nezavisne države Hrvatske (NDH). Mada ima još ovde ću da stanem.
Džordž Karlin (Njujork 1937-Santa Monika 2008), američki komičar i satiričar društva o religiji je, poored ostalog, rekao i ovo. „Razmislite o tome. Religija je zaista ubedila ljude da postoji nevidljivi čovek koji živi na nebu i gleda sve što radite, svake minute, svakog dana. I taj nevidljivi čovek poseban ima spisak od 10 stvari koje ne želi da radite. I ako uradite bilo koju od tih deset stvari on ima posebno mesto puno vatre i dima i paljenja, i mučenja i patnje, gde će vas poslati da živite i patite i gorite i gušite se i vrištite i plačete zauvek do kraja vremena. Ali, On vas voli. Bog je jedan od vodećih uzroka smrti. Hiljadama godina i svi najbolji ratovi takođe, najaktivniji, najbrutalniji ratovi vođeni su zbog verske mržnje… Hindusi, muslimani, Jevreji, hrišćani, svi su se redom ubijali jer im je Bog rekao da je to dobra ideja. Milioni mrtvih sve zato što su dali pogrešan odgovor na pitanje o Bogu. Ako čitate istoriju, shvatićete da je Bog jedan od vodećih uzroka smrti“.
Đokoviću, male su šanse da ovo dopre do tebe. Ti si sad u Dubrovniku, Gradu čiji sam kamen grlio sedamnaest godišta. Uživaj i ne dozvoli da ti bilo šta od tvog sjaja (od)uzmu AV i tevabija.
To što se Đoković krsti je jedna od dimenzija, i to najmanje bitna, „Slučaja Đoković“!
Tekstić iz 2019. valja i danas!
Draganu UPARUJEM mog prijatelja Luku Matića od otoič:
„Novak Đoković može osvojiti još 22 Grand Slam titule povrh ove 22 koje već ima — i dalje neće biti najveći tenisač ikad, popularno GOAT.
Da bi bio najveći u onome što radi, netko ne mora biti najproduktivniji (ili, u ovom slučaju, najtrofejniji), niti mora biti najbolji (u tehničkom smislu), niti mora biti pobjednik u najviše ogleda s direktnim rivalima.
Za biti velik, nekmoli najveći, potrebne su i neke moralne kvalitete. Takoreći, ne možeš biti najveći ako nemaš obraza.
A Novak Đoković nema obraza — i to nema nikakve veze sa psovanjem na terenu. Recimo, njegov trener Goran Ivanišević je imao nemjerljivo poganiji jezik od Novaka pa mu nitko nikada neće osporiti da je velik.
Obraz je Novak Đoković izgubio na Staroj planini gdje njegova porodica njegovim parama uništava prirodu preusmjeravajući rijeke u jebene cijevi. Na 25. maju gdje je njegova porodica od zelene/rekreativne zone napravila privatne teniske terene. A ono što je od tog obraza ostalo sada krčmi pod Kalemegdanom gdje zida neke ekskluzivne zgradurine i uništava historijsku baštinu da bi prodavao preskupe kvadrate stanova u nekom svom Beogradu-pod-tvrđavom.
Nije Novak Đoković najveći tenisač svih vremena, on je još jedan u nizu beskrupuloznih, pokvarenih, koruptivnih divljih investitora. Čovjek kojega historija ne treba pamtiti po teniskim uspjesima, nego po devastaciji prirodne, kulturne i historijske baštine. Đokovićevi parnjaci nisu federeri i samprasi, nego vučići i vesići.”
I DODAJEM moj, ducijevski komentar:
„’Bem ti sve sve one naše svetske naučnike od Tesle i Pupina pa do Maglića i Vučkovićke, a i stotine hiljada naših koji su još od 19. veka radili u rudnicima i fabrikama po Amerikama, Engleskama, Nemačkama, Francuskama, Australijama, Kanadama… kad je Srbija spala na jednog udarača loptice pred bahatim bogatunima da nas spašava bede i da nas po njemu prepoznaju u svetu…
I to još na onog koji je privatni projekt svoje porodice i privatnih sponzora, menadžera, privatnih trenera i akademija, a koji ne živi i ne plaća porez u svojoj zemlji, ne leči se u svojoj zemlji, deca mu se neće školovati u svojoj zemlji, al’ zato koristi sve javne resurse za porodično i lično bogaćenje i pri tome služi vlastodršcima da lakše nastave pljačku naroda i Srbije…“
I još jedan DODATAK:
Novak Đoković „nesebično pomaže kroz svoju Fondaciju“ ne svojim novcem no sponzorskim novcem, svoj novac ulaže u porodični biznis i lično bogaćenje!
To što Novak „misli svojom glavom“, pogotovo u doba pandemije, u moje vreme je bio kec iz biologije, hemije, fizike, istorije… i značio je pad na godinu. O falsifikovanju dokumenata i lažima koje je prosipao povodom „progona“ sa Australia Opena, grljenju drveća, bosanskim piramidama, Dražinoj rakiji, Porfirijevom krštenju… i srbovanju na kilo da i ne govorim(o)!