Revolucija znanja

Aleksej Kišjuhas

Možda najvažnija revolucija u ljudskoj istoriji bila je Naučna revolucija iz 17. veka. A da li smo čuli za nju i zašto nismo?

U pitanju je bio događaj i proces koji je trajao oko jednog stoleća (1543-1687), i koji je nepovratno i dalekosežno promenio svet oko nas.

Upravo Naučna revolucija je omogućila one dve poznatije revolucije, Industrijsku i Francusku, i svrgnula dotadašnji (starogrčki) pogled na prirodu i društvo koji je vladao 2.000 godina.

Naime, Platon i Aristotel bi sa lakoćom mogli da čitaju i razumeju mislioce srednjeg veka i renesanse, ali kod Njutna već ne bi ukapirali ništa.

Kao i svaka valjana revolucija, i Naučna je započela knjigama: 1543. godine sa delom O kruženju nebeskih sfera Nikole Kopernika, a svoj vrhunac je imala 1687. u delu Matematički principi prirodne filozofije Isaka Njutna.

Ljudskom umu je tada postalo jasno – sve. Od kretanja planeta, do cirkulacije krvi, plime i oseke, duginih boja, te padanja i mrdanja zemaljskih tela (pa i topovskih đuladi i kolonijalnih brodova).

TOČAK ISTORIJE UNAZAD

Par elegantnih naučnih formula, zakona i teorija, koje danas izučavaju i deca u osnovnoj školi, istisnula su čuda, misterije i metafizičku svrhu iz sveta.

Ljudski um je dokučio prve univerzalne prirodne zakone.

Otkrića teleskopa i mikroskopa proširila su ljudske vidike i pogled na svet.

Odjednom smo videli mnogo bolje, i mnogo dalje od poslednje tarabe u svom srednjovekovnom selu.

Izmenilo se i naše egocentrično shvatanje sopstvenog mesta u univerzumu.

Pre Naučne revolucije, planeta Zemlja je bila centar kosmosa, a čovek centar Zemlje.

Komete su bile znamenja, a intelektualci svedočili na suđenjima protivu vradžbina.

Nakon ove revolucije, svet je postao prirodan, a ne natprirodan, ćudljiv i strašan.

Mogao se objasniti i razumeti, a ne samo molitvom i klečanjem umilostiviti.

Nauka je tako, i ne tako davno, postala zasebna oblast ljudskog delovanja, i nešto bitno različito od religije, filozofije i tehnologije.

A naučno znanje je postalo vrlina i vrednost po sebi.

I sad, kada patrijarh Porfirije đacima na početku školske godine poručuje: „Svi treba da znamo (!) da je važnije od znanja da stičemo vrlinu“ – da li to nastoji da vrati točak istorije unazad?

Meće li klipove u točkove Naučne revolucije?

Ili kad, umesto npr. kritičkog mišljenja ili digitalne pismenosti, u škole radije uvodimo predmet Vrline i vrednosti kao životni kompas?

Od sledeće godine, i Nacionalnu čitanku ili patriotski katehizis?

A gde se dede – znanje?

NAUČNA REVOLUCIJA

Pogledajmo u spisak najvažnijih otkrića i proboja ljudskog znanja tokom Naučne revolucije.

Godine 1543. Nikola Kopernik otkriva da se Zemlja okreće oko Sunca, 1546. Georg Agrikola klasifikuje minerale i uvodi reč fosil u nauku, 1589.

Galileo Galilej analizira slobodni pad tela i utemeljuje eksperimentalnu (naučnu) metodu, 1590. Hans i Zakarijas Jensen konstruišu prvi mikroskop, 1600. Vilijam Gilbert otkriva elektricitet i magnetizam Zemlje, 1608. Hans Liperhej konstruiše prvi teleskop, 1609. Galilej otkriva četiri Jupiterova meseca i zaključuje da Zemlja nije centar univerzuma, 1614. Džon Nejpier otkriva logaritme, 1619. Johan Kepler otkriva zakone kretanja planeta, 1628. Vilijam Harvi otkriva cirkulaciju krvi, 1637. Rene Dekart utemeljuje analitičku geometriju, 1638. Galilej utemeljuje modernu mehaniku, 1640. Pjer de Ferma otkriva teoriju brojeva, 1654. Ferma i Blez Paskal otkrivaju teoriju verovatnoće, 1661. Robert Bojl definiše prirodne elemente i hemijsku analizu.

Zatim, 1662. je osnovano Kraljevsko društvo Londona za unapređenje prirodnih znanja, prvo naučno udruženje na svetu.

A 1666. prva Akademija nauka u Parizu. 1669. Isak Njutn otkriva infinitezimalni račun, granu matematike koja se bavi funkcijama, izvodima, integralima i limesima.

