BEOGRAD, 23. jula 2024. (Beta) – Nepostojanje nezavisnih institucija i prostora za kritičku javnu raspravu u Srbiji, dosadašnje iskustvo u rudarskim projektima i ekonomski interesi Evropske unije izazivaju ozbiljne sumnje da će biti ispunjeni ekološki i društveni standardi u slučaju eksploatacije litijuma u dolini Jadar, ocenio je direkor Centra za proučavanje Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber.
Podrška Nemačke i EU, uprkos višegodišnjim protestima i izbornim prevarama, motivisana je interesima i, smatra Biber, neće osigurati poštovanje standarda i sprečavanje korupcije u realizaciji projekta koji će „sahraniti“ evropske integracije Zapadnog Balkana.
Iako Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina obavezuje Srbiju na najbolju praksu u pogledu ekoloških, društvenih i standarda upravljanja, postoje ozbiljne sumnje, ocenio je Biber u autorskom tekstu za Savetodavnu grupu za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).
„Prvo, Srbija nema nezavisne institucije koje bi mogle da prate primenu ovakvih standarda. Srpska napredna stranka je od dolaska na vlast sistematski preuzela sve državne institucije i nijedna od njih nije u stanju da deluje nezavisno od vladajuće stranke i predsednika. Dakle, ne postoje domaće institucionalne garancije“, napisao je Biber, ocenivši da nema razloga da se veruje da će se to promeniti.
Biber ističe i da u Srbiji nema prostora za javnu raspravu i kritičke glasove, a da malobrojni nezavisni mediji nemaju nacionalni domet i meta su „demonizacije“ provladinih medija.
„Svaka kritika vladajuće stranke, predsednika Vučića ili njihove ključne politike nailazi na napade ad hominem, klevetničke kampanje i govor mržnje. Hiljade botova na društvenim mrežama koje kontroliše vladajuća partija pojačavaju ove poruke. Stoga je nemoguće kritičko preispitivanje implementacije projekta u javnoj sferi“, ocenio je Biber.
Sa druge strane, malo je verovatno da će EU nezavisno nadzirati poštovanje standarda, naveo je Biber, dodajući da je jasno da je projekat motivisan interesom za razvoj litijumskih kapaciteta nezavisno od Kine.
„Kao rezultat toga, mora se ozbiljno preispitati da li će EU insistirati na ekološkim i društvenim standardima u Srbiji. Ako hoće, postoje sumnje u njene kapacitete“, smatra Biber.
On dalje navodi da su drugi projekti u Srbiji imali loše ekološke i društvene efekte, navodećći kao primer nekoliko investicionih projekata kineskih kompanija u rudarstvu koji su izazvali veliko zagađenje i u kojima su radnici radili u „robovskim uslovima“.
„Istovremeno, srpske vlasti su štitile projekte i njihove investitore. S obzirom na obim investicije, malo je razloga da u ovom slučaju bude drugačije“, ocenio je Biber.
Iako se čini da se Srbija, povezivanjem ovim dogovorom s EU, udaljava od drugih investitora i globalnih aktera, poput Kine, Biber ističe da je Vučić „usavršio svoju geopolitičku igru“ i da nastoji da „maksimizira umetnost dogovora“ sa što više globalnih aktera, te da je njegov režim nastojao da osigura da „ima što manje spoljnih uslova i ograničenja“.
„Stoga je malo razloga da se veruje da će podrška Nemačke i EU za rudnik Rio Tinto pomoći u zaštiti ekoloških ili socijalnih standarda i sprečavanju korupcije i daljeg osnaživanja vladajuće stranke. Zapravo, Šolcova poseta i sporazum ignorišu proteste, izbornu prevaru i zarobljenu državu. On efektivno sahranjuje EU integraciju na Zapadnom Balkanu, jer pokazuje da će ekonomski interesi EU nadjačati vladavinu prava i demokratiju. Verovati da druge vlade Zapadnog Balkana to ne primećuju bilo bi naivno“, ocenio je Biber.
Biber ocenjuje da je „sumnjiva“ tvrdnja nemačkog kancelara Olafa Šolca da je projekat „dobar jer će se razvijati na ekološki kompatibilan način i jer stvara ekonomsku aktivnost i prosperitet“.
Govoreći o nedavnoj „čudnoj“ poseti Šolca i potpredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča zadužnog za Zelenu agendu Beogradu, tokom koje je potpisan Memorandum o razumevanju, Biber je podsetio da je bilo malo obaveštenja unapred o samoj poseti i o dokumentu koji je potpisan.
„S obzirom da je Šefčovič deo odlazeće Komisije, stvar je još neobičnija“, ocenio je Biber.
On je takođe podsetio da je vlada Srbije zaustavila projekat iskopavanja litijuma u dolini Jadar krajem 2021. posle masovnih protesta, jer se smatrao „osetljivim pitanjem“ uoči vanrednih izobra 2022.
Vlada je ponovo pokrenula projekat kada je Ustavni sud 11. jula poništio odluku Vlade Srbije o zaustavljanju projekta „Jadar“ kao neustavnu, a sadržaj i vreme donošenja odluke Suda je, prema rečima Bibera, prava ilustracija „nezavisnosti“ srpskih institucija.
Iako su Nemačka i EU još 2021. signalizirale podršku rudarskom projektu, potpisivanje Memoranduma o razumevanju i poseta Šolca i Šefčoviča su „najdirektniji znak podrške rudarskom projektu do sada“, naveo je Biber i dodao da bi činjenica da se samit održao nešto više od nedelju dana posle odluke suda „trebalo da izazove uzbunu“.
Biber na kraju zaključuje da će se oni koji su izašli na ulice u Srbiji i širom regiona u znak protesta zbog uništavanja prirode od „nemilosrdnih investitora i država saučesnika“, osećati još više napuštenim i malo je verovatno da će se obratiti EU za pomoć ili podršku.
