Autor: Danilo Savić
Groznica vlasti zvana litijum ponovo je počela da trese celo društvo i to u situaciji kada je deo javnosti poverovao rečima državnog vrha da je rudnik stavljena tačka. Da nije stavljena ni zapeta potvrđuje odluka dosada „uspavanog“ Ustavnog suda koji je konačno zasedao i doneo odluku da poništi prethodnu odluku Vlade kojom se stopira projekat Jadar. U predizbornoj kampanji, litijumu i rudniku dat je skroman prostor, da bi na velika vrata projekat vratila u trenutku kada zemlja gori usled ekstremnih temperatura, dok su građani na godišnjim odmorima i sa objektivno manjim kapacitetima da se organizuju i pruže otpor izgradnji rudnika.
Dvogodišnja pauza u pominjanju i realizaciji projekta “Jadar”, odnosno iskopavanja litijuma u Srbiji, gotovo hirurški je prosečena onog trenutka kada su završeni izbori 2. juna. Nije tajna da je predsednik države veliki zagovornik i promoter otvaranja rudnika na zapadu Srbije jer to vidi kao veliku šansu za zemlju koja nije pregobata mineralima i prirodnim bogatstvima koje želi većina planete.
U svakom slučaju, osim za njega, litijum nije bio visoko na agendi, ali onda se desio preokret – vlast je počela da pominje rudnik, da vrši medijsku ofanzivu i priprema javno mnjenje da ćemo navodno propustiti istorijsku šansu ukoliko se ne kopa u Jadru.
U junu je kampanja za litijum tek bila u povoju, da bi prema podacima BIRODI, samo u prvih osam dana jula u emisijama na nacionalnim televizijama tema litijuma bila pominjana u istoj meri koliko za ceo jun na istim kanalima.
Uz medijsko ubrzanje i neverovatnu zainteresovatnost da se propagira tema litijuma, simptomatično je da je rudnik postavljen visoko na dnevnom redu odmah nakon završetka izbora. Niko od naprednjaka nije želeo da rizikuje da u kampanji kandiduje temu za koju i sami simpatizeri i članovi SNS imaju veliki broj negativnih reakcija, imajući u vidu da su i tako imali velike izazove da sačuvaju vlast na lokalu.
Dakle, pohvalne ode i pozitivni stavovi o litijumu samo su čekali da prođe nedelja, 2. juna i da se krene u ofanzivu.
Da vlast zna šta radi potvrđuje i to što je za tajming oko litijuma izabrala još dva veoma bitna faktora: prvi je da je doneta odluka Ustavnog suda da je prethodna uredba Vlade bila protivustavna, što je vlast vešto plasirala kao narativ da je sud doneo svoju odluku i da se oni ne mešaju u sudsku granu vlasti koja je nezavisna.
Vrlo zanimljivo tumačenje imajući u vidu da taj sud više od 6 meseci nije obavestio javnost šta je odlučio u predmetu gde je opozicija tražila poništavanje svih izbora zbog očiglednih izbornih nepravilnosti.
I drugi, nezanemarljiv faktor je činjenica da se litijumska groznica po drugi put među građanima Srbije pojavljuje u trenutku kada gori zemlja na neprijatnih 40 stepeni celzijusa. Građani su uglavnom na odmorima ili ispod klima uređaja, pa je i aktivistička i opoziciona kritična oštrica manje prisutna.
U takvoj atmosferi u Beogradu stiže nemački kancelar Olaf Šolc i komesar EU Maroš Šefčovič koji nemaju nameru da razgovaraju sa Vučićem o izbornim uslovima ili vladavini prava. Očigledno je tema samo jedna, što potvrđuju i saznanja N1 da će biti parafiran Memorandum o razumevanju izmešu EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovima.
Vučić zna šta radi i pažljivo bira tajming
Da je vlast pažljivo i promišljeno izabrala trenutak da izvuče litijum iz fioke potvrđuje analitičar Dragomir Anđelković, koji nema dilemu da je to stari manir naprednjačke vlasti.
On pravi paralelu sa Kosovom i ističe da je vlast izabrala momenat za kampanju koji nije opterećen javnim mnjenjem kao u vreme predizborne kampanje.
