Dario Rosi
Petak, prekjuče.
Neki osokoljeni ljudi širom Srbije sedaju u kola i kreću put Beograda. Neki osokoljeni Beograđani žure s posla da se prezuju u razgaženu obuću i na vreme stignu pred Skupštinu. Društvene mreže i „tajkunski“ mediji odzvanjaju pozivima, oni drugi ćute unezvereno tražeći vest pogodnu za zamajavanje. I tada, dal’ od izraelskih savetnika ili samoinicijativno stižu dve vesti.
Prvo Željko Mitrović najavljuje raniji početak finala Zadruge (u 18,00), a potom Nebojša Čović kroz usta navijača poziva sve da budu u Pioniru (u 18,00), na utakmici dva njegova kluba „jer se tamo brani Srbija i njena košarkaška liga“.
Izraelcima taksimetar kuca, oni relativizuju na dnevnicu i ne moraju da znaju šta je Beogradski Šetač. Ali me zanima dal’ ova druga dvojica zaista veruju da će Zadruga i lažni derbi Beogradskog Šetača baciti u dilemu. Ili moraju da talasaju jer su svoju slobodu pogodili na đuture.
Kant je rekao „niko ko je svoj život proveo među lupežima ne znajući ni za koga drugog, ne može imati pojam vrline“, što poprilično objašnjava životna priključenija ove dvojice.
Jedan je bio mlada perjanica SPS-a, sećate se „kad je teško Čović“, pa je privatizovao FMP, pa bio gradonačelnik i prvi do Slobe na kontramitingu, pa ga 20 dana kasnije napustio, pa sa Demokratskom alternativom postao deo DOS-a, pa posle 5.oktobra potpredsednik Vlade…
Decembra 2011.majka i sestra Zorana Đinđića podnose krivičnu prijavu „da je zajedno sa licima koja su već pravosnažno osuđena za ovo delo, izvršio krivično delo podstrekavanja na ubistvo predstavnika najviših državnih organa“. Naime jedan od osuđenih je tokom svedočenja na pitanje „ko je bio politička podrška atentatu“ odgovorio kako je od Šiptara čuo „Čoki će to sve srediti“. Prijava je odbačena jer se bez daljih provera prihvatila lucidna odbrana „opštepoznato je da je moj nadimak Čova, a ne Čoki“.
Tužilaštvo za organizovani kriminal januara 2016. podiže optužnicu koja ga tereti za malverzacije sa 459 miliona namenjenih izgradnji stanova na Kosovu. Policija ga privodi zbog prebijanja Anđusa. I ništa. Čuči Čoki & Čova slobodan k’o čavka, a sa svetom komunicira serijom gotovo postmodernističkih saopštenja.
Drugi je počeo kao mladi JULovac, Mirin ljubimac, osnivač Pinka, a karijeru je izgradio i novac zaradio akonto uslužnosti svakoj vlasti. Sam se pohvalio kako ne bi bio toliko bogat da ovaj narod nije toliko glup. I on se „dovodio u vezu sa nekim supstancama i nekim leševima“ ali nikada nije osumnjičen. Ni za overdose ljubavnice u Hayattu, ni za smrt njene majke tako nalik Krcunovoj, ni za trailer Ivanovićevog ubistva. Kao ni sin mu koji je gaženje devojke na pešačkom prelazu okajao nanogicom. Žeksu tom medijskom Bordžiji je ostavljena sloboda da po Srbiji ozonira, dronira, farmira i zadružuje.
E ta dvojica brane Srbiju od šetača. A najviše me brine što se u toj poziciji osećaju toliko sigurnim, da jedan zida dvorac od nekoliko hiljada (bespravnih) kvadratnih metara, a drugi ruši fabriku i umesto nje zida čitavo naselje, već nekakve kapije Železnika.
Vreme će pokazati ko se preračunao, oni i njima slični iz Kantovog sveta lupeža, ili naivni osokoljeni mi.
E pa drž’mo se !
