Napomene

Svetislav Basara

Grdno je ibretenije i žestoku moralnu paniku u Krugovima Dvojke i Euromahali izavao ex britanski ambasador u Jugoslaviji Ajvor Roberts, koji je blagoizjavio da bi „rušenje Vučića od strane Zapada podelilo Srbiju na jaku, tvrdu, desničarsku i prorusku koaliciju i proevropsku opciju“. „To bi“, dodao je Roberts, „pre dovelo do građanskog rata u Srbiji nego do rešenja za Kosovo.“

Uz prethodnu napomenu da – bar u ovom eonu – niko i ništa na ovom svetu neće „dovesti do rešenja za Kosovo“, Robertsova procena je prilično realistična, uz (takođe) napomenu da je to procena Forin ofisa, koji situaciju na srpskom terenu tradicionalno poznaje bolje od srpskih političara, analitičara i mrsomuda.

Tek je Robertsova izjava da je „Vučić jedina organizovana politička snaga i da samo sanjari mogu maštati da će ga smeniti“ izazvala biblijsko ibretenije sanjara iz pomenutih beogradskih mahala. Napominjem da je to takođe procena Forin ofisa, koja se – viđi vraga – poklapa s procenom mog skromnog ofisa, tako da me ne bi začudilo ako Lutovac ispali tvit u kom će napisati da je „Ajvor Roberts korisniji za Vučića od Laze Ristovskog i Basare“ (malo komendije nikad nije naodmet).

U moru jadikovki tipa „šta taj Roberts misli, da smo mi divlje balkansko pleme koje zaslužuje samo autokrate“ – i uz treću napomenu da Roberts ne greši što tako misli – izdvojilo se mišljenje ambasadorke Branke Latinović, koja je izjavila da „razlog za procenu da je Vučić i dalje jedina snaga ne treba tražiti kod ambasadora Robertsa, već u činjenici da opozicioni lideri nisu uspeli da se nametnu i ponude neko konstruktivno rešenje za pitanja u vezi s KiM i time skrenu pažnju na sebe“.

Slobodan Antonić i Đole Vukadinović će se bezbeli naći u čudu kad (i ako) pročitaju da pragmatizam zapadnih diplomatija žestoko – iako ga uvažavam – i meni vrlo često ide na qwrz. Ako se još neko seća, upravo su zapadne diplomatije zaustavile akciju „Sablja“ i naredile ukidanje vanrednog stanja kad je istraga došla pred vrata Koštuničinog kabineta. Tadašnja pragmatična procena zapadnih diplomatija je glasila: eventualno hapšenje Koštunice bi izazvalo haos i građanski rat. Umesto da lupi rukom o astal i da kaže – pa šta, ako će građanski rat izbiti zbog jednog prdonje, neka bude rat – tadašnja politička garnitura je podvila repić, zaustavila „Sablju“ i time dokazala da je mišljenje zapadnih diplomatija o Srbima kao divljem plemenu koje zaslužuje samo autokrate 100% tačno.

Poslovični Borko Stefanović je drugačijeg mišljenja, ako mene pitate, poprilično radikalskog. Evo šta je rekao: „Jedini sanjari su oni na Zapadu koji, kao i tad za Miloševića, i danas misle da je Srbiji potrebna čvrsta autokratska ruka da bismo imali mir i stabilnost nauštrb normalnosti i slobode.“

Još jedna napomena: sanjari sa Zapada su pragmatično pustili Miloševića niz vodu i podržali srpsku, meku, neautokratsku ruku čim su pragmatično procenili da je DS dovoljno jaka i organizovana da preuzme vlast. Finalna napomena: 96% građana je bilo protiv meke, neautokratske ruke.

Kurir, famozn, 24. avgusta 2023.