Svetislav Basara
Ono što je Informer za Visoko Mesto, to je za JexS-a Tadića Politikina Rotopalanka, koja se uključila u Tadićevu predizbornu borbu. Protiv koga. Protiv Tita? Protiv Partije? Jok. Protiv Đilasa, Dragana, ne Milovana.
Slagao bih ako bih rekao da malčice ne seirim nad sve učestalijim prepičkavanjima i pičkaranjima bivše DS-ove složne braće. Rekoh „malčice“, zato što nema mesta nekom većem seirenju, videćemo kasnije zašto.
Elem, JexS je sa stranica Rotopalanke izneo niz, uglavnom osnovanih, optužbi na Đilasov račun; koga ta optužnica interesuje, nek stisne muda i ode na Politikin portal. Moja neznatnost pamti vremena kad su JexS i Đido – otkako se potonji 2004. uključio u napredni pokret, pa sve dok nije pukla tikva – bili na prst u dupe.
I to iz obostrane računice. JexS-u je bio potreban dobar operativac – što Đido jeste, bez obzira što nema pojma o politici – a Đidu je bila potrebna solidno ustrojena stranka na vlasti da bi realizovao svoj biznis-plan. Ne treba zaboraviti ni Guzijana Jeremića, koji JexS-u, budući da nije ni operativac, a da se u politiku razume manje od Đida, ni za qwrz nije trebao, ali se perfektno uklopio u projekat raspičkavanja Demokratske stranke, koju je Đinđić – uz silne muke i uprkos snažnim opstrukcijama Ćosićevih seiza i čibukčija – ustrojio kao efikasan mehanizam za društveno-političku transformaciju Srbije.
Kada je udruženim JexS-ovim, Đidovim i Guzijanovima snagama – za nabrajanje sitnih riba i lopuža nemam karaktera – Demokratska stranka prestala da bude ono što je Đinđić naumio s njom, prekonoć se pretvorila u servis za ispunjavanje vlažnih snova Čika Dobrice – što je JexS radio volonterski – biznis-klub za ostvarivanje (unosnih) biznis-planova (Đilas) i megalomanskih luzerskih ambicija (Guzijan).
JexS je ostao na prethodnim političkim podešavanjima – koja bi bila odlična kad bi Tadić znao koja su – Đido se nigde nije vraćao jer politička podešavanja nikad nije imao, Guzijan je – uočivši da se promenio trend – turbopatriotizovao i krenuo na hodočašća po svetoj srpskoj zemlji i da se tamo klanja nekakvim senima. I to u nekoliko dublova. Snimak je dostupan na internetu.
Do tačke u kojoj se napred pomenuta gospoda pičkaraju i ciganišu, sve je okej, smutim kafu, zapandrčim heets amber i seirim. Od te tačke pa nadalje prestajem da seirim, jer sa te tačke puca pogled na mračnu prošlost i još mračniju srpsku budućnost.
Sa te tačke vidim da odgovornost za prošli (i budući) mrak ne pada na esenesovske i radikalske alotropske modifikacije, nego na pseudodemokratske personae dramatis bez političkih uverenja koje se – u retkim trenucima kad liberalno-demokratske politike osvoje vlast – promptno uvuku u vladajuće liberalno-demokratsko dupe i u roku od maximum tri i po godine, toliko je izgurao Piroćanac, spičkaju sve što je urađeno i vrate stvar na fabrička podešavanja.
Našu današnju kolumnu završavam podsećajući BIA na moj predlog da ispred svoj centrale podigne spomenik knjaževoj vidarici, Ciganki Begzi, majci srpskih obaveštajnih agencija, koja je kodžu Miloša uredno obaveštavala ko koga jebe u Kragujevcu.
(Kurir, famozno, 1. decembra 2023.)
