Od 15-17. marta 2024. godine će u Rusiji i biti održana procedura glasanja pod prividom „izbora predsednika Ruske Federacije“. U Srbiji glasanje će se održavati u nedelu 17.marta 2024. godine na adresi ruske ambasadske škole, Bulevar Crvene Armije 28 na Novom Beogradu.
Tim povodom, građani Rusije koji se protive diktaturi Vladimira Putina i nameravaju da glasaju protiv njega će se pojaviti na glasačkim mestima tačno u podne 17. marta 2024. godine da bi uprkos izbornim falsifikacijama i propagandi javno pokazali svoju brojnost. Radi se o akciji „Podne protiv Putina“, na koju su pozvali gotovo svi ruski opozicionari, uključujući Alekseja Navaljnog u njegovoj poslednjoj poruci prenete iz zatvora pre nego što je ubijen.
U Beogradu se očekuje velika izlaznost ruskih glasača (verovatno nekoliko hiljada) koji će doći iz cele Srbije, navodi se u saopštenju za medije.
U PETAK; 17. MART 2022 – „PODNE PROTIV PUTINA“
U petak 15. marta će u Rusiji početi trodnevni predsednički „izbori“. Toliko su „demokratski“ da svi u Rusiju i svetu već tačno znaju ko će biti proglašen za „pobednika“. Čak se zna i rezultat – preko 80 odsto.
Izbori u Rusiji kao takvi odavno ne postoje. Izborni zakoni se menjaju u svakom ciklusu da bi što više odgovarali vlasti, a zakon o izborima predsednika je promenjen toliko puta da od originalnih 86 članova tog zakona ostaju samo dvadeset. Pre tri godine je širom zemlje uvedeni unikatni trodnevni izbori da bi bilo lakše krasti glasove preko noći. Istovremeno je praktično ukinuta institucija izborne kontrole, a predsednik organizacije kontrolora „Golos“ Grigorij Meljkonjanc je od avgusta 2023. u zatvoru.
Takođe, prvi put u istoriji ruskog glasanja će 38 miliona glasača glasati elektronski, preko sistema koji kontroliše Putinova tajna policija FSB. Na parlamentarnim izborima 2021. godine, taj sistem je bio „isproban“ u Moskvi, gde je Putinova partija Jedinstvena Rusija izgubila većinu mandata na glasačkim mestima, da bi rezultat preko noći bio „precrtan“ navodnim rezultatima elektronskog glasanja. Sada je elektronsko glasanje uvedeno i u drugim velikim gradovima Rusije, gde Putin ima najmanju podršku.
Što se tiče kandidata, njih ima četvoro: Putin, Haritonov, Slucki i Davankov.
Za poslednja tri prezimena ne zna skoro niko, bilo u Rusiji ili u svetu. Nisu vodili nikakvu kampanju i generalno pred izbore nisu rekli gotovo ništa, osim toga što su za „specijalnu vojnu operaciju do pobede“ ili za „mir na našim uslovima“. Antiratni kandidati Duncova i Nadeždin jednostavno nisu pušteni na izbore. Aleksej Navaljni, koji je pokušavao da konkuriše protiv Putina na prethodnim izborima 2018. godine je prvo isključen iz politike, onda trovan, onda uhapšen, proglašen „ekstremistom“, pa ubijen.
Šta se tiče Putina, on se već peti put kandiduje za predsednika, radi čega je 2020. promenio Ustav države koristeći vanzakonski trodnevni „referendum“ koji je bio hitno održan usred pandemije Covid-19.
Šta će ruski glasači raditi u takvim uslovima?
Pokazati Putinu i svetu da postoje i da ne mogu jednostavno da se izbrišu! Mogu se falsifikovati brojke i uklanjati neugodni kandidati, ali ne može se ukloniti narod, kojem je dosta rata i diktature.
Zato se celokupna ruska opozicija u izgnanstvu ujedinila u pozivu glasačima koji su protiv Putina i njegovog rata da dođu na glasačka mesta u poslednji dan glasanja, 17. marta 2024. godine, tačno u 12:00, da svi vide koliko ih zaista ima, navodi Rusko demokratsko društvo iz Beograda.
D. B. .
