Izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Izabela Kisić u podkastu Gravitacija čiji je medijski partner Medija centar Beograd navela je da se, kada je reč o politici, ali i medijima i izbornim krađama, trideset godina vrtimo u krug zato što nije napravljen otklon od politike Slobodana Miloševića i nacionalističke i ratne retorike. Prema njenim rečima taj pakt je sklopljen početkom dvehiljaditih kada je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić potpisao sporazum o pomirenju sa Socijalističkom partijom Srbije, a neizostavni deo je i ubistvo Zorana Đinđića, koji je otpočeo reforme i naš proces uvođenja u Evropu, ali je atentatom na njega taj pravac prekinut.
Izabela Kisić
Ona je napomenula da je jedina razlika između današnjeg perioda i perioda devedesetih godina ta što smo devedesetih imali ratove.
„Ostali su isti ljudi i ista politika, a to je politika ‘srpskog sveta’, koja se nekada nazivala „Velika Srbija“ i najviše ju je zastupala Srpska radikalna stranka, ali isto tako i Slobodan Milošević, kao i veliki deo opozicije, i zbog toga su se vodili ratovi. Danas se to zove „srpski svet“, ali ta ideja nije nova, nova je samo formulacija, a to jeste imperijalna srpska politika, a takav je bio i karakter ratova devedesetih- da se Srbija proširi na teritorije susednih zemalja. Danas je to nemoguće, ali imamo mnogo nerešenih konflikata i Srbija ponovo pokušava da destabilizuje region i ostvari kontrolu nad delovima susednih zemalja, kao što je slučaj sa Crnom Gorom, sa delom Bosne i Hercegovine-Republikom Srpskom, kao i sa Kosovom. Srbija nikada nije iskreno priznala nove granice koje su proistekle iz niza međunarodnih sporazuma“, rekla je Kisić.
Sagovornica podkasta je pri stavu da Aleksandar Vučić nije iskren kada govori o evropskim integracijama i smatra da nas je udaljio od EU, što se posebno ogleda kroz odnose sa susedima, nerešavanju pitanje Kosova, ali i potpunoj eroziji ljudskih prava i sloboda.
„Ono što je međunarodna zajednica očekivala od njega kada je došao na vlast 2012. godine zapravo se nije desilo i mislim da su i oni svesni toga, kao i da nas njegova saradnja sa Rusijom zapravo udaljava od EU, a to vidimo kroz primer da on nije sposoban da uvede sankcije Rusiji“, navela je Kisić.
Ona podseća da su nas i vlade pre A.Vučića segmentarno uvlačile u političku i energetsku zavisnost od Rusije te da je npr. čitav energetski sistem predat Rusiji tokom vlade Vojislava Koštunice i Borisa Tadića.
„Nakon ubistva premijera Đinđića nije postojala politička volja da ubrzano krenemo ka EU. Međutim, do potpune degradacije, uništavanja institucija i okretanja od EU došlo je tek sa vlašću Aleksandra Vučića“, smatra Kisić.
Izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava smatra da je u Srbiji trenutno najbitnije odrediti se prema izbornoj krađi.
„Izveštaj CRTA je veoma bitan za dalju istragu jer je izuzetno argumentovan i metodološki odlično urađen, uz to koristili su javno dostupne izvore. Preporuke iz tog izveštaja, pre svega da se utvrde birački spiskovi, u ovom momentu su najvažniji kako bi se uspostavili stvarni birački spiskovi. Takođe, utvrđen je i izborni inženjering, gde je volja građana Beograda promenjena zbog izbornih migracija, što nije samo rezultat dovođenja građana iz BiH, već i iz ostalih delova Srbije u Beograd“, navela je Kisić.
Pominjući usmerene napade vlasti na nevladin sektor i optuživanje CRTA da planira rušenje ustavnog poretka, ona smatra da je to izuzetno opasno i da šalje jasnu poruku svakome ko je u ovom društvu spreman da uradi nešto na osnovu argumenata i činjenica te da je jedina odbrana u ovakvoj situaciji delovanje međunarodnih organizacija.
