Piše: Dragan Banjac
Dragi Avdo, ne znam što sam se baš u ovom tužnom času setio jedne crtice Ilje Grigorijeviča Erenburga („Francuske sveske“) gde je zapisao „Čehov je pisao svojoj ženi: Danas sam tužan, umro je Zola. Malo sam ga voleo kao pisca, ali sam ga zato, kao čoveka poslednjih godina, kada je šumela Drajfusova stvar, ocenio vrlo visoko“. Ne zbog tebe i mene, već zbog drugih, nisam te „malo voleo“ ni kao pisca ni kao čoveka nego dosta, a valjda sam i ovaj citat prizvao samo zato što me je tvoj odlazak rastužio.
Sreli smo se „u nevakat“, kako si rekao, u ratu, u opkoljenom Sarajevu. Valjda ti je Zdravko Grebo rekao (ili Boro Kontić?) da je konačno i jedan novinar stigao iz Beograda da dojavi kako Radovan Karadžić i papci sa brda ubijaju raju.
Među prvima sam (kafe „Amerika“) na Breki obišao Kemala Montena. Njega sam znao već dugo, ali si i ti u vrhu mog spiska želja. Vrzmao sam se u trouglu, ili četvorouglu, od Pimpeka i Mirze u Pjevačevom kafiću, FIS-a, kod Vase Trgovčevića u SDP (Nijaz Duraković, Mirko Pejanović, Alija Behmen…), ili kod Džemila Huseinovića naspram robne kuće Unima, sa Vlastom Mijovićem, Memicom Husićem, Enkom Mehmedbašićem…
I onda si banuo kod Vase. Sedeo sam sa Alijom Isakovićem, Mehom Puzićem… Kad mi je Isaković rekao da si na vratima nisam znao da li da ustanem ili da kleknem. „Dobrodošao, a mogao si i ranije“, bile su tvoje prve reči. Pre tog susreta kratko sam razgovarao sa tvojom bivšom suprugom i skoro se spajtosao s tvojim bratom u čemu je posredovao jedan od „indeksovaca“. Mi smo se već bili nakačili na neku vojnu menzu tu blizu, ako se dobro sećam u Radićevoj…
Nalazili smo se u tom četvorouglu ali i špancirali Titovom, gde bismo susretali Kiku (Izeta) Sarajlića, ili Afana ramića i Boru Bjelobrka. Jednom Kiko priča da je redovno u isto vreme zvao svoju sestru (rizikovaću) Šazu. Uvek u sedam uveče a pesnik je i posle sestrinog odlaska u isto vreme hvatao se brojčanika. „Hoćemo li i mi ovako uskoro da prolupamo“, rekao si smejući se.
Kadikad bismo zapodenuli i divan o tvojim jaranima odbeglim za Beograd, posebno o onom kojeg si proslavio svojim scenarijima, ali se tema brzo menjala. Jednom prilikom si me pitao jesam li kadar (u „Borbi“) objaviti da nemaš ništa protiv „Velike Srbije“.
Moju zbunjenost prekinulo je: „Gradite je, brate, ali – na sprat!“
Mir tvojoj napaćenoj duši, dragi Avdo!
