BEOGRAD, 18. oktobra 2023. – Nizom afektivnih i neutemeljenih optužbi i beskrupuloznim vređanjem autora, predsednik Srpske radikalne stranke i osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj ostrvio se na neke nevladine organizacije, njihove aktivistkinje i aktiviste i novinara Bojana Tončića, stalnog saradnika više domaćih i regionalnih medija.
Šešeljeva knjiga pod naslovom “Marginalni izdajnički potrčko Bojan Tončić” koja je prošle nedelje izašla iz štampe (izdanje Velike Srbije, Srpske radikalne stranke i Komiteta za zaštitu Vojislava Šešelja, 1016 strana, tvrdi povez, zlatotisak) obiluje brutalnim uvredama novinara, dok se delatnost nevladinih organizacija, posebno Žena u crnom, Fonda za humanitarno pravo, Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i Inicijative mladih za ljudska prava ocenjuje kao izdajnička i plaćenička.
Šešelj ponavlja gnusno vređanje Sonje Biserko, Nataše Kandić, Staše Zajović, Marka Milosavljevića, pokojne Biljane Kovačević Vučo, te novinara koji više nisu u životu Miloša Vasića i Dejana Anastasijevića. Brani četničke kolaboracioniste i ratne zločince osuđene pred Haškim tribunalom, najviše Ratka Mladića i druge generale srpskih vojski.
U komentarima Tončićevih tekstova, objavljenih od 2011. do 2023. Šešelj Tončiću zamera pisanje o nevladinim organizacijama, nazivajući ga “lobistom NATO – ustaško – mudžahedinskog sektora”, “bolesnim umom”, koji je “programiran da radi suprotno interesima naroda kojem rođenjem pripada”, te je utoliko “čovek bez časti i morala“. Šešelj doslovce citira tekstove u kojima Tončić neutralno ili afirmativno piše o ulozi nevladinih organizacija u podsećanju na ulogu njegove stranke u ratu na prostoru bivše Jugoslavije, zločinima dobrovoljaca, suočenju sa ratnim zločinima, učešću SRS u pritisku na sudove koji vode postupke za genocid u Srebrenici (slučaj Kravice).
U međuvremenu marginalizovanog lidera radikala posebno iritiraju napisi o tome kako je, u vreme Šešeljeve vladavine Zemunom, opljačkan i otet stan Hrvatu Ivanu Barbaliću, o ulogama bivšeg i sadašnjeg predsednika Srbije (Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić) u ovom mirnodopskom zločinu, te o njegovoj ulozi u proterivanju Hrvata iz Hrtkovaca. U rasvetljavanju ovih zlodela lidera radikala angažovale su se nevladine organizacije, o čemu Šešelj piše koristeći opskurne diskvalifikacije.
Na punih 400 strana knjige (ostalih 600 posvetio je svojim televizijskim gostovanjima i novinskim izjavama) Šešelj, između ostalog citiranjem tekstova sa portala XXZ, Nomad, Lupiga, Peščanik, Al jazeera, Forum, dokazuje da je Tončić “marginalni NATO novinar”, apostrofirajući tekstove u kojima Tončić piše o četničkim zločinima i analizira negiranje genocida. “Ova gnjida novinarska još Šešeljevo životno delo “U Srebrenici nije bilo genocida” naziva kupusarom u tri toma”, piše Šešelj o sebi i svojoj misiji.
Knjiga kojom bolesni zločinac Vojislav Šešelj direktno diskvalifikuje i poimence satanizuje grupu političkih protivnika i protivnica podseća na njegovo divljanje devedesetih godina prošlog veka, ratni angažman, ali i nasrtaje njegovih telohranitelja na advokata Nikolu Barovića i poslanika Mihajla Markovića. Reč je o poslu za državnog tužioca i štivu koje treba da osude civilno društvo i demokratska javnost.
Žene u crnom – Beograd, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji.
D. B.