„Opozicija je trenutno jako konfuzna, kao i svi protesti koji su decentralizovani. Imamo skupove ProGlasa, opozicije, studenata, odnosno borbu u nekoliko kolona i frontova. Opoziciji se najčešće spočitavalo da nema plan, a kada je tako dezorganizovana podložna je i provokacijama, kao onoga dana kada je izvršen upad u Skupštinu grada. U ovom trenutku, opozicija mora da istraje na zahtevu da se srede birački spiskovi i da se ponove izbori u Beogradu, ovo zapravo i jeste bitka za Beograd. Neophodno je da razgovaraju u što širem krugu, kako sa ostalim akterima u društvu postići da imamo regularne biračke spiskove i da se pod jednim novim okolnostima održe izbori u Beogradu“, istakla je Kisić.
Kada je reč o reakciji međunarodne zajednice na postizbornu krizu u Srbiji i različitim izjavama zvaničnika EU, SAD, Kine i Rusije o (ne)regularnosti izbora, ona je podvukla da pod terminom međunarodna zajednica misli na Zapad, pre svega EU jer mi težimo Evropskoj uniji.
“Evropski parlament, ali i OSCE su imali jasne izveštaje o neregularnosti izbora. Kada je reč o ljudskim pravima, EU je vrlo jasna, ali od nas se očekuju i neke druge stvari, poput mira i stabilnosti i zato se od nas očekuje rešavanje kosovskog pitanja, uspostavljanje odnosa i de facto priznanje Kosova. Na to ova vlast nije spremna. Stoga bi proevropska opozicija u razgovorima sa EU trebalo da bude mnogo jasnija i preciznija kakav je njen odnos prema Kosovu. Suviše se očekuje od Aleksandra Vučića, da je on jedini koji će potpisati priznanje Kosova, a on dugo daje jasne signale da to neće uraditi“.
Upitana da prokomentariše svoju izjavu upućenu predsedniku Vučiću da bi ona priznala nezavisnost Kosova, Kisić kaže da joj se predsednik zahvalio na iskrenosti.
„On je odbio i eksplicitno da kaže da li je za podelu Kosova. Ja smatram da je to pogrešno rešenje i nešto što bi dovelo ne samo do destabilizacije regiona, nego i mnogo šire. Ova vlast mora jasno da kaže šta želi. Predsednik je najviše na kosovskom pitanju radikalizovao javno mnjenje, jer Kosovo nekih deset do petnaest pa i dvadeset godina unazad uopšte nije bilo visoko na agendi građana, već je on to stavio u fokus na jedan potpuno pogrešan način. Do skoro je za građane bio prioritet EU, a evropske integracije podržavaju i priznanje Kosova“, ističe Kisić.
Ona je dala svoje tumačenje „Evropskog plana za Kosovo“ i istakla da je njegov glavni cilj da se Srbija ne protivi ulasku Kosova u međunarodne organizacije- EU i UN, a sami tim Kosovo bi de facto bilo priznato kao država.
Iz Medija centra Izabela Kisić je upitana da prokomentariše to što je desna opozicija, izuzev koalicije NADA“očišćena” sa političke scene i da li to vidi kao deo inženjeringa u svrhu finalizacije problema Kosova.
„Meni to izgleda malo drugačije, odnosno smatram da su Vučić i SNS pokrili ceo desni spektar nacionalističke politike, jer njegov narativ u kampanji je da on neće ništa priznati, tako da desničarka opozicija koja je pokušala da igra na kartu da neće priznati francusko-nemački sporazum je tu izgubila”, rekla je Kisić.
Sagovornica podkasta smatra da je inspiracija za rat devedesetih nastala u kulturnim institucijama (SANU, UKS, Matica srpska) koje su raspirivale nacionalističku mržnju i stvarale atmosferu u kojoj je rat moguć, a u kojoj bi stanovništvo dalo podršku tim ratovima. Ona je pri stavu da postoji nova generacija umetnika i kulturnih delatnika koja nastavlja tu etnonacionalističku tradiciju u kulturi, te da je kulturni obrazac iz devedesetih prisutan i danas u Srbiji, i koji pored akademskih umetnika i univerziteta obuhvata čitavu umetničku produkciju.
„U Strategiji za razvoj kulture ili Povelji o jedinstvenom kulturnom prostoru koji je Srbija potpisala sa Republikom Srpskom, vidimo da je cilj zapravo razvoj etno kulture. Iako se govori o kulturi sećanja, ja bih to pre nazvala antikulturom sećanja jer je zasnovana na laži, i kad se govori o Drugom svetskom ratu i o periodu devedesetih”, navodi Kisić.
Osvrnuvši se na period nakon izbora 1996. godine, sagovornica je navela da je tada krađa na izborima bila vidljivija, siromaštvo veće, ali da je opozicija bila snažnija.
