Piše: Dragan Banjac
On se jednostavno desio Srbiji. Kako je postao i do danas o(p)stao teško da je iko kadar da objasni. Na jednoj fotografiji se vidi kako donosi gajbu pivkane svojim političkim mentorima, učitelju Tomi i profesoru Voji. Bio je potrčko sa bolesnom ambicijom da se popne na vrh, ne samo stranke nego i na vrh srpskog trona, a njegova odanost profesoru Šešelju traje i danas.
Teško mi je da tu spodobu nazovem predsednikom jer ga ne priznajem, ali većina sunarodnika ga je nekoliko puta „birala“ i dilema po tom pitanju ne nestaje nepriznavanjem Njega i tih birača, i njihovih poteza plajvazima.
Nekad, davno već, hteo je da bude gradonačelnik Beograda. Oni što fudbalskog navijača bolje znaju ubeđeni su da njegova mržnja prema Draganu Đilasu datira iz tog vremena i da taj poraz nije preboleo. Tomislava Nikolića je oduvao, sklonio ga u fantomski Nacionalni savet za koordinaciju odnosa sa Rusijom i Kinom. Ovom buzdovanu je to sasvim dovoljno, a sa Šešeljom je drukčije, „ljubav“ ne prestaje, trajno ih je vezala linija Karlobag – Karlovac – Virovitica.
Taj nevaljalac više od decenije neprekidno je u predizbornoj kampanji. Zarobio je Vojsku, policiju, obaveštajne službe, medije, sudstvo, vladu, celu državu. Godinama već ima jednu priču za Zapad, a sasvim drugu za domaće klimoglavce kojima servira tobož značaj „prijatelja“ sa Istoka, daleke Kine i nešto bliže Rusije koja nam nikad nije bila prijatelj. Taj tip, sa inicijalima AV, kao da stanuje u škatuli. Neprekidno se „obraća“ naciji a mogli bismo da ga zovemo i Obratko. Pre dva dana je masirao svetinu, svi su to prenosili a večeras će opet nastupiti.
Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) saopštio je juče da se Obratko u poslednjih 40 dana 30 puta direktno obratio građanima preko „televizora“ (rekao bi Svetislav Basara) sa nacionalnom frekvencijom. Samo od 1. jula do 9. avgusta! Večeras će opet istrčati na teren omiljene mu TV Hepi kod Milomira „na ti“, u Ćirilici.
Po uhodanom sistemu najpre napravi problem, preko svojih medija digne halabuku i onda se pojavi kao Mesija, tobož spasitelj. Privilegije uzima za sebe, a odgovornost svaljuje na grbaču smušenog naroda. Koliko neozbiljnosti na tako visokom mestu. Ako mu packe stignu sa Zapada, koji mu (Srbiji) daje pare iako on ljubi Vladimira Putina i Rusiju, on na to ima spreman odgovor „Ja s tim nemam nikakav problem“, da bi odnedavno to malo usavršio i začikava sa „Pa, šta!“ Ne da Bratislava Gašića, ne da Nečastivog (Aleksandra Vulina), „pa, šta!“ Narod se buni već petnaestu nedelju zbog toga i nekih još „sitnica“, a on samo ispaljuje „Pa, šta!“
Tokom poslednjeg nastupa najavio je: Rušenje sajma, rušenje starog savskog mosta, trošenje 12 milijardi evra iz budžeta ubrzano po lex specijalisu, ubrzanu ekspoprijaciju za veliki nacionalni projekat, rušenje nekih nelegalnih vikendica na savskom nasipu, uz naknadu da vlasnici budu zadovoljni, a koji su vršili brojna krivična dela i ugrožavali bezbednost i imovinu ogromnog broja ljudi. Naravno naknada će biti iz budžeta na račun svih nas. Najavio je i kruzere na savskom nasipu, odnosno na beogradskom vodoizvorištu i druge projekte stanogradnje koji će se tu usput dešavati…
Rušenja će da ostvari, a ko bi i kada njega mogao da sruši zasad nema odgovora. Opozicija ne može (i neće) jer se u malo čemu razlikuje od vlasti.
Ostaje nam slaba nada u Građanski demokratski forum Zorana Vuletića. Da jednog dana povedu Srbiju pravim putem.