“Vučić je majstor delovanja u više koraka, on ne radi stvari pravolinijski jer je tada najveći otpor. On je i ranije planirao akcije, počev od izbornih prevara do predaje Kosova. Sve je to radio tako da se otpor polako razvodni i u jednom momentu krene velika ofanziva. Izabrao je momenat kada nije opterećen javnim mnjenjem kao u vreme predizborne kampanje. Ovo je dugotrajna akcija, nijednog momenta nije prestao da se time bavi, samo je birao trenutak da građani ne razumeju šta se dešava”, objašnjava Anđelković za Novu.
Na pitanje da li je letnja sezona pogodan trenutak za vlast jer je mogućnost protesta umanjena, Anđelković naglašava da Vučić pažljivo bira datume, čime želi da onemogući potencijalne proteste.
“Vučić jako dobro bira datume, imali ste neke bitne odluke i tokom leta, ali i zime, dakle u situaciji kada su ekstremne klimatske prilke. Time pokušava da onemogući potencijalne proteste, što ne znači da nije spreman ponovo da napravi iskorak ako bude većeg otpora i da u trećem koraku stvar pokuša da završi. Vučić koristi sve što može da nametne svoju volju protivnu interesima građana”, jasan je Anđelković.
Ima li prostora za otpor uprkos snažnoj kampanji?
Da vlast ima nedvosmislene namere po pitanju litijuma potvrđuje nova Uredba Vlade od 16. jula kojom se ponovo vraća projekat “Jadar”, čime se otklanja i pravna problematika oko toga može li da se kopa litijum. Takvu vest dočekali su i aktivisti i političari opozicije koji su najavili da je ovo poziv na otpor i organizovanje u borbi protiv litijuma.
Da li će se to i dogoditi još uvek je enigma, imajući u vidu da niko nije uputio na poziv ili eventualnu blokadu puteva po Srbiji, iako je vlast poslala jasnu poruku da će policija reagovati ukoliko bude blokada pruga ili puteva.
Dragomir Anđelković tvrdi da postoji manevarski prostor da se reaguju na najavu vlasti da će se kopati litijum, ali napominje da ne postoji mogućnost da se deluje parcijalno.
“Do god jedni protestuju protiv litijuma, a drugi zbog Kosova ili autokratije, ništa se neće uraditi. To mora da bude sveopšti otpor protiv delovanja vlasti jer ona čini sve van institucionalnog okvira, odbijajući da konsultuje struku. Dokle god je sve razbijeno, to je put u propast. Nije problem u narodnoj energiji već u nedostatku političkog vođstva kako bi se napravio odgovor na Vučićeve zloupotrebe”, zaključuje Anđelković.
Evropi i Nemačkoj se žuri više nego Vučiću
Politikolog i komunikacijski strateg Đorđe Trikoš nema dilemu da je glavni faktor za ubrzanje pitanja eksploatacije litijuma to što se na nivou EU traži neka vrsta delovanja u tom smeru. Sa druge strane, sagovornik Nove napominje da je nedvosmisleno tačno da je vlastima pogodnije što se o otvaranju rudnika raspravlja nakon izbora, ali da je presudan faktor uticaj EU.
„U osnovi se ide ka tome da se taj projekat odobri i realizuje, uostalom na sednici Vlade je doneta odluka da se ide u tom smeru. Ja bih rekao da je ovde suština da se radi o evropskim prioritetima u konktekstu resetovanja svih koordinata za energetsku nezavinost. Vučić je mnogo više zavistan u tom procesu, nego inicijator. Dakle, ne bih rekao da je predsednik države strateški izabrao da se to dešava tokom leta, već da su odnosi na evropskom nivou takvi da se zahteva neka vrsta delovanja već sada“, objašnjava Trikoš za Novu.
On nema dilemu da vlast ovaj proces vodi nešto pažljivije nego ranije.
„Shvatili su da je pitanje osetljivo, odnosno onog trenutka da je politički instrumentalizovano. U prvi mah vlast je to zaustavila i uplašila se za svoju moć, ali vidimo da se vraća u fokus. Očigledno je ovo za Nemačku i EU jako važno, što se oseti čak i na primeru Velike Britanije koja nije članica EU. Oni se ponašaju tako da razumeju Vučićevu moć na lokalu. Bezmalo, vrlo jasno ste stavlja do znanja da su za Nemačku to bitni interesi“, poručuje Trikoš za Novu.
