Svetislav Basara
Kad god srpski sportisti (svih boja) osvoje neko zlato ili srebro, balkon Skupštine grada Beograda se pretvori u mali Gazimestan. I ala i vrana nagrne pred gradsku kozačku skupštinu, ushićeno kliče sportašima koji visoko podižu ruke (i pehare), vijore se tu barjaci, uzorno nacionalno jedinstvo zavlada na par sati i ubrzo sve prekriju ruzmarin, snegovi i šaš.
Budući da ništa ne može proći bez srpskih podela, deo populacije koji popreko gleda na pobednička ispodbalkonska arlaukanja sportistima zamera javno uvlačenje u Visoko Dupe. Ja takođe popreko gledam na ta „okupljanja“, ali da, tako kažem – iz principa, zato što sve skupove na kojima se okupi više od četiri osobe smatram skupovima visokog rizika. Spotistima, međutim, ništa ne zameram zato što im je uvlačenje u Visoko Dupe u opisu radnog mesta, a neki bi cinik rekao i dopunski prihod. Danas se uvlače u ovo Visoko Dupe, prekjuče su se uvlačili u JexS-ovo, sutra će u neko drugo. Show goes on.
To uopšte ne znači da su sportisti oportunisti – iako u suštini jesu – ponekad oni otvoreno pokažu simpatiju za Janka i antipatiju za Marka, kao ono pre iha-ha godina kada su tadašnji košarkaši posle neke „veličanstvene pobede“ otišli na prijem kod Koštunice, a na prijem kod Đinđića nisu. Selektor Pešić je na Đinđićev prijem otišao sam. Imenjaku svaka čast, a košarkaše retroaktivno nabijam na figurativni qwrz.
Nije bilo niti će biti srpske vlasti – iako bih ja žarko želeo da je bude – koja će, ako baš ne može crkvu, bar sport odvojiti od države. Kako stvari stoje, sve će biti teže odvojiti i crkvu od sporta; setimo se samo kako je Porfirije išao na trening reprezentacije da osveštava dresove i patike pa ih ubaksuzirao. Pravo je čudo što se nije pojavio na balkonu pored Novaka i Cece Ražnatovićke.
Da rekapituliram, što reko moj roman. Balkonske proslave su tu, tu će i ostati i neka ostanu. Ko voli – nek izvoli. Osim po dobar ukus, nikakve druge štete po istoriju i život. Ne bi to, kažem, bio nikakav problem da Rotopalanka – koja se u Visoko Dupe uvlači mnogo invazivnije, ali sa mnogo manje uspeha nego sportisti – ne smatra da bi svi koji su Srbi i srpskoga roda morali da dođu na boj na Kosovo – pardon – na ispodbalkonsku kalakurnicu.
Petkom stisnem muda, zapušim nos i – zbog kolumne Boška Jakšića – kupim papirno izdanje Rotopalanke. Po pravilu pročitam samo Boškovu kolumnu, a ostatak bacim u makulaturu, ali me juče đavo navrati da prelistam i ostatak i tako naleteh na tekstuljak određene piskaralice, Čekerevac, koja osipa drvlje i kamenje na neke javne personae dramatis koje su se drznule ne ushititi se veličanstvenom pobedom, veličanstvenim dočekom i veličanstvenim prijemom, a posebno se ostrvljuje na Vesnu Pešić, koja je objavila „skandalozni“ tvit u kome je napisala nešto u stilu da joj je pun qwrz „konzerve“ Novaka.
Kasnije se obavestih da je pod pritiskom javnosti Vesna „revidirala“ i pribegla kontroli štete. A baš šteta. Svaka joj je bila ka vladičina.
Kurir, famozno