„Sada je situacija mnogo nejasnija, a problem je što nemamo medije koji mogu da dopru do građana. Tada je opozicija više radila sa građanima, išlo se od vrata do vrata, a to danas radi vlast“, smatra Kisić.
Upitala je da li danas možemo govoriti o demokratiji ako u Savetu Filozofskog fakulteta imamo Dragoslava Bokana, koji se hvalio da je predvodio paravojnu formaciju koja je u Hrvatskoj počinila strašne zločine.
„Šta će on u medijima, kakva je to poruka ovom društvu i šta on govori danas i koliko puta je promovisao ratne zločine ili napao Mariniku Tepić na etničkoj osnovi“, upitala je Kisić.
Dodala je da je zabrinuta za rast represije unutar Srbije.
„Čovek koji je viđen na snimku upada u Banjsku, Radoičić, danas je slobodan čovek i nije u pritvoru, za razliku od studenata nakon protesta i ne znamo ko je sve uhapšen i šta se sa njima desilo. Društvo u kome slobodno šetaju oni za koje se ozbiljno sumnja da su počnili određene zločine, nije slobodno i nije sigurno“, rekla je Kisić.
Prema njenim rečima korupcija i organizovani kriminal su problem regiona, a odnos prema onima koji se bave suočavanjem sa prošloću je gotovo svuda isti.
„U Republici Srpskoj je donet zakon koji se odnosi na strane agente, isti kakav postoji u Rusiji i pitanje je kakva će biti sudbina organizacija civilinog društva. Takav zakon je donet i u državi EU- Mađarskoj“, navodi Kisić.
Ona ističe da se Izveštaji o ljudskim pravima i stanju demokratije u Srbiji i regionalnim odnosima dramatično pogoršavaju iz godine u godinu, te da je isključivo vlast odgovorna za to, tj. za (ne)sprovođenje zakona, a da civilni sektor radi sve što je u njegovoj moći.
„Civilni sektor radi pod velikim pritiskom i opstrukcijama, s obzirom na to da nemamo slobodne medije i da se nekolicina profesionalnih medija suočava sa istim problemima kao i civilni sektor. Ja njega ne bih kritikovala i ne bih prenosila odgovornost na civilni sektor, jer on radi maksimalno“, ističe Kisić.
Sagovornica podkasta smatra da je ruski uticaj u Srbiji prisutan u različitim sferama od energetskog sektora do bezbednosnih struktura, ali da je intenziviran od 2012. godine.
„Rusi ovde deluju preko svojih proxy-ja, ali najzaslužniji za pozitivan Putinov imidž u Srbiji je predsednik Srbije“, navodi Kisić.
Ona je podsetila da se vlast prema ljudi koji su došli iz Rusije u Srbiju a koji su aktivni u antiratnom pokretu, zajedno sa izbeglicama iz Ukrajine i Belorusije, odnosila veoma restriktivno, da su srpske službe bezbednosti ruskim službama dostavljale podatke o ruskoj opoziciji i nevladnim organizacijama u Srbiji, te da je ruski uticaj mnogo dublji sa veoma snažno infiltriranim ruskim službama unutar Srbije i regiona.
Kisić smatra da je Srpska pravoslavna crkva danas najjači akter političke scene, ne samo u Srbiji već i u regionu.
„Poražavajuće je da Vlada Srbije vrlo često poklekne pred SPC kada je reč o sužavanju ljudskih prava, a ono što povezuje SPC i Rusku pravoslavnu crkvu, odnosno režim u Beogradu i Moskvi , jeste antizapadna politika i antiliberalna politika. Ono što me posebno zabrinjava jesu indicije da je SPC povezana sa posedovanjem oružja, posebno u Crnoj Gori gde su uhvaćeni razgovori preko skaja sa Škaljarskim klanom. To pitanje se aktuelizovalo i sa dešavanjem u Banjskoj. Patrijarh jeste uz vlast, a njegov odnos prema Zagrebu i kako se on tamo ponašao i njegovo često citiranje muzičkih zvezda poput Štulića, Caneta ili Dilana je bilo samo u funkciji stvaranja pozitivnog imidža modernog patrijarha, ali ako samo pogledamo ordenje koje je SPC dodelila određenim ljudima otkad je on patrijarh i od čega se nikada nije ogradio i ko su njegovi ideološki uzori, jasno je da imamo konzervativnog i antiliberalnog patrijarha“, zaključila je Kisić.
(Medija Centar)
