BEOGRAD, 28. mart 2024. – U Kući ljudskih prava, pod pokrovteljstvom Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji večeras je predstavljena knjiga Srbija u sukobu sa sobom profesora Fakulteta političkih nauka u penziji Radeta Veljanovskog.
O knjizi su govorili: predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, profesor Lino veljak, autor i Dragan Stojković ispred izdavača MOST ART JUGOSLAVIJA.
Predlažući je kao korisno štivo koje govori o događajima i određenom vremenu, Biserko je rekla da se i u knjizi jasno vidi da se Srbija još uvek „nije odlučila u kom pravcu treba da ide“, da su joj institucije skrajnute i ukinuta pravna država.
Profesor Veljak je mišljenja da je knjiga njegovog kolege „korisna i za neke susjedne zemlje, prije svega za Hrvatsku“ i da je značajan dokument o vremenu u kojem živimo. Govoreći o izvesnim sličnostima srpske i hrvatske medijske scene, Veljak je istakao da u Hrvatskoj „nema novina tipa Informera, lista Alo ili Kurira“, i da su i tamo svi mediji pod direktnom kontrolom finansijskih centara moći „koji su u spregama sa politički centrima moći“
Nekad su, kazao je Veljak, postojala dva antirežimska dnevna lista – Slobodna Dalmacija i riječki Novi list koji su pod političkim, finansijskim i drugim pritiscima „primireni“ i svedeni na regionalni uticaj. Naveo je dva dnevna lista u Zagrebu – Večernji list koji je pod uticajem vladajućih i crkvenih krugova, a drugi – Jutarnji list – uz političke moćnike.Govoreći o dvojici hrvatskih prvaka, predsedniku i premijeru, Veljak je rekao da im je Aleksandar Vučić uzor, ali se nada da će u Hrvatskoj i dalje, kao i u Evropi, biti – tolerancije i uvažavanja drugog i drukčijeg mišljenja.
„Politika, vlast, opozicija, politika i mediji i politika u medijima, približavanje demokratiji, ali više udaljavanje od nje, tranziciona posrtanja, nedostatak društvenog konsenzusa o poželjnim promenama, tema su ove knjige“, rekao je Veljanovski i ddao da hronološki osvežava sećanja na sporne trenutke u kojima smo više nazadovali nego napredovali“
Dilema: da li smo sazreli za ono što se naziva građanskim, tolerantnim, humanim društvom u kome je ostvaren korpus ljudskih prava, neće biti manja i posle čitanja ovog štiva, mišljenja je Veljanovski.
D. B.