Godine 1675. Antoni van Levenhuk otkriva bakterije, odnosno mikroorganizme, 1687. Njutn otkriva zakon univerzalne gravitacije i zakone kretanja tela, i utemeljuje modernu fiziku, 1736. Karl Line uvodi sistematsku klasifikaciju rodova i vrsti bioloških organizama, 1738. Danijel Bernuli utemeljuje izučavanje fluida i gasova, 1785: Džejms Haton otkriva zakone geološkog razvoja planete Zemlje i utemeljuje modernu geologiju, 1789. Antoan Lavoazje otkriva zakon o održanju mase i utemeljuje modernu hemiju.

I sve se to izučava u školi, negde između veronauke i Nacionalne čitanke.

Naučna revolucija bila je i mnogo više od impresivne liste naučnih otkrića.

Udareni su temelji naučnog istraživanja uz pomoć dokaza (a ne spekulacije) i praksa objavljivanja naučnih radova, da bi ih svi čitali, unapredili ili kritikovali.

Dakle, stvoreni su alati ili oruđa kojima se razotkrivaju i napadaju tajne prirode.

Gotovo sve što odvaja savremeno društvo od ranijih vekova može se pripisati nauci.

Naučno znanje je stvorilo jedan potpuno novi pogled na svet, i koji danas uzimamo zdravo za gotovo.

Ovako dolazi i do slabljenja autoriteta crkve, a stara moralna pravila ili vrline – Bog na nebu, papa i car na Zemlji, domaćin u kući – dovedena su u pitanje.

Kultura postaje sve više svetovna, a država zamenjuje crkvu kao vrhovna vlast.

Feudalno plemstvo gubi svoj politički, a zatim i ekonomski značaj.

Raste uticaj gradova, i nakon Industrijske revolucije (1760-ih godina) poljoprivreda prestaje da bude dominantna privredna grana.

Značajna otkrića postaju i demokratija i vladavina prava, nakon Engleske ili Slavne (1688), Američke (1776) i Francuske (1789) revolucije.

ZNANJE (JE)STE MOĆ

I da, Naučna revolucija je dovela i do atomske bombe i klimatskih promena.

Ali i do stvarne naučne fantastike u formi antibiotika i vakcina, automobila i aviona, frižidera i šporeta, radijatora i klima uređaja, fotografija i GPS navigacije, fiksnih i pametnih telefona.

Do struje iz utičnice, i tople vode iz slavine.

Širenjem ljudskog znanja, svet je postao neuporedivo komforniji, bogatiji, pametniji i zdraviji od sveta do juče.

Uostalom, reč naučnik skovao je, krajnje nedavno (1834), Vilijam Hjuel sa Kembridža.

Ali, već danas olako cipelarimo naučna saznanja, u ime nekakvih teorija zavere, patriotskih vrlina, i vaskolike duše.

I lečimo se skupocenim travkama i čajevima po manastirima, umesto u apoteci.

Suština školovanja zato nije (samo) u tome da naučimo mrske logaritme, hemijske elemente, ili Njutnove formule za kontrolni zadatak.

Već i da razumemo zašto su ove formule važne i koliko su promenile svet nabolje.

Čak i ako nisu promenile naše umove iz Kamenog doba.

Zahvaljujući Naučnoj revoluciji, čovečanstvo je postalo otpornije na zarazne bolesti, zemljotrese, suše, gromove i dijabetese.

Svet je postao manji, a ljudi bliži jedni drugima.

Znanje jeste moć (Scientia potentia est), kako je još 1597. proglasio Bejkon, svrgnuvši Aristotela sa intelektualnog trona.

Međutim, tu moć nastoji da zadrži crkva, pa gura veronauku umesto nauke, i vrline umesto plodova sa drveta saznanja.

Gravitacija i evolucija, sinusi i kosinusi, te ustav i prava građana, zato nisu samo lekcije koje valja savladati za ocenu, već nepojamni prodori uma ljudske životinje.

A da li se to izučava na istoriji kao poslovičnoj učiteljici života?

Ili ne stižemo od raznih Nemanjića i svetosavskih svetonazora kao gradiva?

U našoj Republici se puno smatra o tome da treba vratiti autoritet učiteljima i nastavnicima. Zlo i naopako.

Mladi ljudi treba da preispituju i ruše autoritete, a škola ne sme da (p)ostane autoritarna institucija.

Radnici u prosveti su partneri sa svojim đacima u zajedničkom procesu izgradnje znanja.

I što je mnogo značajniji poduhvat od izgradnje autoputeva i stambeno-poslovnih kompleksa.

Međutim, u srpskom obrazovanju valja povratiti autoritet nauke, dokaza i znanja.

I što je stvarna revolucija koja nam je neophodna ili nasušna.

Znanje čoveku pruža osećanja moći, slobode i ponosa, umesto greha, pada i stida.

Zahvaljujući jeresi znanja, ljudska bića postaju sve manje prepuštena na milost i nemilost kapricima prirode, popova i vladara.

Od fizike do fizičkog vaspitanja, znanje je ona vrhunska vrednost i ljudska vrlina, i najbolji životni kompas.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.