BEOGRAD, 29. novembra 2023. (Beta) – Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) je organizovao Svečanu akademiju povodom 80 godina od osnivanja Federativne Republike Jugoslavije (FNRJ) 1943. godine u Jajcu i pozvao na stvaranje jednistveng narodnog fronta koji će se boriti protiv „stranih okupatora“ i imperijalizma.
Prvi sekretar SKOJ-a Miloš Karavezić izjavio je na svečanosti organizovanoj u utorak uveče u Hotelu „Slavija“ u Beogradu da rat u Palestini dokazuje da Zapadni imperijalizam i „njegove marionete kao što je Izrael ne štede u cilju pokore svakog ko se suprotstavlja njihovoj okupaciji i otimačini“.
„Sudbina naroda Palestine, naravno u mnogo jačoj i tragičnijoj meri, slična je onome što se dešava na Kosovu i Metohiji. Jedan deo Srbije je takođe pod okupacijom stranih sila odnosno NATO pakta i marionetskog režima koji je tamo uspostavljen“, rekao je on.
„Nekada je okupator bila nacistička Nemačka, danas su to SAD“, cenio je Karavezić i dodao da je SKOJ jedan od osnivača omladinske sekcije Svetske antiimperijalističke platforme koja okuplja komunističke i druge anti-imperijalističke partije i udruženja sveta.
Akademiju povodom Dana republike SKOJ je organizovao u okviru predizborne kampanje, a šest kandidata SKOJ-a i NKPJ-a je na listi Ruske stranke.
Generalni sekretar Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) Aleksandar Banjanac rekao da neujedinjenost naroda sličnih i bliskih po kulturi, tradiciji i životnom prostoru, otvara vrata velikim silama da dominiraju i ostvaruju svoj uticaj.
„Onda oni rade sa nama šta hoće i kako hoće, što možemo da vidimo i danas pošto su širom prostora bivše Jugoslavije na vlasti samo marionete svojih Zapadnih nalogodavaca koji sprovode svoje politike“, smatra on.
Banjanac je istakao da je što bliža saranja naroda regiona „zalog ekonomski, kulturnih, sportskih pobeda“ i da NKPJ ima odgovornost pred radničkom klasom, pred ljudima koji žive od svog rada, studentima i penzionerima.
„Imamo odgovornost pred svima onima koji su ugroženi od kapitalističkog varvarstva koje ne samo da je retrogradno – vraća nas od naših tekovina, već je na delu i akcija koja je potpuno odrođena od naroda kroz primere Rio Tinta i neodgovorne politike prema životnoj sredini“, rekao je on.
O značaju Drugog zasedanja AVNOJ-a govorio je istoričar Ilija Živković koji je naveo da dve najbitnije odluke donete tog dana nisu mogle biti sprovedene zbog političkog uticaja Zapadnih saveznika.
„Jedna od najbitnijih odluka bilo je formiranje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije i zabrana povratka kralja Petra Drugog u zemlju dok narod na demokratski način odluči kome želi da podari vlast. Na žalost spletom političkih okolnosti, one nisu mogle biti sprovedene odmah nakon oslobođenja zemlje, te su nam Zapadni saveznici u svojim političkim igrama u kojima su mislili da je jugoslovenski narod samo pion kojeg mogu pomerati na šahovskoj tabli vršili pritisak da se kralj vrati u zemlju, ali je to narod odlučno odbio“, izjavo je Živković.
On je dodao da je 29. novembar i Međunarodni dan solidarnosti sa narodom Palestine, te je omladinski Savez pozvao na prikupljanje humanitarne pomoći za Palestinu. Održan je minut ćutanja za sve koji su izgubili živote u ratu na Bliskom istoku.
Skupu su kao gosti prisustvovali ambasador Kube Ernesto Rodirgez Hernandez, ambasador Venecuele Dimas Alvarega i savetnik Ambasade Države Palestine Elajan Kisvani, a tokom skupa se uzvikivaloo „Slobodna Palestina!“.
Na akademiji su nastupili bas solista Darko Jusufović i korepetitorka Milena Stanojević izvodeći revolucionarne „Po šumama i gorama“ i druge pesme nastale tokom Narodnooslobodilačkog rata, himnu SFRJ „Hej Sloveni“, pesmu o Savi Kovačeviću.
Na Drugom zasedanju Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) u Jajcu 29.11.1943. godine to tel je preraslo u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije i donete su odluke koje su uspostavile temelje buduće federativne republike ravnopravnih naroda koja je formalno uspostavljena na isti dan dve godine kasnije posle prihvatanja tih odluka na referendumu u oslobođenj zemlji.
