BEOGRAD, 12. marta 2024. (Beta) – Premijer Zoran Đinđić je u srpsko društvo uneo energiju, optimizam i okretanje ka budućnosti, umesto dotad sveprisutnog jadikovanja, njegova ključna reč je reforma, ali je bilo suviše malo vremena da u državi izgradi institucije, poručeno je sa tribine „Pucanj u budućnost Srbije – Gde smo 21 godinu kasnije“, uz ocenu da su Đinđić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić – „dva sveta“.
„Žao mi je što nismo imali malo više razumevanja da stvari ne mogu da se menjaju brže, jer je društvo bilo sasim razoreno“, rekla je profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Draćićević Šešić, konstatujući da je bilo jasno da posle ubistva Đinđića u Srbiji, pre 21. godine, više ništa neće biti isto.
Ona je podstila na Đinđićeve reči pre ubistva:“Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer ja nisam sistem“ i navela da i dalje postoji svest o potrebi da se u državi prvo izgradi sistem, ali je dodala da političke elite smatraju da je autoritarnost garant budućnosti, a ne političko-pravni sistem.
Istakla je da je u trenutku ubistva Đinđića bilo jasno da se neće naći ličnost takve snage da okupi pre svega stručnjake sa kritičkom svešću u koje i ona spada, objasnivši da nije bila deo strukture DOS, ali je svom snagom učestvovala u univezitetskim, kulturnim reformama i dodala: „On nije insistirao da u tome učestvuju partijske strukture koje će ispunjavati želje rukovodstva“.
Teolog Vukašin Milićević je rekao da je Đinđić, na postjugoslovenskom prostoru, ličnost najveće hrabrosti, racionalnosti i pragmatičnosti, kao i da je bio „ogledalo moderne Srbije“.
O odnosu Crkve i Đinđića, u čije vreme je uvedena veronauka u škole, Milićević je objasnio da je tadašnji premijer „shvatao veliku važnost da Crkva bude deo sistema, a ne sistem u sistemu, ili još gore sistem bez sistema“.
Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović je istakao da je kolokvijalno rečeno radikalska politika suprotnost onome kako je Đinđić video prošlost, sadašnjost i budućnost, navodeći da je Vučić uništio institucije, ali i politiku kao takvu zbog čega je i obrazovani ljudi doživljavju kao blato u koje ne treba ulaziti.
Podsećajući na svoj angažman u opoziciji, za vreme Đinđića, Popović je naveo da se nije uvek ideološki slagao sa njim, ali je znao da je njegovim ubistvom „poražena naša opcija i da nas mlade čeka neizvesna budućnost“.
Trbinu povodom 21. godine od ubistva prvog demokratskog poremijera Srbije, organizovali su Novi optimizam i Građanske inicijative.
Da ubistvo Zorana Đinđića je bilo pucanj u budućnost i modernost cijele regije. Ako pogledate da su u to vrijeme u Hrvatskoj i BiH na vlasti bile socijaldemokratke opcije, da su nacionalističke snage bile u povlačenju i da se otvarala mogućnost da krenemo prema napretku i modernosti .
Taj pucanj je bio signal da se na scenu ponovo vrate utvare prošlosti. Opet su se razigrali nacionalisti, šovinisti i mračnjavi svih boja i vrsta, ubjeđujući nas da je naša perespektiva prošlost i da je naše zlatno doba srednji vijek.
Prilično su uspjeli u tome. Mi smo danas zaostali, nenaučno i netehnološki orijentisani. Opsjednuti smo u teorijama zavjere. Obračamo se samozvanim vidovnjacima, prorocima i šarlatanima svih vrsta. Vjerovanje u slučalne koincidencije je postalo pravilo. Jednostavno pravimo palanke i kasabe na svakom mjestu.
Sretan nam put u Srednji vijek!